Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije

25. Januar 2016
Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije
Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije
Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije
Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije
Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije
Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije
Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije
Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije
Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije
Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije
Šabački vremeplov: Dva veka građanske tradicije

Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u „Prvu varoš Srbije“ i postaje centar trgovine, zanatstva, kulture, kafana i boemštine. U priči koja sledi, saznaćete u čemu je sve Šabac bio prvi, te zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“ i „Srpski Verden“, a Šapčani „Čivijašima“...

U martu ove godine navršiće se puna dva veka od dolaska u Šabac Jevrema Obrenovića, najmlađeg brata srpskog kneza Miloša Obrenovića, koji ga je 1816. godine postavio za obor-kneza Šabačke nahije. Za razliku od starijeg brata, Jevrem je bio pismen, napredan i proevropski orijentisan, te je tako uredio i svoju varoš, kojom će upravljati do 1831. godine. Glavne ulice sekle su se pod pravim uglom, Šabac je među prvim gradovima u Srbiji obnovio škole, imao je svoje učitelje, lekare, apotekare... Zato se njegov boravak u Šapcu s pravom naziva „Jevremovim zlatnim dobom“.

Šabačke prvine

- U to vreme, reka Sava bila je granica između Srbije i Austrougarske, te sve što je bilo vredno i napredno u Austrougarskoj, dolazilo je prvo u Šabac. Tako je ovaj grad imao prvi klavir u Srbiji – koji je Jevrem kupio svojoj ćerki Anki, prvi stakleni prozor (do tad se umesto stakla na prozorima nalazila tzv. pendžerli hartija – prim. aut), prvi fijaker, gvozdeni krevet, prvu bolnicu, apoteku i ženu lekara, prvi rendgen aparat koji je doneo otac Stanislava Vinavera, prvu meteorološku stanicu i prvi urbanistički plan. Zbog toga su Šabac i prozvali „Prva varoš Srbije“ – otkriva Dragojlo Lazić, direktor Turističke organizacije grada Šapca.

Na prelazu iz 19. u 20. vek Šabac nastavlja da se razvija u svakom pogledu – postaje centar trgovine, zanatstva, kulture, ugostiteljstva, boemštine... U Šabac se, u to vreme, slivao sav ugledniji svet ondašnje Srbije. Ovaj grad na Savi bio je najveći izvoznik suve šljive u Evropu, a izvozile su se i svinje, konji, goveda, čak i žir. Ova varoš je 1895. godine, po strukturi i kvantitetu izvezenih proizvoda, bila na drugom mestu u Srbiji, odmah iza Smedereva, a ispred Beograda. Šabac je, generalno, u to vreme napredovao mnogo brže u odnosu na sve druge gradove u Srbiji.

„Mali Pariz“

Tu se trgovalo, ali i uživalo i „provodio dert“. Bio je to grad sa najviše kafana u celoj Kneževini i Kraljevini Srbiji, koje su uvek bile pune gostiju. Zbog bogatog noćnog života, Šabac su prozvali „Mali Pariz“. U to vreme, veliku popularnost uživali su muzičari – čuveni Vasa Stanković Andolija, te popularni Cicvarići, koji su svirali i na kraljevom dvoru. Tada se u Šapcu s merakom pevalo: Beograde, uzalud ti hvala, kad je tebi, eto, Šabac glava.

Poznati glumac iz tog vremena Dobrica Milutinović, koji je često gostovao u Šapcu, sećao se kafanskog života prve srpske varoši: „Kad je predstava u pozorištu, Šabac je sav tu, prestajalo je veselje, kocka. A posle se ludo veselilo. Ti su ljudi umeli tako fino, otmeno da se vesele. Njihovi lumperaji su odavali pravo malo gospodstvo. Novac se brzo zarađivao i brzo trošio.“ Jer, Šapčani su više od svega voleli sevdah, dert i kocku.

- Kad su zabranili kocku, domišljati Šapčani su smislili kockanje u kocke šećera, i kome prvo sleti mušica na kocku, on il’ dobije, ili izgubi, kako se dogovore. Tako da Šapčanima nikako nije moglo da se doskoči – kazuje Tamara Pejić iz Turističke organizacije grada Šapca.

Čivijaši

I baš zbog toga što im se nije moglo doskočiti, ali i zbog njihovog izuzetnog smisla za šalu, Šapčani se i dan-danas nazivaju „Čivijašima“.

- Postoji više anegdota zbog čega Šapčane zovu Čivijašima, ali je usvojena ona po kojoj je Šapčanima „kumovao“ knez Mihailo Obrenović. Naime, tokom jedne njegove posete Šapcu, dok je bio u varoši, neki dokoni šabački mangupi dosete se da izvuku čiviju sa točka njegovog fijakera. Kad je knez Mihailo krenuo za Beograd, već nakon stotinak metara završio je u šabačkoj prašini. Od tada Šapčane zovu Čivijašima, što je postalo sinonim za šalu i doskočicu. Specifično je za Šapčane što znaju da se našale i na sopstveni račun, ali i na račun vlasti. Zato i ne čudi što je čuvena manifestacija, šabačka „Čivijada“, koja se ove godine održava po 48. put, u nekoliko navrata tokom vladavine komunista bila zabranjivanja – podseća direktor TOŠ.

„Srpski Verden“

Idilični uzlet ovog prosperitetnog grada, smeštenog na tromeđi Mačve, Pocerine i Posavotamnave, prekida Prvi svetski rat, koji je Šapcu naneo nemerljivu materijalnu štetu i ogromne ljudske žrtve.

- Godine 2014. je obeležen taj veliki, i u isto vreme strašni jubilej – 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Grad Šabac je pre Velikog rata brojao oko 14.000 stanovnika, a po njegovom završetku, 1918. godine, jedva da je ostalo 7.000 živih Šapčana. Austrougari su jako dobro znali da je Šabac bogat i prosperitetan grad, te ne čudi što je toliko stradao. Grad je bio potpuno devastiran, uništen, opljačkan, a stanovništvo raseljeno, poubijano i izmučeno. Šabac se jako teško oporavio nakon ovog rata. Nažalost, ubrzo je usledio i II svetski rat, koji je takođe doneo velika stradanja i razaranja – pripoveda Tamara, a gospodin Lazić se nadovezuje:

- Zbog velikog stradanja u I svetskom ratu, Šabac su prozvali „Srpski Verden“. Šabac je jedini srpski grad koji je za herojstvo dobio tri odlikovanja: Francuski ratni krst sa palmom, Čehoslovački ratni krst i Karađorđevu zvezdu. Spomenik koji simbolizuje ova tri odlikovanja podignut je u samom centru Šapca, u pešačkoj zoni, kod Hotela „Sloboda“.

„Romeo i Julija“

O slavnoj istoriji ovog grada i njegove okoline, svedoče i Spomen kosturnica u crkvenoj porti izginulima u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, te Spomen kosturnica u Prnjavoru – podignuta u znak sećanja na žrtve austrougarskih zverstava u ovom mestu i izginule ratnike tokom Velikog rata, kao i Spomenik cerskim junacima u Tekerišu, sa kosturnicom u kojoj je sahranjeno oko 3.000 srpskih i čeških vojnika.

Navedena spomen obeležja, kao svedoci junačke prošlosti, uključujući i Spomenik na Mišaru – podignut u slavu pobede u Prvom srpskom ustanku, ali i brojni obližnji manastiri – Petkovica, Radovašnica, Kaona, Čokešina, Krivaja... potvrđuju da Šabac ima značajan potencijal za razvoj različitih vidova turizma. Jedna od zanimljivih turističkih tura je i poseta „srpskoj Veroni“.

- Nalik Šekspirovom „Romeu i Juliji“, Janko Veselinović je iz narodnog kazivanja zapisao priču o tragičnoj ljubavi Pavla i Đule. U znak sećanja na ovaj nesrećno nastradali par, meštani dva njihova sela, Mrovska i Goločelo, želeli su da im podignu spomenik. Inicijativu su 2008. godine podržali Turistička organizacija i grad Šabac, te je na mestu gde su se prvi put sreli, zavoleli i nastradali, podignut spomenik, koji mi danas zovemo „Ašikov grob“ – otkriva Tamara Pejić.

Na ovom mestu su se oduvek okupljali zaljubljeni, makar i krišom, a legenda kaže da je malo koji par otišao sa „Ašikovog groba“, a da svoju ljubav nije učvrstio i krunisao brakom.

U Šabac na vašar i brojne manifestacije


Šabac je svoju turističku ponudu bazirao i na raznovrsnim manifestacijama, kojih se godišnje organizuje i više od dvadeset. Nadaleko čuveni Šabački vašar i dalje je mesto okupljanja gostiju iz cele Srbije, baš kao i „Čivijada“ – svojevrsni praznik humora i satire, na kojoj se svake godine bira predsednik Čivijaške republike. Od 2008. godine, Šabac je i karnevalski grad, zahvaljujući „Čivijaškom karnevalu“.

- Naš grad se može pohvaliti tradicionalnim manifestacijama, koje postoje blizu 50 godina. To su „Čivijada“, „Šabački plivački maraton“ i Festival cveća „Ruže Lipolista“. Šabački vašar je najveća manifestacija ovakve vrste u zemlji, koja je zadržala sve svoje tradicionalne sadržaje od pre 100 i više godina, uz redovnu inovaciju sadržaja. Šapčani jako vole konje i konjički sport, pa se na Šabačkom hipodromu održava i jedna od dve najveće trke u zemlji – Memorijal kralja Aleksandra, u okviru Šabačkih konjičkih svečanosti. Šabac je domaćin i najvećeg moto-skupa, kad svakog četvrtog vikenda u maju gradom prođe povorka od hiljadu motora iz celog regiona i Evrope – kazuje direktor Turističke organizacije Šapca, grada koji danas ima velike potencijale i za razvoj nautičkog, seoskog i lovnog turizma. A otvaranjem "Slobode" - najvećeg gradskog hotela u tom regionu, Šabac se vratio na listu gradova s ozbiljnim potencijalom i za razvoj kongresnog turizma.

Autor: Biljana Bosnić

Komentara (0)

Povezane vesti

Turizam
Ove zime: Klizalište na Adi Ciganliji
23. Novembar 2017
Savsko jezero priključiće se ove sezone prestoničkim zimskim čarolijama! Posetioci Ade...
Turizam
Počela izgradnja prvog hotela u obliku gitare
23. Novembar 2017
Hotelijeri i muzičari proslavili su polaganje kamena temeljca za izgradnju „Seminole Hard...
Turizam
Svečano otvoren Trg
23. Novembar 2017
Trg Republika Srbija svečano je otvoren u Buenos Ajresu, a otvorili su ga predsednik...
Turizam
Herceg Novi na Forbsovoj listi
22. Novembar 2017
Na najnovijoj Forbsovoj listi 27 najboljih, a pristupačnih destinacija za 2018. godinu, Herceg...