Wellness – najbrže rastuća industrija budućnosti

06. Januar 2020
Wellness – najbrže rastuća industrija budućnosti

Industrija wellness-a, koja već danas predstavlja ozbiljan biznis, vredan 4,2 biliona dolara na globalnom nivou, sektor je na koji će se sve više računati u godinama koje dolaze, jer, zahvaljujući sve dužem životnom veku, stresu, odsustvu osećaja sreće, hroničnim bolestima... wellness u savremenom svetu sve više postaje potreba a ne luksuz. Upravo zato industrija wellness-a beleži ozbiljan rast. Iz godine u godinu se povećava broj objekata i zaposlenih u tom sektoru, razvijaju se novi proizvodi i usluge, otvaraju se nova tržišta i destinacije... Iako je pred wellness-om svetla budućnost, stručnjaci upozoravaju da ova industrija ne bi trebalo da se oslanja samo na najimućnije građane...

U proteklih nekoliko godina industrija wellness-a beleži snažan rast: samo u periodu od 2015. do 2017. po godišnjoj stopi od 6,4%, (sa 3,7 biliona na 4,2 biliona dolara), prema podacima Svetskog wellness instituta (The Global Wellness Institute). Pritom, reč je o izuzetno kompleksnom sektoru koji objedinjuje mnoge „klasične“  oblasti – od turizma i tržišta nekretnina do medicine i meditativnih praksi. Zato je nezahvalno govoriti o wellness-u kao jednoj industriji, tim pre što se wellness u osnovi može definisati kao težnja i delovanje koji vode fizičkom i mentalnom zdravlju, i dobrobiti kroz različite aktivnosti i određeni stil života. A wellness industrija to treba da omogući različitim uslugama i proizvodima. Koliko je wellness raznovrstan i višedimenzionalan govori i klasifikacija Svetskog wellness instituta.

Ova renomirana neprofitna organizacija, prepoznaje ukupno 10 sektora, od kojih tri kao ključna, zbog uloge u svakodnevnom životu, izdvaja: tržište wellness nekretnina, wellness na radnom mestu i wellness turizam. Ostale oblasti su povezane sa ova tri sektora ili funkcionišu u okviru njih, a zajedno čine wellness ekosistem. Neki od njih već imaju bogatu tradiciju i poznati su od davnina, kao što su banje (termalni i mineralni izvori) i u novije vreme spa centri.

Na to se nadovezuje oblast preventivne i personalizovane medicine, a kako se wellness odnosi i na stil života, važni sektori su i lična nega, lepota i antiejdžing, kao i zdrava ishrana i regulisanje telesne težine. U globalizovanom svetu u kome ljudi pokušavaju da pronađu načine da se izbore sa stresom i život učine kvalitetnijim, izdvojili su se i fitness i vežbe za um i telo (poput joge i meditacije), kao i tradicionalna medicina. 

Većina ovih industrija beleži rast, a po rastu prihoda u periodu 2015-2017. prednjačili su spa industrija (9,8%), wellness turizam (6,5%) i tržište wellness nekretnina (6,4%), navodi se u Monitoru svetske industrije wellness-a, koji je u oktobru 2018. godine objavio Svetski wellness institut.

Wellness turizam: dvostruko brži rast od turizma u celini 

Prema objavljenim podacima, u proteklih pet godina wellness turizam prepoznat je kao značajna grana turizma, sa brzim rastom po godišnjoj stopi od 6,5% odsto u periodu 2015-2017. To je dvostruko brže od rasta koji je beležio turizam u celini - 3,2%. U 2017. godini vrednost wellness turizma je dostigla 639 milijardi dolara i zabeležno je 830 miliona putovanja, što je 139 miliona više nego 2015. Brzi rast ove vrste turizma podstaknut je globalnim porastom srednje klase i sve većom željom potrošača da usvoje wellness životni stil i steknu nova iskustava.

Evropa je i dalje glavno odredište sa 292 miliona wellness putovanja, dok Severna Amerika prednjači po potrošnji  (241,7 milijardi dolara), pošto su prosečni troškovi po putovanju viši. U proteklih pet godina Azija je ostvarila najveći napredak po broju putovanja i potrošnje, a potražnju su podstakli ekonomski razvoj i širenje srednje klase, navodi se u izveštaju Svetskog wellness instituta, koji prognozira da će se robustan rast u ovom segmentu nastaviti i da će vrednost tržišta wellness turizma dostići 919,4 milijardi dolara 2022. godine, što je 7,5%  više nego 2017.

Osim u spa centrima i banjama širom sveta, wellness usluge su uglavnom sastavni deo i redovne hotelske ponude, gde se više ne pružaju samo klasične usluge - masaže, bazen, sauna... Potrebu gostiju da i na putu žive u skladu sa konceptom wellness-a, prepoznali su i mnogi svetski poznati hotelski brendovi poput Four Seasons-a, koji je u jedan broj soba uveo biološko osvetljenje i sisteme za prečišćavanje vode i vazduha.

Spa industrija: početak kraja dominacija grupe zemalja?

Snažan rast wellness turizma uticao je i na razvoj spa industrije u svetu, a tome su doprineli i rast prihoda i veća spremnost da se novac potroši na wellness proizvode i aktivnosti. Spa industrija, čiju vrednost je Svetski wellness institut procenio na 119 milijardi dolara, zabeležila je u 2017. rast broja objekata na više od 149.000, rast prihoda po godišnjoj stopi od 9,9% na 93,6 milijardi dolara, dok je broj zaposlenih porastao na 2,6 miliona. I ovom sektoru predviđa se dalji rast: vrednost ovog tržišta će porasti na 127,6 milijardi dolara u 2022. godini, što je 6,4% više nego 2017. godine.

Najviše spa objekata nalazi se u Pacifičkoj Aziji, čak 48.607, prema izveštaju Instituta, a u tom regionu je zabeležen i najveći broj novih spa objekata u periodu 2015-2017. Evropa je sa 33,3 milijarde dolara u 2017. godini prednjačila po prihodima, dok je pet zemalja - SAD, Kina, Nemačka, Japan i Francuska, učestvovalo u globalnom prihodu sa 48%. Za sada u ovom sektoru i dalje dominira jedan broj zemalja, mada postoje znaci da se stvari menjaju. Prvih 20 na listi zemalja u spa industriji učestvovalo je na globalnom tržištu sa čak 77%, ali je u 2017. godini 18 zemalja premašilo godišnje prihode od milijardu dolara, dok su Indonezija i Australija po prvi put prešle taj prag. 

Da se stvari menjaju, pokazuje i ovogodišnja lista dobitnika godišnjih nagrada koje se dodeljuju luksuznim spa centrima u različitim kategorijama (World Luxury Spa Awards) i koja pokazuje da ovakvi objekti ne „cvetaju“ samo u najbogatijim zemljama. Na listi se nalaze luksuzni spa objekti iz celog sveta, od Argentine, Australije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Indonezije, Maldiva i Južne Afrike do Irske, Bugarske i Turske. Za luksuzni spa centar 2019. proglašena je Bio-Spa Victoria Gran Lujo, u Španiji, koja osim različitih pogodnosti nudi i intimniji doživljaj u svom vazdušnom bio spa prostoru od 500 kvm, smeštenom na poslednjem spratu objekta, odakle gosti mogu da uživaju u pogledu, masaži, đakuziju... 

Osim masaža i tretmana, korišćenja tradicionalnih tehnika i praksi, poput meditacije, joge i tai čija, spa centri danas nastoje da pruže zaista jedinstveno iskustvo. Neki uvode rituale koji treba da omoguće harmoniju duha i tela, a pored kombinacija masaža, uključuju i delikatne tehnike oslobađanja negativnih emocija, uz čišćenje organizma. S druge strane, pojedini veliki spa centri i luksuzni hoteli se okreću tehnologiji kako bi gosta podsticanjem čula putem virtualne realnosti i uz korišćenje mirisa „prebacili“ na spokojno mesto. Problem nesanice u savremenom svetu, takođe, diktira kreiranje novih vrsta masaža sa lekovititim travama, posebnim uljima i esencijama, koje treba da omoguće ljudima da lakše zaspu.

Trend renoviranja i promocije banja

Procenjuje se da u 127 zemalja sveta postoji 34.057 centara sa termalnim i mineralnim izvorima. Prihodi koji su u njima ostvareni u 2017. godini iznosili su 56,2 milijardi dolara, dok se broj zaposlenih procenjuje na 1,8 miliona. Većina centara sa termalnim ili mineralnim izvorima čine tradicionalni banjski objekti i bazeni, a usmerene su na lokalna tržišta i nisu preterano skupe. Međutim, samo četvrtina banjskih centara radi na privlačenju turista i nudi dodatne spa usluge.  Oni beleže veći rast prihoda, koji u proseku iznosi 7,4% godišnje, dok je taj rast u objektima koji ne nude spa usluge 0,5%. 

Banje su najzastupljenije u regionu Pacifičke Azije i Evrope. Ova dva regiona generisala su čak 95% prihoda u ovom sektoru (Pacifička Azija 31,6 milijardu dolara; Evropa 21,7 milijardu dolara), a njihov udeo u broju ustanova tog tipa je čak 94% (Pacifička Azija - 25.916 ustanova; Evropa - 5.967). Ova vrsta wellness-a zanimljiva je ljudima koji traže kontakt s prirodom, žele da upoznaju druge tradicije i kulture, i ponađu alternativne načine lečenja, rehabilitacije i prevencije. U zemljama sa dugom banjskom tradicijom, resorna ministarstva sve više promovišu banje kao glavnu turističku ponudu, a rastu ulaganja i privatnog sektora. Ulaže se u obnavljanje zastarelih ili zapuštenih ustanova, ali i u unapređenje usluge. Svetski wellness institut predviđa da će se u 2022, u odnosu na 2017. godinu, vrednost tržišta povećati za 6,5% na 77,1 milijardu dolara.

Očekuje se da će čista voda biti sve više na ceni i da će biti prepoznata kao wellness resurs, zbog čega će se posebna pažnja posvećivati njenom kvalitetu. To će omogućiti banjama i spa centrima da promovišu jedinstveni kvalitet vode kojom raspolažu, kao i da preuzmu vođstvo u smanjenju zagađenja vode merenjem i nadzorom vode u svojim objektima i sredinama u kojoj se nalaze, smatra Mark Koen (Marc Cohen), profesor na Univerzitetu RMIT u Melburnu i član savetodavnog odbora Svetskog wellness samita.

Brojni su načini na koje se voda može iskoristiti za lečenje i opuštanje, a jedan od novijih je i terapija plutanjem. Opuštanje u vodi sa solju, pomaže osobi da se izoluje od nadražaja spoljnog sveta i donosi brojne koristi za um i telo, uključujući kožu i kosu. Plutanje u slanoj vodi temperature 34,4C, u kojoj ne možete potonuti, umanjuje anksioznost i depresiju, hronični bol i pomaže u borbi sa nesanicom.

Jedan od trendova je i „ekstremno banjanje“ (extreme bathing), tretman čija je suština u izlaganju vreloj i hladnoj vodi, u nekim varijantima i u kombinaciji sa tehnikama disanja. Ovaj tretman, poznat od davnina u različitim kulturama, doživljava preporod u modernijoj i sofisticiranijoj formi.

Svetla budućnost, ali...

Četiri su glavna razloga koja doprinose rastu privrede wellness-a u svetu. Pre svega, ljudi se sve više interesuju za nove stilove života, ne samo kako bi se lakše suočili sa starenjem, već i zbog  hroničnih bolesti i bolesti vezanih za određen način života, kao i stresa i mentalnih tegoba. Problem zagađenja životne sredine, takođe, navodi ljude da tragaju za alternativnim načinom života koji će biti zdraviji i doprineti očuvanju životne sredine.

Treći pokretač su preopterećeni zdravstveni sistemi čiji je fokus na lečenju bolesti. U takvim okolnostima ne čudi što se pojedinci, kompanije i vlasti okreću i wellness-u kao načinu da se nadomeste nedostaci zdravstvenog sistema i više posveti prevenciji. Važno je i to što se menja i interesovanje i ponašanje potrošača koji se sve više okreću wellness-u, što je podstaknuto jačanjem srednje klase, dostupnošću proizvoda i usluga i zabrinutošću zbog uticaja tehnologija i zagađenja.

Svetski wellness institut predviđa da će industrija wellness-a i dalje rasti i to zdravim tempom, pošto će se nastaviti trendovi koji podstiču njen razvoj. U petogodišnjem periodu do 2022. godine, najveći rast se predviđa, pre svega, u domenu tržišta nekretnina, po prosečnoj godišnjoj stopi od 8% na 197,4 milijardi dolara u 2022. godini, wellness-a na radnom mestu (6,7%) na 65,6 milijardi i wellness turizma po stopi od 7,5% na 919,4 milijardi dolara. 

Ova organizacija, međutim, upozorava na problem fokusa industrije wellness-a na imućnije građane, dok upravo siromašni postaju sve bolesniji i depresivniji. Usredsređivanje samo na imućne, u svetu sve većih socijalnih razlika moglo bi da dovede do stagnacije i smanjenja baze potrošača. Stručnjaci ukazuju i na promenu sistema vrednosti i svesti potrošača kao važne komponente za industriju. Wellness je evoluirao od lične težnje u sistem vrednosti na osnovu kojeg, potrošači sve više donose odluke. U tom kontekstu, kompanija koja je zaista posvećena dobrobiti za sve, pre će dopreti do ovog rastućeg segmenta potrošača, ali i bolje motivisati svoje zaposlene, ocenjuju u Svetskom wellness institutu.

Sve je bliže vreme kada će spa usluge biti uključene i u wellness programe na radnom mestu, državno zdravstveno osiguranje ili zdravstvene programe na nivou zajednice, smatra profesor Koen sa Univerziteta RMIT u Melburnu.

Wellness u doba digitalizacije

U svetu informacionih tehnologija teško je zanemariti i njihovu ulogu u razvoju wellness-a. Wellness industrija se mora pripremiti za ekonomiju podataka, ako želi da otkrije potrebe i želje potrošača i ponudi im ono što žele, navodi se u izveštaju nezavisnog Instituta Gotlib Dutvajler (Gottlieb Duttweiler Intitute). U vreme kada potrošači na internetu ocenjuju usluge i proizvode, upravljanje podacima o potrošačima će biti od ključne važnosti. GDI navodi da bi inovacije u domenu wellness-a donekle moglo da uspori, ali ne i da zaustavi sve nejasnija granica između wellness-a i klasične zdravstvene nege, imajući u vidu da je zdravstvo strogo regulisano tržište.

Simbioza ljudi i tehnologija donosi nove mogućnosti, poput prikupljanja podataka o ponašanju i emocijama potrošača putem aplikacija, novih načina komunikacije poput selfija koje bi u budućnosti mogli da prate i podaci o ličnim funkcijama, do biohacking-a  – poboljšanja telesnih i umnih funkcija "hakovanjem" sopstvene biologije. U budućnosti se može očekivati da, na primer, algoritmi preuzmu posao odabira idealnog partnera ili životnog trenera, ili da artificijelni konsultant osmisli lični wellness program na osnovu niza podataka. Virtuelna realnost omogućiće virtuelna iskustva i u oblasti wellnessa, na primer vizuelne izlete na egzotične lokacije uz aktiviranje i drugih čula.

Društveni i lični koncept

Wellness je, ipak, mnogo više od industrije, a definitivno mnogo više od puke potrage za lepotom i podmlađivanjem, kako se obično percepira. Reč je o konceptu koji treba da omogući ispunjeniji, kvalitetniji i zdraviji život pojedinca ali i zajednice. Zato se ne sme zanemariti i njegova uloga u društvu. Mnogo je inicijativa koje pokušavaju da isprave negativne posledice modernog života, od otuđenja do zagađenja usled sve većeg oslanjanja na tehnologije. 

Između ostalog, sve se više govori o stvaranju zajednica u kojima će biti omogućena veća povezanost i jače prijateljske veze kroz suživot više generacija u jednoj sredini, umesto, na primer, izolacije dela stanovništva, poput starih ljudi u domovima ili naseljima specijalno izgrađenim za njih.

Stručnjaci već godinama upozoravaju i na negativne posledice industrije hrane na čoveka i životnu sredinu. Jede se nezdrava hrana puna aditiva, dok proizvodnja hrane doprinosi emisijama ugljen-dioksida (CO2), krčenju šuma i drugim štetnim pojavama. Usvajanje principa wellness-a u toj industriji ogledalo bi se za početak u boljoj edukaciji o hrani, manjem bacanju hrane, kuvanju i deljenju obroka, umesto kupovine gotovih obroka i ručanja „s nogu“.

Čini se da su mogućnosti razvoja wellness-a, i kao ekonomske delatnosti i kao stila života, neograničene a njegovi dometi zaista začuđujući. Nedavno istraživanje Univerziteta u Pensilvaniji pokazalo je da je terapija muzikom jednako efikasno u smanjenju uznemirenosti pacijenta pred operaciju kao i sedativ (midazolam).

Wellness je vrlo ličan u smislu opredeljenja, potreba, afiniteta i želja vrlo različitih ljudi. Neki ljudi se, na primer, izlažu izuzetnim fizičkim i mentalnim naporima na negostoljubivim mestima, kako bi se rasteretili opterećenja savremenog života i doživeli neponovljivo iskustvo, što je dovelo do razvoja kompanija koje organizuju takva, često papreno skupa putovanja.

Koncept za sve sfere života: od mode do odnosa prema smrti!

Uvažavajući različite aspekte wellness-a, a na osnovu zaključaka sa prošlogodišnjeg Svetskog wellness samita, definisano je osam trendova u 2019. godini, od ekonomskih i tržišnih do onih koji su  definisani vrlo ličnim odnosom prema životnim pojavama, poput smrti. 

Pored izazova koje nosi prekomerni turizam i uticaja Kine na tržište wellness-a, kao trendovi su prepoznati i: uključivanje koncepta wellness-a u modnu industriju, lečenje prirodom, upotreba mirisa i aroma, kao i pravaci u razvoju meditacije i personalizovanoj ishrani, ali i novi odnos prema umiranju.

Nove tehnologije ostvaraju potpuno nove puteve razvoja nekih tradicionalnih wellness metoda, poput aromaterapije. Tako na primer, japanska startap kompanija Scentee razvija „pametni“ raspršivač koji će moći da se kontroliše preko pametnog telefona, pa će korisnik putem aplikacije moći da menja mirise prema svom raspoloženju ili da podesi da se raspršivač aktivira u određeno vreme, na primer, ujutru. A kada je u pitanju personalizovana ishrana, uskoro bi možda i neki „pametan“ frižider mogao da upozori svog vlasnika da mu nedostaje hrana neophodna za određenu dijetu! 

Ono što deluje nespojivo sa wellness-om, a prepoznato je kao jedan od trendova, je potraga za novim odnosom prema smrti i umiranju. U savremenom svetu u kome su ljudi na umoru često usamljeni i izolovani, uz dominantan strah od smrti - posebno na Zapadu, traga se za načinima koji će umiranje učiniti „humanijim“. U tom cilju, temeljno se promišljaju različiti procesi u vezi s umiranjem, uključujući ceremonije žaljenja i sahrane. U suštini, „bolja smrt“ je postala sastavni deo ideje o „dobrom životu“. U skladu s tim, stručnjaci ocenjuju da je potrebno oblikovati i wellness rešenja i prema potrebama teško bolesnih i umirućih, poput adekvatne ishrane, terapije pokretom i dodirom, ambijentalnih rešenja korišćenjem svetla i aromaterapije, praksi za smanjenje stresa, bolji san i dr.

Maja Poznatov

Komentara (0)

Povezane vesti

Turizam
Niški aerodrom: Nova terminalna zgrada do 2022.
03. Jul 2020
Na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu počeli su pripremni radovi za...
Turizam
Otvoren konkurs za podsticaje ruralnog turizma
03. Jul 2020
Uprava za agrarna plaćanja objavila je javni poziv za odobravanje projekata za IPARD podsticaje...
Turizam
Inđija dobija muzej vina i vinsku kuću
03. Jul 2020
Ovogodišnji, treći Sajam fruškogorskih vina u prelepom ambijentu...
Turizam
Države najviše pogođene gubicima u turizmu
02. Jul 2020
Hrvatska je na trećem mestu među 15 zemalja sveta čiji bi BDP mogao najviše da trpi...