Ostale kategorije:
Od svog postanka, "Klub književnika" bio je mesto na kom su se okupljale najznačajnije misleće glave – pisci, novinari, umetnici, političari, sva domaća i strana elita koja bi gostovala u Beogradu… Veliki broj književnika ovde je započinjao večeri i provodio cele noći u tri podrumske sale ovog kultnog boemskog mesta. Ovde, u "Klubu pametnih reči", kako su ga mnogi s pravom nazivali, nalazila su inspiraciju mnoga "velika pera", koja su ostavila dubok trag u srpskoj i svetskoj književnosti. "Klub književnika" je, iz poštovanja prema tim velikim ljudima, njihovim delima, vremenu i emocijama koje su vezali za ovo mesto, odlučio da svakome od njih posveti sto za kojim je proveo najviše vremena. Na taj način, u svom klubu i dalje "žive" Momo Kapor, Ivo Andrić, Danilo Kiš i Bogdan Tirnanić.
Na te davne, lepe uspomene iz "Kluba književnika" podsetila nas je Ljiljana Kapor, otkrivši da je ovaj kultni restoran emotivno mesto koje je vezuje za njen život sa Momom Kaporom. Tu su se, kako je navela, prvo viđali tajno, kao ljubavnici, a potom i kao supružnici, dok su svedoci njihove ljubavi bili legendarni vlasnici "Kluba" Buda Blagojević i Ivo Kusalić. Podsetila je i na smotak neplaćenih računa perjanica jugoslovenske književnosti, koji su ova dvojica ugostiteljskih gromada oprostila književnim gromadama.
Prilikom svoje prve posete "Klubu književnika", račun nije platio ni Frano Lasić, jer je bio Ivin sugrađanin – Dubrovčanin, "gospar iz grada".
- "Klub književnika" je svojevremeno bio centar Jugoslavije, mesto gde ste mogli biti ugošćeni i bez novca. U "Klubu" to nikada nije bio problem. Tu su se skupljali doajeni jugoslovenskog glumišta, biznismeni, pevači, političari… Svi su bili oduševljeni hranom, ali i Budinim trudom. Ustajao bi u 5h, išao na pijacu, kupovao najsvežiju hranu i služio je ovde. "Klub" je i danas mesto gde možete kvalitetno jesti i bez problema dobiti repetu. Moja ljubav prema ovom mestu i dalje traje, pa sam se pre nekoliko dana ovde i oženio – otkrio je Lasić.
A osim čuvenih Ive i Bude, jedan od glavnih simbola ovog restorana u Francuskoj 7, svakako je i popularni "Smederevac". Ova peć na drva, sastavni je deo "Kluba" od njegovog osnivanja 1946. godine, pa sve do 2008. kada je nakon nekoliko stotina hiljada pripremljenih jela, i zvanično "otišao u penziju", preselivši se iz kuhinje u dvorište, gde kao "muzejski eksponat" počasno pred ulazom dočekuje goste.
- Kada sam 1994. godine počeo da radim u ovom restoranu, nisam mogao da verujem da se ovde i dalje jela spremaju na "Smederevcu"! Priprema hrane na ovoj peći bila je neuporedivo zahtevnija nego na savremenim električnim šporetima, ali se tačno znalo na kom kraju peći je koja temperatura, pa se shodno tome i znalo gde se krčka sarma, gde se peče roštilj, a gde je najbolje postaviti fritezu – kazuje šef kuhinje Ljuba Vasić.
No, "Smederevac" nije bio jedina zvezda "Kluba književnika". Naime, sam "Klub" bio je stecište svetskih zvezda! Elizabet Tejlor i Ričard Barton, Sartr, Kirk Daglas, Vivijen Li, Sofija Loren, Semjuel Beket, Marlon Brando, Robert de Niro… svi oni, po dolasku u Beograd, imali su samo jedan zahtev – da ih domaćini uveče odvedu u "Klub književnika"!
- Kada je svojevremeno Rokfeler bio u Beogradu, cela njegova svita došla je u "Klub književnika", ali znatno pre vremena okupljanja u "Klubu". Ovde se dolazilo tek posle 21h, i baš kad je Rokfeler sa pratnjom odlazio, gosti restorana su počeli da pristižu. Ostaće zapamćeno da su ga gosti zadržali, i da je on teška srca napustio restoran, i to – u četiri ujutru! – kazuje legendarni konobar Bane Simović.
Od menadžera Vlade Lazarevića saznajemo da je nedavno renovirana bašta "Kluba" koja je funkcionalna tokom cele godine. A novost je i to da će ovaj "Klub", u kom se stvarala istorija i gde su se rađala najveća književna dela, ali i velike ljubavi, svoja vrata otvoriti i turistima, koji će imati priliku da čuju mnoge neispričane priče beogradskih i svetskih boema!
Andrićev čaj
Ljiljana Kapor je u svoje ime, ali i svog supruga Mome, prepričala događaje iz njihovog života u "Klubu":
- Momo je uvek prepričavao kako je davne 1964. godine sedeo sa Ivom Andrićem. Kada je Ivo Kusalić, prvi vlasnik restorana, pitao Ivu Andrića šta želi da pojede i ponudio mu neka od jela, Ivo je odgovorio: "Nisam kopao rudnik, daj mi čaj". Mladi pisci koji su bili prisutni su takođe naručili čaj, a onda krišom išli do šanka kako bi popili nešto žešće – otkrila je Ljilja Kapor.
Kišov "korak u prazno"
Autor filma o "Klubu književnika" Veljko Đurović podsetio je na to kako se nekad "osvajao" ovaj kultni prostor:
- U početku sam stidljivo sedeo za šankom, a onda sam kao i mnogi krenuo od male sale, prešao u srednju, a kasnije "napredovao" u levu salu prepunu uglednih ljudi; salu onih koji su uspeli u životu – rekao je Đurović, otkrivši da je šank ovog restorana bio jedinstven po tome što nije imao šipku za noge.
- Upravo je taj momenat inspirisao Danila Kiša na zaključak da je "odsustvo šipke mnoge pisce navelo na korak u prazno".
Dnevni meni po povoljnoj ceni
Osnovan 1946. godine, "Klub književnika" bio je restoran društvene ishrane za pisce, gde se po subvencionisanim cenama hranila intelektualna elita Beograda. Tradicija spremanja starih jela uvek je bila prisutna. Od nedavno je "Klub književnika" uveo novi običaj, sličan onome od pre 70 godina: radnim danima u ovom restoranu postoji dnevni meni, gde se po povoljnim cenama od 530 do 650 dinara mogu jesti najbolja jela ovog uglednog restorana, poput kremenadle na užički način, sarme, gulaša, kuvane junetine, gratinirane jagnjeće sarmice, graška il’ boranije sa mesom…
