Ostale kategorije:
Turizam spada među industrije koje su posebno teško pogođene pandemijom koronavirusa. Slovenija se nalazi u nesigurnom položaju. Ne samo da se nalazi pored jednih od glavnih tačaka koronavirusa u Evropi, već se oslanja i na strane goste za tri četvrtine dolazaka. Slovenačka turistička zajednica očekuje da će sektor ove godine doživeti smanjenje od 60 do 70%.
Prethodne ekonomske krize bile su brutalne za turizam, ali sektor je uspeo da se prilično brzo oporavi. Pandemija koronavirusa je drugačija.
- Virus se proširio na sve kontinente, prisutan je u svim zemljama Evrope. Uticaj krize na život, ekonomiju, radna mesta i posebno turizam je intenzivniji nego u prethodnim krizama - rekla je direktorka Slovenske turističke zajednice (STO) Maja Pak.
Iako je situacija i dalje neizvesna i teško je izmeriti uticaj pandemije na turizam, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj procenila je krajem marta da će međunarodno putovanje pasti za 45% u slučaju da stroge mere zabrane kretanja potraju do juna. Ako se oporavak odloži na jesen, pad će biti 70%.
Procena STO-a je još pesimističnija: Pak očekuje smanjenje potražnje za 60-70% ako opuštanje mera zabrane kretanja započne u junu, ako ne, cifra će verovatno biti veća.
Maja Uran Maravić, vanredna profesorka na Fakultetu za turističke studije u Portorožu, slaže se sa procenom s obzirom na procenjenu 30% kontrakciju u prvom kvartalu u odnosu na prošlu godinu.
- Pad će verovatno biti oko 70% pod pretpostavkom da hoteli počnu da se otvaraju najmanje do 1. juna - rekla je ona.
Nakon oštrog pada, oporavak se biti dug. Pak očekuje da će proći nekoliko godina, u zavisnosti od toga koliko se uspešno virus drži pod kontrolomi, kada se granice ponovo otvaraju i kada turističkim preduzećima bude dozvoljeno da ponovo rade.
Slovenija je prošle godine zabeležila 6,2 miliona turističkih dolazaka i 15,8 miliona noćenja. Prema rečima Tanje Mihalič, profesorike poslovnog i ekonomskog fakulteta u Ljubljani koja se specijalizovala za turizam, Slovenija će se vratiti na strane nivoe tek možda 2023. ili 2024. godine.
Mihalič, koja je napomenula da bi situacija mogla čak i eskalirati u rat cenama, može proći i više vremena pre nego što se prihodi stranih gostiju vrate na nivo iz prošle godine.
Bez obzira na tempo oporavka, turizam će verovatno biti drugačiji nego što je bio pre krize, zahtevajući dalekosežna prilagođavanja od strane igrača u industriji.
Kako je Mihalič napomenula, trendovi su uključivali manje grupe, fokus na higijenu i veću potražnju za turističkim proizvodima koji uključuju manju interakciju među ljudima. "Preduzeća sa automatizovanim prijemima i uslugama i pristupom karticama objektima i uslugama imaće prednost", rekla je ona.
Pak je istakla uspostavljenu poziciju Slovenije na tržištu zelenog turizma i nišnih proizvoda, za koju je rekla da je velika prednost za fazu oporavka.
STO takođe računa na domaće goste, koji su u prošloj godini činili otprilike četvrtinu svih gostiju, pri čemu je Pak konstatovala da su posle prošlih kriza Slovenci skloni da cene bezbednost odmora u svojoj zemlji. Štaviše, proći će neko vreme pre nego što se globalna putovanja vrate na nivoe pre korone.
Međutim, Maravić kaže da je jednostavno premalo domaćih gostiju da bi se nadoknadilo smanjenje stranih posetilaca. "Ali ako se ni domaći gosti ne pojave, naš turizam će biti opustošen ako granice ostanu zatvorene."
Izvor: total-slovenia-news.com
