Ostale kategorije:
Photo by Max van den Oetelaar on Unsplash
Spa terapeuti i njihovi klijenti mogli bi da imaju koristi od praktičnog razumevanja tehnika disanja.
Značajna i sve brojnija istraživanja pokazuje da je disanje suštinski element u opštem dobrostanju pojedinca. Zaista, ne postoji ništa sinergističnije od disanja - utiče i komunicira sa svakim sistemom u organizmu, umanjujući osećaj stresa, upale, bolove i neke boleste.
Poslednjih godina svest o važnosti pravilnog disanja je drastično porasla. Wellness tržište se usmerilo ka preventivnom, integrativnom modelu, podstaknuto starenjem stanovništva, neuspehom medicinskih sistema i globalizacijom. Spa centri obezbeđuju savršeno okruženje za preventivni, integrativni pristup. U izveštaju Svetskog wellness instituta (GWI) iz 2010. godine navodi se da je 71 odsto ispitanih reklo da bi češće boravili u spa centarima ukoliko bi naučna istraživanja potvrdila da spa tretmani pružaju merljive zdravstvene benefite.
Mit ili istina?
- Svakako postoji mnoštvo naučne literature koja podržava praksu vežbi disanja, ali postoji i mnogo mitova koje treba razbiti. Čak i uobičajeno uputstvo da "duboko udahnete" može da nanese više štete nego koristi. I čujem priče o trenerima aerobika koji govore svojim učenicima da "otvore usta da bi udahnuli više kiseonika", uputstvo koje jednostavno nema osnova u respiratornoj nauci. Iz mog iskustva, ukoliko ne razumete disanje iz tri dimenzije – biomehaničke, biohemijske i psihofiziološke, ne možete efikasno savetovati klijente – ističe Patrick McKeown ekspert za disanje, stručni konsultant mnogih olimpijskih sportista i Six Senses spa objekata.
Nefunkcionalno disanje utiče na san, izaziva hrkanje, opstruktivnu apneju sna i nesanicu. Ona doprinosi psihološkim problemima, uključujući depresiju, anksioznost i hronični stres. Poremećaji obrasca disanja prisutni su kod 9,5 odsto opšte odrasle populacije, 29 odsto populacije obolele od astme i kod 75 odsto ljudi sa anksioznošću.
Nazalno disanje
- Na temelju mog učenja, podstičem stalno disanje kroz nos, tokom odmora, vežbanja i spavanja. Kada dišete kroz usta, rezultat je često hronična hiperventilacija i poremećaji spavanja, a kada je san siromašan, telo ne može pravilno da se oporavi. Na funkcionalnom nivou, disanje kroz usta doprinosi bolu u vratu i leđima. Samo disanjem kroz nos se pravilno uključuje dijafragma, primarni mišić disanja, koji igra važnu ulogu u snazi, stabilizaciji kičme, ravnoteži i percepciji bola. Kada klijent dođe u spa centar osećajući se umorno, napeto i pod stresom, vežbe disanja se mogu koristiti za podršku tretmanima i obezbeđivanje praktičnog tekućeg programa nege – objašnjava McKeown i zaključuje da s obzirom na sve veće interesovanje za učenje tehnika disanja nikada nije bilo bolje vreme da se te vežbe integrišu u spa terapije i časove fitnesa, kako bi se zadovoljila rastuća potreba da se ljudi osnaže da poboljšaju sopstvene tehnike disanja, te i zdravlja uopšte.
