Ostale kategorije:
Avio-kompaniji Air Serbia u septembru stiže na naplatu kredit od 56,5 miliona dolara podignut od fonda EA partners. Istom kreditoru u junu sledeće godine treba isplatiti još jedan zajam od 63 miliona dolara. Servisiranje ovih obaveza našem avio-prevozniku kamen je oko vrata sada kada avio-saobraćaj trpi velike gubitke zbog pandemije virusa korona.
Zato je Air Serbia čiji su suvlasnici Vlada Srbije sa 51% i Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa 49%, tražila da joj kreditor redukuje 82% od ukupno oko 120 miliona dolara duga. Međutim, takav zahtev je odbijen.
Ovo je objavljeno na sajtu Londonske berze. Iz prepiske s kreditorom može se videti da Air Serbia potencijalnu nemogućnost izmirivanja obaveza, odnosno vraćanje kredita podignutih 2015. i 2016. godine, objašnjava trenutnom kovid krizom, zatvaranjem aerodroma 19. marta i nemogućnošću obavljanja letova. Na osnovu njenih tržišnih projekcija predlaže da se izmene uslovi zajma.
Air Serbia u pismu kreditoru iz jula ove godine traži da kredit na dan isplate bude smanjen za 82% kako bi mogla da nastavi da posluje, da generiše i akumulira potrebnu gotovinu da bi otplatila kredite nakon što ponovo pokrene svoje poslovne aktivnosti koje nije mogla da obavlja zbog pandemije virusa korona.
Upravni odbor EA partners zaključio je da je predlog kompanije Air Serbia za vraćanje duga neprihvatljiv i očekuje da će Air Serbia platiti u celosti sve iznose prema ugovoru o kreditu na dan dospeća, a u skladu s dogovorenim i prihvaćenim uslovima.
Ko će i kako će platiti 56,5 miliona dolara koji dospevaju na naplatu sredinom sledećeg meseca Politika je upitala kompaniju Air Serbia, Vladu Srbije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali niko nije odgovorio.
Da bi ovo moglo da bude opterećenje za budžet ukazao je i Fiskalni savet u poslednjem izveštaju koji se bavi efektima zdravstvene krize na fiskalna i ekonomska kretanja za ovu i preporukama za narednu godinu.
Fiskalni savet konstatuje da bi rashodna strana budžeta mogla do kraja godine da ostane u skladu s onim kako je rebalansom predviđeno ako ne bude nepredviđenih okolnosti, ali i upozorava da je nepoznato da li će i na koji način državna preduzeća dobiti podršku iz javnih sredstava.
– Na prvom mestu izdvajamo Air Serbia jer je to preduzeće u maju obavestilo poverioce da neće biti u mogućnosti da otplati glavnicu duga koji dospeva u septembru (oko 40 miliona evra). Ovaj trošak bi potencijalno, zajedno s procenjenim gubitkom koje je ovo preduzeće pretrpelo zbog pandemije (od oko 60 miliona evra), mogao da padne na teret državnog budžeta. Iz nastupa zvaničnika može se pretpostaviti da postoji opredeljenje da država finansijski ojača ovo preduzeće tokom 2020. mada i dalje nije definisano u kom iznosu i na koji način: da li kroz povećanje udela u vlasništvu (što ne bi formalno predstavljalo rashod i ne bi povećalo deficit) ili kroz direktno subvencionisanje (što bi se direktno odrazilo na rast državnih rashoda) – navodi Fiskalni savet u svom izveštaju.
Milan Kovačević, konsultant za investicije, ukazuje na činjenicu da je u ovom slučaju jedan od partnera kreditirao zajedničko preduzeće jer on smatra da su Etihad, suvlasnik kompanije Air Serbia, i EA partners, koji je pozajmio 120 miliona dolara, povezana lica.
– Ako je to tako, onda nije ni bilo normalno da se pišu pisma kreditoru nego su partneri Vlada Srbije i Etihad trebalo da sednu i da se dogovore jer je Air Serbia kao i ostale avio-kompanije pretrpela gubitke i nije u mogućnosti da vrati kredit. Problem je najveći što nemamo dovoljno informacija jer su svi ugovori oko Air Serbia ostali tajna. U ovoj situaciji Air Serbia sledi stečaj ili da uradi nešto razumno. Ne svodi se sve samo na jedan kredit. Air Serbia sutra počinje da leti za Crnu Goru i mora da kupi gorivo. Ako kreditor blokira račun, a što ne bi blokirao ako se ništa ne dogovore, Air Serbia ide u stečaj – objašnjava sagovornik Politike i naglašava da ne ide kompanija u stečaj kada pravi gubitak, već kada ne može da posluje, što podrazumeva kupovinu goriva, isplatu zarada i slično.
Kovačević ukazuje da se prema našim propisima stečaj može jedino izbeći reorganizacijom, odnosno UPPR-om. Bilo bi vreme da sada oba partnera rade na tome, smatra on.
– Najgluplje bi bilo da država opet upumpa novac u kompaniju Air Serbia da bi uplatila Etihadovom fondu novac. To ne bi smelo da se dogodi. Amerika je takvim preduzećima dala kredite da prebrode krizu, slično našem UPPR-u, ali to je još efikasnije. Ako firme obećaju da će se izvući, država daje kredit za zalogom na njihov kapital – kaže Kovačević.
Prema rečima sagovornika Politike, vlada kao većinski vlasnik što pre bi morala da sačini analizu može li i na koji način opstati Air Serbia. Ali da to uradi na način da ne padne sve na poreske obveznike jer do sada je često bio slučaj da kroz subvencije država pomaže nacionalnog avio-prevoznika, dodaje Kovačević.
– Ako će i druge države spasavati svoje avio-kompanije, moraćemo i mi. Trebalo bi razmotriti sve moguće dobre ideje. Etihad smo hvalili kada je dokapitalizovao našu avio-kompaniju, šta bi falilo da razmišljamo i tražimo da li bi neko sada mogao da je dokapitalizuje – kaže Kovačević.
Izvor: Politika / eKapija
