Ostale kategorije:
„Ako je Bog želeo igde stvoriti Svet, onda ga je stvorio u Stocu“, zapisao je naš nobelovac Ivo Andrić. Danas, za ovaj gradić na jugoistoku Bosne i Hercegovine, novije generacije nikada nisu ni čule. Jer, Stolac je samo usputna stanica onima koji žele da što pre, bez mnogo procedura, stignu od Mostara i Sarajeva do Dubrovnika, ili dalje u Crnu Goru. Malo njih zna da je Stolac skrovište pračoveka, ilirsko utvrđenje, antički municipijum, srednjevekovni grad, počivalište stećaka, odmaralište begova, posetilište Austrougara… Stolac je i lepota prirode, maslina i vina, reka i slapova, sakralnih objekata četiri religije, i još mnogo toga.Stolac je mesto s najdužom i najraskošnijom istorijom gradskog života u Bosni i Hercegovini, o čemu svedoče brojni spomenici kulture, koji odolevaju zubu vremena.
Krenimo od epipaleolitskog razdoblja (14 000 – 12 000. p.n.e), kada je negde u koritu modre reke Bregave, u steni 45 metara iznad samog toka, pračovek pronašao svoje skrovište – pećinu Badanj. Svidela mu se, jer je pružala sigurnost, pa je u njoj ostavio trag – gravuru konja napadnutog strelicama. Reč je o prvom nalazištu ove vrste na istočnoj obali Jadrana i najstarijem prikazu „likovne“ umetnosti u Bosni i Hercegovini.Stolac se svideo i Daorsima, helenizovanom Ilirskom plemenu, koje je živelo od 300. do 50. godine p.n.e. u dolini reke Neretve, a glavni grad im je bio u Stocu, koji je po njima nazvan Daorson. Tu su bili smešteni svi važniji upravni, javni i verski objekti. Preuzeli su grčki jezik i pismo, jer su bili u stalnim trgovačkim vezama s Grcima. Na mestu nekadašnjeg Daorsona pronađeni su ostaci brojnih amfora, fina keramika, bronzana kaciga, ostaci granitne skulpture Kadma i Harmonije, te Ilirski reljef s trinaest zmija i pet pari orlovskih krila. Danas, više od 3500. godina kasnije, megalitske zidine Daorsona svedoče o njegovoj nekadašnjoj moći, a značaj mu je pre nekoliko godina dao i predlog da se ovo nalazište uvrsti među sedam novih svetskih čuda.
Daorsi u 1. veku p.n.e. nisu više nastanjivali grad, ali su početkom nove ere nastavili svoje aktivnosti u delu Vidova polja i današnjeg Stoca, u okviru municipijima Diluntum, koji se održao do 4. veka.Vremeplov nas dalje dovodi u srednjevekovni Stolac, koji je tada pripadao župi Vidoši. Stari grad Vidoški smešten je na uzvišenju iznad današnjeg centra Stoca i predstavlja odbrambeni objekat koji po svojoj veličini spada u red najvećih bosanskohercegovačkih gradova. „Kraljica Vida“ je sagradila velelepan kompleks u srednjem veku, ali sredinom 15. veka dolaze Osmanlije i osvajaju ga, te Stolac postaje deo osmanlijskog sultanata. U XVII veku grad je imao 13 kula i bio je najbolje utvrđen grad u Hercegovini. Opevan je i u epu "Smrt Smail-age Čengića“, gde Ivan Mažuranić započinje: "Sluge zove Smail-aga, usred Stolca kule svoje, a u zemlji Hercegovoj…“I dalje smo u srednjem veku – na večnim počivalištima pripadnika crkve bosanske, na dve nekropole stećaka Radimlja i Boljuni – mestima s buduće liste UNESCO-ve svetske baštine (na kojoj su iz BiH jedino još Mostar i Višegrad). Ove dve nekropole broje preko 400 stećaka. Šta više o njima reći, nego citirati Miroslava Krležu: "Neka oprosti gospođa Evropa, ona nema spomenika kulture. Pleme Inka u Americi ima spomenike. Egipat ima prave spomenike kulture. Neka oprosti gospođa Evropa, samo Bosna ima spomenike, STEĆKE. Šta je stećak? Oličenje gorštaka, Bosanca! Šta radi Bosanac na stećku? Stoji uspravno! Digao glavu, digao ruku! Ali nigdje nikad, niko nije pronašao stećak na kome Bosanac kleči ili moli, na kome je prikazan kao sužanj."Potpuni užitak u ovom gradiću nudi šetnja obalama reke Bregave. Kada biste prešli barem tri veća kamena mosta i zavirili u stare vodenice, zasigurno biste ostali bez teksta. Ukoliko iz gornjeg dela grada nastavite da pratite rečni tok, stižete do Begovine. Ona predstavlja stambeni kompleks kapetanske porodice Rizvanbegovića, i svrstana je u jedan od najlepših i najznačajnijih rezidencijalnih kompleksa u Bosni i Hercegovini.
U ovom gradiću, svoje tragove ostavila je i austrougarska vladavina, u vidu gradskih bazena i vodovoda koji je još u funkciji. Ovde se nalazi i grob sarajevskog rabina Moshe Dannona, kao i sultanova džamija, te katolička i pravoslavna crkva. Od prirodnih lepota nezaobilazna je već pomenuta reka Bregava i njeni slapovi, te park prirode Hutovo blato (upisan u listu močvara od međunarodne važnosti po metodologiji Ramsarske konvencije).Važno je pomenuti i da se svi spomenici kulture u opštini Stolac, a ukupno ih je 30, nalaze na popisu nacionalnih kulturnih spomenika Bosne i Hercegovine.
U ovom gradiću se, u organizaciji JU "Radimlja", 2. maja 2015. godine održava Srednjevekovni sajam, na kom će biti predstavljen srednjevekovni način života i neizostavne borbe vitezova.
