Ostale kategorije:
Udruženje banja Srbije (UBS) uputilo je izveštaj o smeštajnim kapacitetima u banjama Srbije nadležnim ministarstvima (privrede, zdravlja, finansija, rada i zapošljavanja, državne uprave). Prenosimo vam delove ovog izveštaja, čiji je cilj da ukaže na smeštajne kapacitete u banjama koji su van funkcije, a koje treba “podići na noge”, pre nego što se uopšte razmišlja o privatizaciji kapaciteta koji rade.
Negativan uticaj na lokalnu zajednicu
Podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na konstantan gubitak ležaja u banjama Srbije. Naime, u poslednjih sedam godina (2008–2015) naše banje su izgubile 17.300 ležaja, ili 43%. Razlozi su mnogobrojni, od apsolutno neuspešne privatizacije hotelsko-turističkih preduzeća (HTP), do nezainteresovanosti investitora da novoizgrađene hotele stave u funkciju.
Stepen negativnog uticaja na lokalnu zajednicu izazvan ovakvim odnosom je, takođe, različit od mesta do mesta. Od potpuno uništene lokacije (Kuršumlijska banja, u kojoj više nema stanovnika), preko gubitka svih ležaja hotelskog tipa (Niška Banja, Mataruška i Bogutovačka banja, Jošanička banja, Vranjska Banja, Gamzigradska banja), do značajnog gubitka broja ležaja u turističkim destinacijama (Vrnjačka Banja, Sokobanja i Banja Koviljača). Osim velikih finansijskih gubitaka (i države i lokalne samouprave), treba pomenuti i socijalno ekonomski momenat – gubitak radnih mesta, tim pre što je većina pomenutih banja u ekonomski nerazvijenim opštinama. Ukupan broj smeštajnih kapaciteta u banjama, koji su van funkcije, iznosi najmanje 5.527!
Milionski gubici
Paušalno ocenjeni direktni finansijski gubici, na godišnjem nivou, po parametrima da je prosečna popunjenost kapaciteta 50%, prosečna cena boravka sa punim pansionom 3.200 dinara, i prosečnom boravišnom taksom od 60 dinara jesu: Izgubljenih MILION noćenja uzrokuju prihod koji nije ostvaren od 3,2 milijarde dinara (26 miliona evra)!
Gubitak lokalnih samouprava po osnovu boravišne takse je oko 60 miliona dinara (skoro pola miliona evra). Ako prihvatimo da je učešće ishrane u ceni pansiona 30%, onda državna kasa ostaje praznija za 205 miliona dinara (PDV 10%) i 160 miliona dinara (PDV 20%), ukupno 365 miliona dinara!
Gubitak se uvećava za milionske iznose koji bi se slili u državnu kasu na osnovu poreza i doprinosa iz zarada zaposlenih. Odnos broja zaposlenih i broja ležaja, u smeštajnim objektima zdravstvenog turizma je najmanje 50:50, tako da se može reći da je broj izgubljenih radnih mesta najmanje 2.700.
Zapuštene ruševine
Većina zapupštenih objekata je, na ovaj ili onaj način u državnom vlasništvu. Međutim, to znači da se, uz dobru volju države, ovi objekti mogu brže i efikasnije staviti u funkciju. Ovo se odnosi na:
1. Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju „Žubor“ – Kuršumlijska banja (Fond PIO)
2. Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju „Zlatar“ – Zlatar, Nova Varoš (Fond PIO)
3. Završen hotel koji nikada nije bio u funkciji u Jošaničkoj Banji (Fond PIO)
4. Hotel „Železničar“ u Vrnjačkoj Banji, („Želturist“)
5. Hotel „Železničar“ u Vranjskoj Banji („Želturist“)
U Vrnjačkoj i Vranjskoj Banji se nalaze betonski kolosi, čija izgradnja nije otišla dalje od zidova. Ne raspolažemo podatkom o broju planiranih ležaja, ali je realno u njima oformiti 400 i 200 ležaja, respektivno. Prvi (nazvan „Nova zvezda“) je u sastavu HTP „Fontana“ Vrnjačka Banja (neuspešno privatizovano, a sada u stečaju), koje osim ovih zidina raspolaže hotelima „Zvezda“, Fontana“, Beli Izvor“ i „Sloboda“. Vlasništvo nad drugim objektom (u Vranjskoj Banji) za sada je nepoznato, jer je slučaj godinama na sudu. U stečaju je i HTP „Banja Koviljača“ sa objektima „Podrinje“ i „Gučevo“. Ostatak firme je dat na upravljanje Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju u toj banji.
Najočitiji (i jedan od najgorih ukupno u Srbiji) primer loše privatizacije, jeste rezultat privatizacije HTP „Srbija turist“ iz Niša. Grad Niš je poslednjih 15-ak godina dobio dovoljan broj hotela sa 3* i 4*, da amortizuje negativan uticaj propasti gradskih hotela koji su bili u sastavu „Srbija turista“ na smeštajni kapacitet grada. Međutim, Niška banja je na turističkoj karti Srbije ostala jedino zahvaljujući Institutu za rehabilitaciju „Niška Banja“. Da su, nekada prepuni hoteli „Srbija“, „Partizan“ i „Ozren“ ikada postojali, svedoče samo ruševine, bez krova.
Ko gazduje lekovitim izvorima?
Priča o problemima u našim banjama ne bi bila kompletna da ne pomenemo i nelogičnosti na terenu kada je u pitanju pravo korišćenja lekovitog faktora. Ovo i zbog toga što svaka najava privatizacije u banjama, povlači i pitanje prava korišćenja izvora. Možda je u vreme samupravnog socijalizma bilo normalno da prirodnim (lekovitim) resursima gazduje lokalni proizvođač mineralne vode, ali smo danas svedoci posledica apsolutnog nedostatka vizije onih koji su Srbijom vladali posle gore pomenutog perioda.
Tako sada imamo situaciju da državna zdravstvena ustanova u Bukovičkoj banji, kompaniji „Knjaz Miloš“ plaća mineralnu vodu koju koristi za medicinsku rehabilitaciju, a da hotel sa 5* („Izvor“) do te vode ne može ni da dođe. U Smederevskoj Palanci, izvorom u parku gazduje slovenački proizvođač „Kokte“ (nakon privatizacije „Palanačkog kiseljaka“), a državne zdravstvene ustanove u vojvođanskim banjama korišćenje vode za medicinsku rehabilitaciju plaćaju NIS-u, po „paprenoj“ ceni. Utoliko skupljoj zbog činjenice da su bazeni za rehabilitaciju protočni. Da li treba posebno istaći da ovim našim mineralnim vodama gazduju stranci?
Zaključak
Očekivani efekti stavljanja u funkciju smeštajnih kapaciteta u banjama jesu:
