“Turistički vešeraj” Maje Rogan: Srbi – očima inostranih turista

26. Maj 2016
Foto: Siniša Živković
Foto: Siniša Živković
Foto: Siniša Živković
Foto: Siniša Živković
Foto: Siniša Živković
Foto: Siniša Živković
Foto: Siniša Živković

Dragi čitaoče, vas okružuju dobri i topli ljudi, skrivenog ponosa i dostojanstva, velikog srca, često gostoljubivi, neki put naivni, a neki put prave se važni, kao da su svu pamet popili. Za sve njih, molim vas, imajte razumevanja – tako je u svom prvencu, knjizi simboličnog naziva “Turistički vešeraj”, Maja Rogan opisala naše ljude. Baš onako kako nas vide inostrani turisti, kojima Maja – turistički vodič bogatog iskustva, svakodnevno pokazuje lepo lice Srbije.

Stranci ne kriju da najveći utisak na njih ostavlja gostoljubivost i lepota naših ljudi, ukusna hrana, niske cene i besplatni ulazi u tvrđave i manastire, zbog čega nas i nazivaju "poslednjim romanticima". S druge strane, zameraju nam na arhitektonskom neskladu, oronulim fasadama i grafitima, psima lutalicama, bahatim taksistima i nervoznim vozačima, nepostojanju info-tabli na engleskom i latiničnih naziva ulica, a najviše na – duvanskom dimu u javnim objektima.

Dim, lepe žene i dotrajale fasade

"Nama je prilikom boravka u bivšoj Jugoslaviji najviše smetalo to što ljudi puše cigarete od jutra do sutra. Sve se puši kao iz dimnjaka. (...) Ako želite da imate više turista, potrebno je da imate zone u kojima nepušači mogu da se osećaju prijatno."  
 
- Da živimo skromno, turisti vide po mirisu jeftinog duvana. Po oronulim fasadama. Po starim automobilima. Po tome, što, kada stupe u kontakt sa našim ljudima, oni shvate da nigde ne putujemo. No, ono što ih čudi je – kako, uprkos niskom životnom standardu, naše žene uspevaju da izgledaju tako lepo? Nejasno im je i zašto u klubovima samo žene igraju. Turisti uglavnom primećuju pripadnice lepšeg pola, pa me pitaju – imate li vi više žena? - otkriva Maja Rogan, koja je svoje trinaestogodišnje iskustvo turističkog vodiča pretočila u zanimljivu knjigu “Turistički vešeraj”, gde na duhovit način oslikava mentalitet naših ljudi, ali i inostranih turista.

" - Žene se jako lepo oblače, prate modu, verovatno sve što zarade troše na garderobu, to se vidi. (...)
- Ja da živim ovde, ja bih se ljubio sa svim ženama po tri puta. Mora da se poštuje običaj. Stalno bih to zloupotrebljavao. (...)
- Muškarci su vam zgodni, visoki mačo tipovi, kladim se da se boje žena, kao zec lovca.
- Na svakom koraku nalazi se kafeterija. Ovde svi piju kafu ceo dan. Ali shvatili smo da nije suština u pijenju kafe, nego u ćaskanju.
- Vaš prijatelj na kafi je i sveštenik za ispovest i psihijatar."


Gostoljubivost i toplina

- Svi gosti koji posećuju Beograd i Srbiju najduže i najviše se sećaju naših ljudi. Njihove topline i otvorenosti. Vrlo često, naši ljudi prilaze meni i mojim gostima u želji za komunikacijom. Mladi ljudi prilaze zato što žele da obnove svoj engleski, a stariji jer im je to simpatično – da pitaju kako im se ovde sviđa, koliko ostaju, odakle su... Mi smo tu jako dragi, i u tom trenutku primećujem toplinu naših ljudi. Ono što ostavlja utisak je da smo jako dostojanstveni i ponosni. Ne prelazimo određene granice. To sam pomenula u priči "Das ist Walter", gde gost iz Nemačke opisuje kako nas vidi. On je tačno dao definiciju kako mi izgledamo – kazuje Maja, dodajući da kod naših ljudi nema fleksibilnosti, koja je u turizmu najvažnija:

- Ja sam dobar turistički vodič onoliko koliko se prilagodim svojim gostima. To je ta fleksibilnost, koja je karakteristična za moreplovce i ljude koji se bave trgovinom. A mi smo kao narod generacijski vezani za zemlju, zemljoradnici smo i ratnici, i nismo fleksibilni. I zato ostavljamo utisak jakog karaktera. Moji turisti prvo primete da smo topli i druželjubivi, ali, nažalost, nemamo tu dozu fleksibilnosti, strpljenja i taktičnosti. Preterana ljubaznost u našem društvu nije dobrodošla, dok je za strance to rutinska stvar.

"Ljudi su gostoljubivi i to je osobina seljačkog mentaliteta (misli se na one koji se generacijski bave poljoprivredom). Tako vas trgovac neće ugostiti, vidi se da imate tradiciju u poljoprivredi, ovde ljudi nemaju iskustva u uslužnim delatnostima. Ljubazni su po svojoj prirodi, a ne zato što im je to radna obaveza. Seljaci su ponosni i prkosni. To vidim po ponašanju i hodu; kod njih je sve prirodno, nema glume i sve je što na umu to na drumu."

Poslednji romantici

Strani turisti nas, kako kaže Maja, smatraju i naivnima, jer ne naplaćujemo ulaze u crkve, manastire, tvrđave...

"Juče smo bili na Beogradskoj tvrđavi. Nismo mogli da verujemo. Ovo je prva tvrđava u kojoj se ne naplaćuje ulaz. Bili smo u Crkvi Svetog Save, čak ni tamo se ne plaća ulaz. Šta je vama ljudi? Vi ste fenomenalni! Ovo je obećana zemlja! Vi ste poslednji romantici. Možda niste obavešteni da se ulaz svugde naplaćuje. Izvinite nisam hteo da vas uvredim."

- Strani turisti vrlo racionalno troše svoj novac. Zbog toga mnogo i putuju. Kada sam holandskim turistima ispred Etnografskog muzeja rekla da se fotografisanje unutra naplaćuje 250 dinara, oni su svi spakovali svoje fotoaparate i niko nije fotografisao na kvarno. Šta je suština? Oni nisu planirali da plate 2 evra za to. Kod njih se nijedan evro ne troši neplanirano. S druge strane, naši ljudi ne bi razmišljali nijednog trenutka da to plate. Mi na putovanjima trošimo i više nego što zarađujemo – otkriva Maja razliku.

Turistima se treba prilagoditi

"Treba se prilagoditi gostu zavisno od toga iz koje zemlje dolazi: Špancu reći da je Španija prvak sveta u fudbalu, a ne Nemačka; Italijanu da je italijanska kuhinja najbolja, da im Kinezi ne mogu ništa; Grcima da će ova godina turistički biti najbolja za njih. Turcima treba reći da za mesec dana počinju pregovori za EU; Skandinavcima da je ovde piće najjeftinije; Rusima da je skočila cena nafte i gasa na tržištu; Francuzima da svi kupuju originalne francuske parfeme; Nemcima da više nisu dosadni; Englezima da se strpe za koju godinu i biće bitni u Evropi; Australijancima da se njihov kontinent polako približava Evropi; Srbima da će Novak Đoković večito biti mlad i najbolji teniser na svetu; Bosancima da je njihov burek najbolji; Hrvatima da Hercegovci nisu na vodećim položajima; Slovencima da je ovde sve najjeftinije; Amerikancima da su pametniji od Evropljana; Japancima da Kina stagnira u razvoju; Kinezima ne treba reći ništa, treba ćutati, jer oni to već sve znaju."

Turisti u Beogradu najčešće obilaze Stari grad, Kalemegdan, Terazije, Stari dvor, Kuću cveća, Beli dvor, Hram Svetog Save i Skadarliju. Što se Srbije tiče, fascinirani su lepotom nacionalnih parkova, i to naročito gosti sa severa Evrope.

- Italijani vam nikad neće tražiti da šetaju po prirodi ili da idu na Košutnjak ili Taru, kao što će vam to tražiti Šveđani. Italijani vole posete manastirima. Ne toliko zbog religije (po mom mišljenju, najreligiozniji su Poljaci i Grci), već zato što cene hrišćanske vrednosti i umetnost. Za njih se može reći da su najbolji poznavaoci istorije umetnosti. Njih zanimaju i arheološka nalazišta, i sve što je u vezi za Starim Rimljanima. Oni se šale, ali ipak to ozbiljno misle kada kažu: "Gde rimska noga nije kročila, tamo nema civilizacije" – ističe naša sagovornica, otkrivajući nam da strance ponajmanje interesuje istorija zemlje koju obilaze.

- Što su zemlje siromašnije, one više potenciraju svoju istoriju. Turistima je istorije preko glave, njih prevashodno interesuje kultura i kako ljudi ovde žive, koji su im hobiji... Jako je bitno da Nemcima kažete da su Gete i Jakob Grim govorili srpski i učili naše epske pesme, a Italijanima da je našeg junaka Strahinjić Bana glumio Franko Nero. Suština je u pronalaženju kulturološke veze između nas i njih. Kada su Amerikanci u pitanju, sa njima je kao sa novinarima – važno je da im iznesete brojke i statističke podatke. Oni uvek pitaju šta je najviše, najveće, najduže... Koja je najveća zgrada u Beogradu, koji planinski vrh je najviši? Uvek moram da im pobrojim svih 5 nacionalnih parkova, da pomenem najviše vrhove u zemlji i broj manastira: 212 u Srbiji – objašnjava Rogan.

Štetočine i ambasadori

"Novak Đoković je najčešće pominjano ime u mojim pričama. (...) Ovom prilikom želim da obavestim stanovnike Banjice da je zbog Noleta vaš kraj postao turistička atrakcija. (...) Ipak, najpopularniji sport u svetu je fudbal. Svi znaju za Zvezdinu pobedu u Bariju 1991, poznato im je da je Jugoslavija izbačena zbog sankcija sa Evropskog prvenstva u fudbalu 1992. i na njeno mesto došla Danska koja je te godine postala prvak Evrope. Svi znaju za "navijača" koji je prekinuo utakmicu u Đenovi. Upravo on i njemu slični su najveće štetočine naše zemlje u očima mojih turista."

S druge strane, najbolji ambasadori naše zemlje, po mišljenju Maje Rogan, pored pomenutog Noleta su i Nikola Tesla – najpoznatiji Srbin u svetu nauke, Josip Broz Tito i Emir Kusturica.

- Kad pitam goste da li su čuli za nekog našeg umetnika, Emir Kusturica je broj jedan, naročito među Italijanima, Francuzima i Južnoamerikancima. Njegovi filmovi nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Razumeju tu energiju i emociju. Dive se njegovim metaforama, inteligenciji, karakteru i ideji da napravi Drvengrad i pokrene festival "Kustendorf" – otkriva Maja, koja svaki internacionalni uspeh naših umetnika i sportista koristi da nas što bolje predstavi pred svetom koji posećuje Srbiju:

- Jako se radujem Kusturičinom novom filmu "Na mlečnom putu", i bilo bi mi drago da se mojim turistima pohvalim ne samo tim filmom, nego možda i njegovom trećom pobedom na Filmskom festivalu u Kanu? To bi bila jako važna stvar i za našu naciju, jer svaki uspeh u svetu nama predstavlja veliku radost.

Autor: Biljana Bosnić
©Turistički Svet

 

Komentara (0)

Povezane vesti

Turizam
Bregzit učinio Britaniju privlačnijom turističkom destinacijom
17. Novembar 2017
Iako je većina britanskih preduzeća na oprezu jer nastoje da procene efekte izlaska Britanije...
Turizam
Slavija, Bulevar oslobođenja i Ruzveltova pušteni u saobraćaj
16. Novembar 2017
Posle 180 dana od početka radova, kako je i bilo predviđeno ugovorom, danas (16. novembra) su...
Turizam
Počinju Božićni vašari u Beču
14. Novembar 2017
Priprema Božićnih vašara u Beču je uveliko u toku, a ove godine će 20 vašara...
Turizam
Novi Pazar proglašen Izuzetnom destinacijom Evrope u Srbiji
14. Novembar 2017
Pobednik ovogodišnjeg nacionalnog konkursa za izbor „Izuzetne destinacije...