Nakon očekivanog velikog pada turističkog prometa u prolećnim mesecima, u odnosu na prošlu i prethodne godine, u Sokobanji je u junu i julu mesecu došlo do naglog oporavka, što je imalo za posledicu rekordan turistički promet, od kada statistika beleži podatke. Tome je doprinelo, pre svega, opredeljenje domaćih turista da odmor provedu u Srbiji, kao i činjenica da Sokobanja kao destinacija ima kompletnu turističku ponudu...
Trenutno se istovremeno događaju dve krize: zdravstvena kriza uzrokovana virusom COVID-19 i njenim posledicama po zdravlje i druga, jednako ozbiljna - ekonomska kriza, s ogromnim posledicama na društvo i na zapošljavanje, zbog paralize privrede, trgovine i turizma. Stručnjaci predviđaju da će zdravstvena kriza biti privremena, ali posle „bitke“, ostaće ekonomska kriza i nezaposlenost, što će biti veliki izazov za ceo svet i prilika za oblikovanje ekonomski otpornijih, socijalno pravednijih i više ekološki održivih društava.
U vreme kada se čitava planeta bori sa koronavirusom, uveliko se suočavamo s ozbiljnim posledicama pandemije na svetsku ekonomiju. Već sada je jasno da je jedna od najteže pogođenih privrednih grana - turizam, naročito u zemljama koje se značajnije oslanjaju na ovu industriju. Jedna od tih zemalja je i Bugarska, zemlja ogromnog turističkog potencijala, koja je turizam još krajem 50-tih i početkom 60-tih godina prošlog veka ustanovlila kao ekonomski prioritet.
Duboko na jugu Afrike, u Nacionalnom parku Kruger, u Južnoafričkoj Republici, nalazi se jedan od prvih privatnih ekoloških rezervata divljači u Južnoj Africi - Sabi Sabi, u kojem je smešten Sabi Sabi Luxury Safari Lodges, osnovan još 1979. godine. Boravak u domu „velike petorke“- leoparda, lavova, slonova, nilskih konja i bufala, kao i mnogobrojnih vrsta ptica, reptila, insekata i biljaka - predstavlja neprevaziđeno iskustvo.
Pandemija virusa COVID-19, koja je blokirala čitav svet, snažno je uticala i na smanjenje broja gostiju u hotelima. Kako su trajanje pandemije i njeni efekti nepredvidivi, posledice na hotelsku industriju su gotovo nesagledive. Mnogi od hotela su zatvoreni do daljnjeg a njihova sudbina i sudbina zaposlenih - krajnje je neizvesna, jednako kao i sudbina turističkog sektora, koji je zahvaljujući zatvaranju granica i ograničenju putovanja – već sada u izuzetno teškom položaju.
Jedan relativno novi trend u turizmu - "staycation", izvorno nastao u Americi 2008. godine, u vreme ekonomske krize koja je, poput virusa Covid-19, pogodila gotovo čitav svet, pokazala se danas veoma primenjivom u hotelskoj industriji. Naime, "staycation" predstavlja jedno zanimljivo inovativno rešenje problema popunjenosti kapaciteta u urbanim hotelima, koje je kompanija Staycation razvila i pretvorila u vrlo profitabilan projekat, koji je naišao na odličan prijem stanovnika Londona i Pariza.
Iako često nije u fokusu vlasnika hotela ili menadžera, domaćinstvo je sigurno jedno od najvažnijih odeljenja. U ovom odeljenju timski se brine o „kući“ u koju su pozvani „gosti“ i fokusira se na glavni proizvod u hotelu - sobe. Uz COVId-19, domaćinstvo je postalo kritičnije nego ikad, jer ti timovi dovode svoje zdravlje u opasnost dok se brinu o drugom osoblju i gostima. Čak i kada se jednom završi pandemija, pretnja od moguće zaraze verovatno neće nestati preko noći.
Po prvi put posle osnivanja, Fondacija „Biljana Bosnić Ognjenović“ dodelila je godišnje nagrade za najbolje putopise pristigle na konkurs za novinare i studente novinarstva, koji je ova fondacija, u saradnji sa Ambasadom Egipta u Beogradu, raspisala početkom ove godine, u spomen na Biljanu Bosnić Ognjenović, novinarku Turističkog Sveta, koja je iznenadno preminula prošle godine. Zbog nemogućnosti da se dodela nagrada upriliči uživo, na Biljanin rođendan - 21. jula 2020. godine, održana je online dodela nagrada.
Starosedeoci Prijepolja, sandžačkog gradića ušuškanog na ušću Mileševke u Lim, s ponosom govore o svom kraju, ističući da Prijepolje ima mnogo toga što drugi nemaju. U „mnogo toga“ spada i bogata istorija o kojoj svedoče brojni kulturno-istorijski spomenici. Najpoznatiji od njih je svakako bela Mileševa - svetinja pod krilima Belog anđela. Manastir ima izuzetan ugled i značaj za srpski narod.
Proleće je doba kada obično planiramo svoja putovanja i tada se u naš izbor umešaju tragovi sećanja na neka prošla putovanja, ono što smo doživeli, prijatna i ne baš prijatna iskustva. Neki momenti nam ostaju dugo ili večito u sećanju. Ti momenti koji se usade duboko u memoriju, obično nas vezuju za neke detalje, za momente koji su nas, makar i za trenutak povukli u dubinu. Ti detalji su često predmeti. Uspomene.
Da se odmah na početku razumemo: ispravno je i “tartar“ i “tatar“. Zavisi s kojeg govornog područja dolazite. Neki, doduše, veruju u izmišljenu priču o kavkaskim Tatarima koji su komade mesa držali pod sedlom i tako jašući omekšavali meso koje su kasnije konzumirali (?!). Ali, istina je da naziv tog jela dolazi od naziva „tartar“ sosa. Doduše, smatra se da je i sos došao negde iz Azije, iako su se u ono vreme sve Evropljanima egzotične stvari nazivale azijskim imenima.
Hotel Ramonda, mali planinski butik hotel na mističnoj planini Rtanj u istočnoj Srbiji, posluje tek godinu i po dana. Za to vreme, dočekali smo i ispratili mnoštvo zadovoljnih gostiju, a kao šef kuhinje ponosan sam što je knjiga utisaka prepuna pohvala za našu kuhinju, autorski gastronomski koncept, maštovita jela, bilo da su u pitanju nacionalni specijaliteti ili nove kreacije - uvek od najkvalitetnijih sastojaka iz lokalne sredine.
Poznato je da je osnovni postulat našeg posla: "Primu non nocere" (Prevashodno nemoj naškoditi!). Iako su higijenske mere sastavni deo naše delatnosti, danas pred sve nas - fizio, wellness&spa terapeute, kozmetičare… vreme postavlja posebne zahteve. Na nama je da zaštitimo sebe i klijente koji nam ukazuju poverenje, ali i naše zaposlene, tako što ćemo u svakodnevni, kontinuirani rad uključiti pojačane mere zaštite i opreza.
Nadomak Bečeja, u vojvođanskoj ravnici, veleposednik Bogdan Dunđerski, pripadnik jedne od najbogatijih i najznačajnijih srpskih porodica s kraja XIX i početkom XX veka, sagradio je na svom imanju dvorac Fantast (prvobitno: Dunđerski). Tokom burne istorije, dvorac je bio više puta pljačkan i devastiran, a svoj današnji izgled dobio je 1983. godine, kada je renoviran i pretvoren u hotel.
