Jovan Radomir: Hrana je odraz našeg identiteta

09. January 2018
Jovan Radomir, foto: Jan Danielsson
Jovan Radomir, foto: Jan Danielsson
Sarma, foto: Bojan Stanić
Sarma, foto: Bojan Stanić
Mešano meso, foto: Ivan da Silva
Mešano meso, foto: Ivan da Silva
Naslovna strana kuvara, foto: Bojan Stanić
Naslovna strana kuvara, foto: Bojan Stanić
Meze, foto: Bojan Stanić
Meze, foto: Bojan Stanić
Foto: Ivan da Silva
Foto: Ivan da Silva

Šira javnost u Srbiji za njega je prvi put čula 2004. godine, kada je u finalu „Eurosonga“ iz studija u Stokholmu, na tečnom srpskom jeziku dodelio našem predstavniku 12 poena. Jovan Radomir, zvezda nacionalne švedske televizije, napustio je rodni Srbac u BiH sa samo dve godine, ali vezu sa zavičajem nikada nije prekinuo. Naprotiv, on koristi svaku priliku da Balkan predstavi u pozitivnom svetlu – bilo kroz tekstove koje objavljuje u švedskoj štampi ili kroz nesvakidašnji autobiografski kuvar „Moj Balkan – hrana i ljudi“. Kako saznajemo, u Jovanovoj „kuhinji“ trenutno se „krčka“ novi kuvar, koji će svetlost dana ugledati na proleće.

Odrastao sam u Švedskoj, tako da je u neku ruku švedski jezik postao moj drugi maternji jezik. Tu sam se školovao i gradio karijeru. U početku nisam imao nameru da radim na televiziji. Studirao sam jezike na Univerzitetu u Geteborgu i planirao da postanem profesor. Međutim, nakon diplomiranja i rada u školi, odlučio sam da napustim grad Katrineholm u kojem sam odrastao i čiji sam danas počasni ambasador. Moj cilj je bio Stokholm i bavljenje muzikom, ali ne kao muzičar, već kao izdavač i producent. Uspeo sam u tome i taj posao me je i doveo do televizije, gde sam počeo da radim reportaže i dokumentarce sa svetskim zvezdama, kao što su Celine Dion, Beyoncé, Metallica, Iron Maiden, itd. Uporedo sam bio i voditelj muzičko-zabavnih programa i autor putopisnih reportaža po Africi i Južnoj Americi. Imao sam priliku da par godina radim i kao sportski reporter i voditelj sportskog programa. Još kao mladić igrao sam košarku i fudbal, pa mi je sport, pored muzike, oduvek bio velika ljubav.

Prošle godine sam radio i duži intervju sa latino zvezdom Enrique Iglesias-om u Majamiju, a imam u planu i par novih muzičkih projekata za švedsku televiziju tokom 2018.

Švedski trubači u Guči

U poslednjih par godina vratio sam se dokumentarnom filmu. Pretprošle godine emitovani su moji dokumentarci o irskom bendu Thin Lizzy i jedan o švedskim trubačima koji su pokušavali da se probiju na festivalu u Guči. Bilo je to veoma interesantno putovanje iz Stokholma, preko Surdulice i Beograda do Guče, na kom su sretali razne srpske i romske orkestre i muzičare, uključujući i Gorana Bregovića. Bio je to susret kolega muzičara, ali i prijatelja u jednoj sasvim drugačijoj sredini. Centralni deo je, naravno, snimljen na Saboru trubača u Guči, gde smo Šveđanima dočarali kako se naši muzičari druže, sviraju zajedno, tu gostoljubivost domaćina, s ciljem da uspostavimo drugačiji most između Švedske i Srbije. Napravili smo i muzički lom usred Beograda u Knez Mihailovoj ulici, na veliko zadovoljstvo Beograđana. Ovaj čisto švedski bend, Superstar Orkestar, kada u ruke uzme instrumente i zasvira, zapršte emocije uz trube, kao da su rođeni i odrasli u srcu Dragačeva.

Radio sam i intervju sa Goranom Bregovićem. Brega je zapravo vezivno tkivo, dobro poznat svuda u svetu, čovek koji promoviše ne samo romsku muziku, već i tradiciju Balkana. U filmu on govori ne samo o trubačkoj muzici, već i o našoj tradiciji i Guči. Bregović predstavlja Srbiju u jednom pozitivnom svetlu, poput naših sportista čijim uspesima se svi mi u dijaspori radujemo. Oni pokazuju ko smo i šta smo.

Dvanaest poena za Srbiju

Srpska javnost za mene je čula zahvaljujući „Evroviziji“. Imao sam priliku da dva puta prezentujem poene iz studija u Stokholmu. Prvi put je to bilo 2004. godine, kada sam imao mogućnost i da pozdravim naše gledaoce na svoj način (u finalu „Eurosonga“, na tečnom srpskom jeziku saopštio je da je švedska publika dodelila 12 poena Srbiji, preciznije, Željku Joksimoviću za pesmu „Lane moje“ – prim.aut).

Bio sam deo „Evrovizije“ više puta i kao reporter švedske televizije. Umešao sam prste i u neke pesme koje su se takmičile (napisao je englesku verziju i uradio remix pesme „Molitva“ Marije Šerifović – prim. aut), vodio emisiju „Evrovizijsko odbrojavanje“ u Moskvi i Beogradu (zajedno sa Ninom Radulović) i predvodio švedsku ekipu na takmičenju u Beogradu 2008. Pretprošle godine sam vodio press konferencije i radio intervjue sa takmičarima u Stokholmu kada je naša televizija bila domaćin ove svetske manifestacije.
 
Balkan u očima Šveđana

Bivša Jugoslavija mnoge Šveđane još uvek asocira na konflikte umesto na lepe krajeve, gostoprimstvo, duhovite ljude i turizam. Krivci za to su neki mediji i političari na Zapadu. Njima ta slika odgovara, jer imaju o čemu da pišu i raspravljaju. Ali, u poslednjih 10 godina primećujem da se i lepi i zanimljivi tekstovi o nama probijaju do šire javnosti.

Meni je oduvek srce kucalo za pravu priču – da nas predstavim u normalom svetlu barem u švedskim medijima. U tome sam i uspeo, jer su moji tekstovi o Beogradu i Srbiji dospeli do najvećih švedskih dnevnih listova, travel i lifestyle magazina.

Godine 2011. objavio sam za švedsko tržište i autobiografski kuvar „Moj Balkan – hrana i ljudi“. Kuvar se još uvek prodaje na svim švedskim portalima za prodaju knjiga. Mnogi Šveđani su imali priliku da posete Beograd i Srbiju i da osete pravo gostoprimstvo, a mnogi su i pomoću mog kuvara saznali više o našoj hrani i tradiciji.

Obožavam kvalitetnu hranu, a najviše volim jela sa naših prostora. To znači da moji prijatelji jedu ono što im ja spremim i što im preporučim. Mnogim Šveđanima je šljivovica poznato piće zahvaljujući prijateljima iz naših krajeva. U švedskim restoranima često možete naći pljeskavicu, ćevape, punjene paprike i ajvar. Mnogima ranije možda nije bilo jasno odakle ova jela potiču, ali sada znaju. 

U poređenju sa švedskom kuhinjom, naša kuhinja je jača, sa više ukusa i lepih mirisa. Mi smo navikli da jedemo mnogo mesa, a Šveđani baš i nisu. Kod njih je kombinacija na tanjiru veoma važna, dok je kod nas bitna količina mesa – da porcija bude bogata. 

Kuvar kao lična karta

Prvo izdanje kuvara bilo je izuzetno propraćeno u svim švedskim medijima, jer je reč o prvom kuvaru sa našeg područja u Švedskoj. Prva dva izdanja su štampana i rasprodata na švedskom jeziku, a u prodaji je treće izdanje, što se u Skandinaviji smatra velikim uspehom. Kuvar je štampan i na engleskom i prodaje se u celom svetu preko portala Bokus.com.

Kuvar je prepun domaćih tradicionalnih recepata, prelepih fotografija autora Bojana Stanića i kratkih informativnih i duhovitih priča o našim običajima. Kao što sam već naveo, cilj mi je bio da nas u svetu predstavim na pravi način. Hrana i identitet su tesno povezani. Ono što stavljamo na tanjir najbolje pokazuje ko smo. Hrana je naša veza sa roditeljima i precima. Ovim kuvarom sam želeo i da se zahvalim svim mamama i bakama koje su sa sobom u tuđinu ponele naše recepte, običaje i tradiciju i prenosile ih mlađim naraštajima. Uspeo sam da recepte svojih omiljenih jela sakupim i sačuvam u jednoj knjizi. Većina nas koji smo rasuti po svetu zauvek će tu i ostati. Zato je važno da u našim novim „domovinama“ zadržimo lični pečat i da se ponosimo svojim poreklom.

Trenutno završavam novi kuvar, koji bi trebalo da se pojavi na tržištu na proleće. Moglo bi se reći da je u pitanju nastavak prvog kuvara, sa još više ukusnih recepata i duhovitih priča o nama i našim običajima. To će biti kuvar pun nostalgije i lepih fotografija koje će pratiti tekstove i recepte. Posebnu pažnju posvetiću našim vinima i rakijama, koji su stara i lepa tradicija.

Najbrži put do srca vodi kroz stomak. Zato mislim da su naši najveći aduti domaća kuhinja, druženje, vino, rakija i trube. To je ono po čemu smo specifični, što strance najviše oduševljava i po čemu nas pamte. Nikad ne smemo da prestanemo da širimo pozitivne vibracije. Zaslužili smo lepe reči i lepe priče, i zato mi je uvek bilo važno da strancima pokažem kakvi smo mi zaista. 
.........

Beograd u srcu

Obožavam Beograd i trudim se da barem dva puta godišnje posetim ovaj grad. Brojne su reportaže koje sam pisao za razne novine i magazine o čarima Beograda. Taj grad je jedinstven u Evropi, ima sve što čovek može da poželi. Volim i svoj rodni kraj kod Vrbasa i Save – Srbac i Banja Luku.

Biljana Bosnić Ognjenović
©Turistički Svet

Comments (0)

Connected news

Restaurants
Napravljena nova vrsta čokolade - Švajcarska kompanija predstavila roze čokoladu
19. January 2018
Švajcarski proizvođač visoko kvalitetnih čokolada, "Barry Callebaut"...
Restaurants
Poslastice od najfinije belgijske čokolade u hotelu Saint Ten - Džejms Bond kao inspiracija
10. January 2018
U hotelu "Saint Ten" na Vračaru, u saradnji sa renomiranim brendom najfinije...
Restaurants
Da li ste za
03. January 2018
Londonski „The Tea Terrace" na Oksford Stritu postao je prvi evropski kafić koji u...
Restaurants
Beograd dobio kafić u kom se ne plaća piće, nego dužina boravka
28. December 2017
U Savamali, beogradskom centru urbane kulture, otvoren je Share Square, prvi kafić u Srbiji...