Nove uloge kuvara današnjice

22. Jul 2019
Nove uloge kuvara današnjice

Pored usavršavanja tehničkih veština, moderni šefovi moraju da razvijaju i preduzetničke veštine, da budu društveno aktivni i pomalo naučnici kako bi postali uspešni, prepoznati i priznati od strane javnosti i svojih poslodavaca.

Šefovi današnjice svojom svestranošću i talentima pronalaze nove načine pripreme, oblikovanja i serviranja hrane, za šta im je neretko neophodna “umetnička crta”. Primera radi, Pierre Hermé, veliki francuski poslastičar, nazvan je „Pikasom za kolače”, „New York Times“ uporedio je Ferran-a Adrià-u sa Salvador-om Dalí-jem... Vicky Lau, najbolji ženski šef kuhinje u Aziji za 2015. godinu, pre nego što je ušla u kuhinju, bila je grafički dizajner, a Frédéric Peneau – šef u „Serge et le phoque“ restoranu u Hong Kongu, bio je arhitekta. Ukrajinka Dinara Kasko, bivši arhitektonski dizajner postala je poslastičar koji koristi dizajn softver i 3D štampu za oblikovanje kolača, čime su zamenjene tehnike ručnog oblikovanja.

Molekularna gastronomija je mainstream


Dok šefovi razvijaju svoje umetničke pristupe kuvanju, nauka i nove tehnologije menjaju način pripremanja hrane. Vrsni šefovi i TV zvezde, Heston Blumenthal i Grant Achatz poznati su koliko po svom znanju iz hemije, toliko i po kulinarskim veštinama. Fraza „molekularna gastronomija“ nekada je delovala egzotično, a danas je i ovaj koncept postao „mainstream“.

Filantropski pristup kuvanju


Šefovi danas koriste svoju popularnost kako bi učinili neku promenu u društveno-ekonomskim i ekološkim pitanjima. Massimo Bottura, šef čuvenog italijanskog restorana sa tri Mišelinove zvezdice „Osteria Francescana“, iznosi svoju prefinjenu kuhinju na ulice, hraneći beskućnike u inicijativi nazvanoj „Refettorio”. Tokom manifestacije „World Expo 2015“ u Milanu i Letnjih olimpijskih igara u Rio de Žaneiru, zajedno sa svojim timom šefova-volontera pružio je veliki doprinos na obezbeđivanju hranljivih obroka za beskućnike od ostataka hrane, koji bi inače bili bačeni.

Jedan od preteča aktivizma vezanog za hranu u Velikoj Britaniji bio je Jamie Oliver, koji se borio protiv gojaznosti dece, od školskih kantina do gradskih skupština, lobirajući i za uvođenje poreza na šećer u Velikoj Britaniji. U isto vreme u SAD-u, nekadašnji glavni šef restorana „Noma“, Daniel Giusti, pokrenuo je inicijativu „Brigaid“, sa ciljem da vrati šefove u školske kuhinje, kako bi promenili način na koji se đaci hrane.  

Komentara (0)

Povezane vesti

Restoraterstvo
Posle plavog, na tržištu je stiglo i ljubičasto vino
10. Maj 2021
Australijska vinarija Masstengo odgovorna je za stvaranje vina koje je odmah po premijeri...
Restoraterstvo
I test i torta u bečkom lokalu „Café Museum“
15. April 2021
U lokalu gde su nekada ispijali kafu poznati gosti, poput Gustava Klimta, Oskara Kokoške...
Restoraterstvo
Nebojša Ilić, posle trideset godina života i rada u Švedskoj: Privilegija je biti ugostitelj
15. April 2021
On je licencirani stručnjak za ishranu, šef kuhinje s tridesetogodišnjim stažom...
Restoraterstvo
Od 5. aprila ponovo rade bašte kafića i restorana
05. April 2021
Krizni štab za zaštitu od zarazne bolesti kovid-19 predložio je nove mere za...