Nove uloge kuvara današnjice

22. Jul 2019
Nove uloge kuvara današnjice

Pored usavršavanja tehničkih veština, moderni šefovi moraju da razvijaju i preduzetničke veštine, da budu društveno aktivni i pomalo naučnici kako bi postali uspešni, prepoznati i priznati od strane javnosti i svojih poslodavaca.

Šefovi današnjice svojom svestranošću i talentima pronalaze nove načine pripreme, oblikovanja i serviranja hrane, za šta im je neretko neophodna “umetnička crta”. Primera radi, Pierre Hermé, veliki francuski poslastičar, nazvan je „Pikasom za kolače”, „New York Times“ uporedio je Ferran-a Adrià-u sa Salvador-om Dalí-jem... Vicky Lau, najbolji ženski šef kuhinje u Aziji za 2015. godinu, pre nego što je ušla u kuhinju, bila je grafički dizajner, a Frédéric Peneau – šef u „Serge et le phoque“ restoranu u Hong Kongu, bio je arhitekta. Ukrajinka Dinara Kasko, bivši arhitektonski dizajner postala je poslastičar koji koristi dizajn softver i 3D štampu za oblikovanje kolača, čime su zamenjene tehnike ručnog oblikovanja.

Molekularna gastronomija je mainstream


Dok šefovi razvijaju svoje umetničke pristupe kuvanju, nauka i nove tehnologije menjaju način pripremanja hrane. Vrsni šefovi i TV zvezde, Heston Blumenthal i Grant Achatz poznati su koliko po svom znanju iz hemije, toliko i po kulinarskim veštinama. Fraza „molekularna gastronomija“ nekada je delovala egzotično, a danas je i ovaj koncept postao „mainstream“.

Filantropski pristup kuvanju


Šefovi danas koriste svoju popularnost kako bi učinili neku promenu u društveno-ekonomskim i ekološkim pitanjima. Massimo Bottura, šef čuvenog italijanskog restorana sa tri Mišelinove zvezdice „Osteria Francescana“, iznosi svoju prefinjenu kuhinju na ulice, hraneći beskućnike u inicijativi nazvanoj „Refettorio”. Tokom manifestacije „World Expo 2015“ u Milanu i Letnjih olimpijskih igara u Rio de Žaneiru, zajedno sa svojim timom šefova-volontera pružio je veliki doprinos na obezbeđivanju hranljivih obroka za beskućnike od ostataka hrane, koji bi inače bili bačeni.

Jedan od preteča aktivizma vezanog za hranu u Velikoj Britaniji bio je Jamie Oliver, koji se borio protiv gojaznosti dece, od školskih kantina do gradskih skupština, lobirajući i za uvođenje poreza na šećer u Velikoj Britaniji. U isto vreme u SAD-u, nekadašnji glavni šef restorana „Noma“, Daniel Giusti, pokrenuo je inicijativu „Brigaid“, sa ciljem da vrati šefove u školske kuhinje, kako bi promenili način na koji se đaci hrane.  

Komentara (0)

Povezane vesti

Restoraterstvo
Udruženja Vinski putevi Srbije i Wine Expert potpisali sporazum o saradnji na projektima vinskog turizma
19. Januar 2021
U Kragujevcu je 9. januara potpisan Sporazum između udruženja Wine Expert i Vinskih puteva...
Restoraterstvo
Prvo domaće organsko vino - kupaža srpskih autohtonih sorti
19. Januar 2021
Prvo sertifikovano organsko vino Srbije sa znakom Organski proizvod koji je izdala...
Restoraterstvo
Novi razlog za paniku: korona u sladoledu!
19. Januar 2021
Kineske vlasti otkrile su da je jedna vrsta sladoleda, koju proizvodi lokalna kompanija u...
Restoraterstvo
Ugostitelji u Srbiji zasuti računima za komunalne usluge i rešenjima za poreske dažbine
11. Januar 2021
Ugostitelji i drugi privrednici u prvim danima 2021. godine zasuti su računima za komunalne...