Ostale kategorije:
Turizam u Sloveniji, koja ima duplo manje stanovnika nego BiH, u prošloj godini je privukao četiri puta više turista nego u BiH.
Po podacima Turističke organizacije Slovenije, očekuje se i da 2016. godina bude rekordna u slovenačkom turizmu, jer se u deset meseci ove godine beleži i rast dolazaka stranih turista i rast noćenja za oko deset odsto. To su, smatraju u ovoj organizaciji, rezultati velikih ulaganja i razvoja turizma, a poslednjih dvadesetak godina turizam u ovoj zemlji EU se razvijao natprosečnim tempom.
- Turizam je velika prilika za našu zemlju, koja generiše oko 13 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda i čini oko osam odsto ukupnog izvoza Slovenije. Pri tome, svaki osmi zaposleni u Sloveniji radi u turizmu, što je iznad proseka EU – ističe menadžer za odnose s javnošću TO Slovenije Rebeka Kumer Bizjak.
Najviše domaćih turista privlači, kaže ona, banjski turizam, dok stranci najviše dolaze u planinske i skijaške centre.
- Naš tim je ove godine dosta uložio upravo u promociju turizma. Mnogo je uloženo u televizijske promocije i promocije na otvorenom; ugostili smo više od 250 stranih novinara, organizovali 45 izložbi i razmena, te održali oko 100 prezentacija za turističke operatere. Svi ti napori su dali ove efekte koje imamo sada. Uz to je Slovenija dobila prestižnu titulu prve zelene države u svetu, a dobili smo i vrlo važna svetska priznanja za promociju turizma – kaže Kumer Bizjak.
Jedna od velikih prednosti Slovenije je i njen imidž atraktivne i jedne od najbezbednijih zemalja sveta, a takav odnos prema njoj imaju i najveći svetski mediji.
Po mnogim prirodnim karakteristikama i potencijalima, BiH je slična Sloveniji, ali u oblasti turizma ima mnogo manje iskorišćene kapacitete. Mada broj zaposlenih u turizmu u BiH u poslednje vreme raste, taj procenat je i dalje svega oko 1,8 odsto, a u ukupnom BDP turizam učestvuje sa svega nešto više od dva odsto. Turistički radnici kažu da, po ulaganjima i novcu koji se izdvaja za promociju turizma, BiH teško može i da se poredi sa zemljama u regionu. Osim toga, na ruku joj ne ide ni imidž nestabilne zemlje.
- Turizam kao grana privrede je veoma bitna jer možemo slobodno reći da u poslednje vreme jedina grana koja u uslovima, kako ekonomskih, tako i političkih nestabilnosti, konstantno beleži rast u svetu, ali i kod nas u RS i BIH. Međutim, gledajući rast prihoda u turizmu i relativno mala ulaganja koja se izdvajaju kada je reč o ovoj privrednoj grani, potrebna su dodatna ulaganja u infrastrukturu i turističku infrastrukturu i suprastrukturu, kao osnovni preduslov za razvoj turizma – ocenjuju u Turističkoj organizaciji RS.
Slično kao i Slovenija, u BiH postoje prirodni uslovi za planinski turizam. U TORS ocenjuju i da oni spadaju u među najatraktivnije domaće turističke destinacije, a poseban potencijal je, ističu, u olimpijskoj planini Jahorini.
- U RS tu su još i Ski centar Ravna planina, Kozara, ali i Borja. Pored planinskog turizma, svakako je u prvom planu i banjski turizam. Banjski centri RS ostvaruju veliki broj poseta domaćih i stranih turista, prvenstveno baziranih na pružanju zdravstvenih usluga, lečenja. U turističkoj ponudi u poslednjih nekoliko godina na samom vrhu nalaze se i avanturistički i ekstremni sportovi, odnosno rafting, paraglajding, hajking, bajking, tandem skokovi padobranom, kajaking, kanjoning, planinarenje i drugo – ističu u TORS.
Smatraju i da bi ulaganja u turizam mogla dobiti veći zamah sa pristupom finansiranju iz predpristupnih fondova EU.
- Prema iskustvima drugih zemalja, koje su već povukle određena finansijska sredstva iz predpristupnih fondova EU za turizam, najbolje se pokazao primer zajedničkog apliciranja sa susednim zemljama koje imaju interes u istoj oblasti. BiH je već u programu prekogranične saradnje sa Srbijom, Crnom Gorom i Hrvatskom, a jedan od ciljeva ovakvih programa je i jačanje privrede prekograničnih oblasti, pa samim tim i turizma kao jedne od privrednih grana – navode u TORS.
U Agenciji za unapređenje stranih investicija smatraju da je potrebno dodatno poboljšati politike u turizmu i povezati ga sa svim drugim privrednim aktivnostima i bogatstvima.
U razvoj turizma u BiH ulaže i EU
Jedan od okosnica razvoja turizma u BiH treba da postane i banjalučka tvrđava Kastel, na čijoj obnovi se već radi uz značajnu finansijsku pomoć EU.
Uz njihovu pomoć obnavlja se i stara uskotračna pruga „Ćiro” u Hercegovini, koja treba da pomogne da se u ovom kraju razvije avanturistički turizam, a posebno biciklizam.
Slovenija kao Kipar
Po broju dolazaka stranih turista u prošloj godini Sloveniji su, među zemljama EU, najsličnije Finska sa oko 2,6 miliona turista, Estonija sa 2,7 miliona, te Kipar sa 2,6 miliona dolazaka.
Po podacima Svetske turističke organizacije, istovremeno je BiH imala 678.000 dolazaka, Hrvatska je ostvarila oko 12,7 miliona, Austrija čak oko 26,7 miliona turista, a Mađarska oko 14,3 miliona.
Izvor: Blic
