Putopis: Krit – Putovanje na najjužnije ostrvo Evrope

26. Avgust 2019
Pogled iz aviona na ostrvo Krit
Pogled iz aviona na ostrvo Krit
Raznovrsnost i lepota biljnog sveta na Kritu
Raznovrsnost i lepota biljnog sveta na Kritu
Uspon do pećine boga Zevsa
Uspon do pećine boga Zevsa
Knosos - Ostaci Minojske palate
Knosos - Ostaci Minojske palate
Grčko veče uz zvuke sirtakija
Grčko veče uz zvuke sirtakija
Royal Mare Resort, proglašen za jedan od najboljih na svetu
Royal Mare Resort, proglašen za jedan od najboljih na svetu
Utvrđenje i venecijanski dvorac Kules
Utvrđenje i venecijanski dvorac Kules
Venecijanska građevina Lođa iz 17. veka
Venecijanska građevina Lođa iz 17. veka
Gospođe u plavom - Freska iz ženske palate u Knososu
Gospođe u plavom - Freska iz ženske palate u Knososu
Knosos - Ostaci čuvene Minojske palate
Knosos - Ostaci čuvene Minojske palate
Hesonisos
Hesonisos
Hesonisos
Hesonisos
Stari Hersonisos
Stari Hersonisos
Galerija zanata i umetničkih predmeta
Galerija zanata i umetničkih predmeta
Plato Lasiti - karakterističan pejzaž
Plato Lasiti - karakterističan pejzaž
Simboli naselja na Kritu
Simboli naselja na Kritu
Lasitos - EKO-park
Lasitos - EKO-park
Radionica za izradu raznih glinenih posuda
Radionica za izradu raznih glinenih posuda
Pitagorine šolje, jedinstveni suveniri sa Krita
Pitagorine šolje, jedinstveni suveniri sa Krita
Manastir Vidiani
Manastir Vidiani
Iraklion, Trg Lava
Iraklion, Trg Lava

U mnogim turističkim publikacijama o ostrvu, Krit se opisuje na više načina: "Najveće i najposećenije grčko ostrvo", "Najjužnije ostvro Evrope", "Kolevka evropske civilizacije", "Rodno mesto boga Zevsa", "Ostrvo jedinstvenih prirodnih lepota, raznovrsnih i prelepih plaža", "Ostrvo božanstvene mediteranske kuhinje", "Kraljevsko ostrvo", "Ostrvo - Arheološki dragulj", sa brojnim arheološkim lokalitetima, kulturno-istorijskim spomenicima, turističkim mestima...  Pa da razjasnimo, zbog čega je sve to baš tako napisano?

Domovina mnogih poznatih mislilaca i pronalazača, koji su kovali civilizacijski tok Evrope i oblikovali način na koji posmatramo svet je antička Grčka, a kolevka evropske civilizacije ili mesto gde je nastala najstarija evropska civilizacija – tzv. Minojska civilizacija je grčko ostrvo Krit.

Sa dužinom obale od oko 1.040 kilometara i površinom od око 8,3 miliona km², Krit je najveće, a po broju turističkih dolazaka, (koji se na godišnjem nivou kreće i do 5 miliona), najposećenije ostrvo Grčke. Ostrvo je pretežno planinsko, ali se u severnom i južnom delu pružaju primorske ravnice, pogodnije za život. Krečnjački planinski masivi sa mnoštvom vrhova preko 2.000 metara presečeni su mnogobrojnim klisurama i kanjonima koji prave prolaze prema severu ili jugu ostrva.

Iako udaljen i izlovan od ostatka kopna, smeštan na krajnjem jugu Evrope, na ostrvu Kritu je sve tipično za Grčku. Male prizemne belo-sivkaste kuće sa plavim ili crvenim prozorima i vratima, uske kaldrmisane ulice, vaze dvorskog stila sa cvećem raznih boja, a oko njih umiljate mace, koje su čest motiv na razglednicama, šetaju po dvorištima i vrtovima među zasadima mediteranskog bilja.

Krit ima tipičnu mediteransku klimu sa malom količinom padavina tokom blagih zima, dok su leta suva i topla sa dosta sunčanih dana. Zbog toga kupališna sezona traje oko 6 meseci, a pojedini kupači ostaju u vodi i početkom meseca novembra. Iako ima pretežno suvu klimu na ostrvu je zabeleženo oko 2.000 različitih vrsta biljaka, od čega su 160, retke, endemske vrste. Preovladjuju primorski bor, čempres, drveće kestena ili hrasta, divlje orhideje, makije i nekoliko vrsta aromatičnog cveća i lekovitog bilja. Upravo sve ove prirodne blagodeti ostrva imaju pozitivan uticaj na zdravlje ljudi. Još je u antičko doba, Hipokrat, „Otac medicine” preporučivao pacijentima boravak na ovom ostrvu. Smatralo se da, uz pomoć blage klime, sunčeve toplote, prijatnih vazdušnih strujanja, raznih lekovitih trava i zdrave hrane, može izlečiti oko 80 različitih vrsta oboljenja.   

Rodno mesto boga Zevsa i kolevka evropske civilizacije

Prema grčkoj mitologiji, otac svih bogova, Zevs, rođen je na Kritu, u selu Psihro, a odrastao u pećini planine Dikte. Doći do pećine u kojoj je boravio otac i vođa svih bogova, u planinama centralnog Krita prava je avantura. Potrebno je prvo savladati duge kamenite, na pojedinim mestima strme i okomite stepenice na krševitim padinama, do pećine, ili pak da na leđima magarca, koje za transport nudi lokalno stanovništvo, savladate tu putanju. Sledeći izazov je da sa temperature od 37 stepeni, uđete u hladnu pećinu, a potom da se uzanim stepenicama spustite do njenog dna, gde je jezerce sa vodom u kojoj svetlucaju novčići, koje turisti ubacuju kako bi im "vrhovni bog" ispunio zamišljenu želju. Na kraju se isplate ove putešestvije, jer možete napraviti divne fotografije, a posebno kada izađete iz Zevsove rodne kuće sa čijeg se prostranog platoa pruža fantastičan pogled na tipičan pejzaž ostrva. 
 
Krit je kao kolevka evropske civilizacije, naseljen je pre više od 5.000 godina, kada se razvila prva civilizacija Evrope – Minojska cicilizacija, nazvana po kralju Minosu. Iz tog perioda datira palata i grad Knosos, za koga se smatra da je najstariji grad Evrope, koji je u vreme procvata imao oko 100.000 stanovnika. Prema rečima arheologa i naučnika, visokorazvijena minojska kultura je gradila prinčevske dvorce i palate i druge građevine sa vodovodom i kanalizacijom i javnim kupatilima, pozorištem, stvarala osnovu grčkog pisma, predivne freske, dvorske vaze, uzgajala masline i pravila vina, vaze, ćupove. Danas, u pratnji vodiča, možete obići i videti ostatke celog arheološkog kompleksa i čuti, između ostalog, da su krićanima, izloženi ćupovi i vaze služili za čuvanje maslinovog ulja, vina ili žita. Na izlazu iz ovog hrama, u suvenirnicama ili restoranima možete kupiti ili degustirati kritske specijalitete u sličnim posudama koje su se nekada koristile.

Kritska hrana najzdravija na svetu

Jedna od glavnih aduta ostrva je upravo gastronomija – putovanje kroz ukuse, mirise, specijalne sastojke i kombinacije koje nikada ne biste očekivali. Na Kritu se neguje kult ishrane, a oni se ponose svojom hranom. Tradicionalna kritska hrana se smatra najzdravijom na svetu, a kako i ne bi, kada se ovde proizvodi zdrava organska hrana, kada nema zagađivača, kada vlada prijatna klima, sa dosta sunčanih dana i sa čistim vazduhom. Kao najreprezentativniji uzorak tzv. "Mediteranske dijete", koja se bazira na svežem voću, povrću, žitaricama i ribi u kombinaciji s maslinovim uljem, priznate od međunarodne naučne zajednice, kritska hrana doprinosi dugovečnosti i blagostanju. 

Ostrvljani sa svojim turistima vole da uz priču "meze". Domaćini u znak dobrodošlice obično na početku, služe cipuro, (vrsta rakija – loza), koja nije samo piće, nego način života i po pravilu se pije kao aperitiv pre jela ili posle jela. Uz cipuro, po tradiciji, služi se hleb, dakos, sir, maslina, grčka salata, a za glavno jelo ide obično krompir, razno povrće, meso ili riba, grčka salata i sve se preliva maslinovim uljem. Za dezert se obično služi baklava, pita ili kandirano voće. 

Ljudi na Kritu nakon napornog dana vole da se u večernjim satima okupljaju uz tradicionalnu hranu, muziku i ples i kao dobri domaćini uvek izražavaju svoje iskreno gostoprimstvo gostima. To smo i mi doživeli u gotovo svim mestima. Uspomene i razglednice sa ovog ostrva beleže i kadrovi filma "Grk Zorba". Sniman 60-tih godina prošlog veka, ovaj film sigurno je doprineo razvoju turizma ne samo na ovom ostrvu, nego i u celoj Grčkoj. Osim predivnih lokacija i mesta na Kritu, film je napravio i zvezdu i od sirtakija, koji je danas najpoznatiji grčki ples. Osim plesa, i muzika iz ovog filma je hit za sva vremena i spada u numere koje će većina ljudi širom sveta prepoznati, a pojedine strofe i otpevati. A upravo je ovo jedna od omiljenih numera koja se svira i uz sirtaki igra na grčkim večerima koji se organizuju u brojnim restoranima.

Omiljeno odredište turista

Boravkom na najvećem grčkom ostrvu turisti zavole toplu dobrodošlicu, njenu lepotu, plaže, cveće, masline, vino, brojne kulinarske specijalitete, miris mediteranskog mora. Od brojnih i raznovrsnih plaža, od kojih su neki na listi najlepših svetskih plaža, čak 60 njih ispunjava standarde Evropske plave zastave za čistoću vode. Najatraktivnije su one koje su izolovane, prekrivene čistim belim peskom ili šljunkom, a koje talasi prekrivaju tirkizno plavom bojom vode.

Ovo su samo neka od objašnjenja zašto je Krit omiljeno odredište za veliki broj turista. Podaci govore da godišnje na ovo ostrvo dođe oko 4 do 5 milona turista, iz raznih krajeva sveta, avionima ili brodovima i drugim plovnim objektima.

Preporuka je, zato, da se već nekoliko meseci unapred rezerviše i kupi karta i smeštaj za boravak na ostrvu, a potom napravi i detaljan plan obilaska. Ukoliko želite da posetite više mesta i znamenitosti poželjno je iznajmljivanje automobila, koje košta oko 35-40 evra po danu ili da koristite usluge brojnih turističkih agencija, koje skoro svakodnevno organizuju izlete do poznatih mesta i turističkih lokaliteta. Prvo mesto na ovom putu je Iraklion.

Iraklion – glavni i najveći grad Krita

Turisti koji žele da posete više mesta i znamenitosti na Kritu, prvo polaze od Irakliona, glavnog i najvećeg turističkog naselja na ostrvu.

Iraklion, sa oko 150.000 stanovnika, najveći je grad na ostrvu Krit i četvrti po veličini u Grčkoj. Grad je karakterističan po mnogobrojnim znamenitostima, pečaškim zonama grada i trgovima. Sa jedne i druge strane tih ulica nalazi se veliki broj suvenirnica, restorana, palata, znamenitosti, kafića, prodavnica. Većinu tih ulica u istorijskom jezgru grada povezuju tri glavna trga: Elefterijas, Trg Lava i Kornorou.    

Nezvaničnim centrom Irakliona smatra se Trg Lava, koji je prepoznatljiv po slavnoj fontani Morosini, koju je 1628. godine izgradio venecijanski guverner Morosini da bi grad snabdeo vodom. Donji deo ove fontane ukrašen je mnogobrojnim lepim skulpturama, dok se na središnjem stubu, nalaze skulpture četiri lava. 

U blizini fontane nalazi se i velelepna venecijanska građevina Lođa iz 17. veka, koja datira iz vremena kada su Kritom vladali Mlečani. U toj zgradi, danas je smeštena gradska uprava Irakliona. Nekoliko koraka dalje je i pravoslavna crkva Svetog Titusa. Od trga Lava, prema obali mora i same luke vodi široka, popločana ulica i šetalište, koja predstavlja pravi raj za turiste. Sa obe strane ulice, smeštene su brojne radnje i suvenirnice. Ako zavirite u neku od suvenirnica obavezno kupite nešto što će vas podsećati na ovo "kraljevsko putovanje", jer ovde možete da nađete karakteristične simbole ostrva u raznim oblicima i veličinama: minijaturne kraljevske palate, vetrenjače, vaze, ikone, šolje sa raznim simbolima i slično.

Staru luku u kojoj je sada marina, okružuju stare venecijanske građevine i zidine koje vode do impozantnog utvrđenja i venecijanskog dvorca Kules - La Roka al Mare, jednog od simbola grada, izgrađenog početkom 16. veka. Tvrđava na dva sprata ima 26 prostorija koje su u prošlosti služile za skladištenje i stanovanje. Bila je i sedište oficira, administracije, vojni tabor, a u srednjem veku i zatvor. Danas se ovde održavaju brojne umetničke izložbe, kulturne i turističke manifestacije, a veliki broj turista koji "osvaja tvrđavu" pravi na desetine fotografija. Tvrđavu možete obići i uživati u pogledu na pučinu s jedne ili na grad sa lukom s druge strane vidikovca, a cena ulaza je 1,5 evra. 
 
Najveći trg Irakliona, Elefterijas je stecište velikog broj turista, s obzirom da se u njegovoj blizini nalazi najposećenija institucija grada, svetski priznat Arheološki muzej.

Arheološki muzej, Iraklion

Arheološki muzej u Iraklionu spada u jedan od najvećih i jedan od najvažnijih muzeja u Grčkoj i Evropi. Zbog visokog nivoa profesionalizma i izvrsnosti u predstavljanju svojih eksponata, primeni moderne tehnologije i načina na koji se promoviše evropska kultura, Arheološki muzej u Iraklionu je dobitnik Specijalnog priznanja za Evropski muzej godine 2017. godine. Cena ulazinice je 10 evra, ali ukoliko kupite specijalnu kartu od 16 evra, možete posetiti i arheološki lokalitet u Knososu.

U muzeju su izloženi reprezentativni predmeti iz svih perioda kritske praistorije i istorije, koji pokrivaju hronološki period od oko 5.500 godina od neolita do rimskog doba. Najvažnija Minojska kolekcija, sa predmetima nađenim na arheološkom lokalitetu Knosos, sadrži jedinstvene predmete minojske umetnosti, od kojih su mnogi prava remek-dela. Neke od najznačajnijih predmeta i eksponata koji se čuvaju u muzeju su: Minojski riton u obliku bika, Preskakač bikova - freska i figura od slonovače, freska "Gospođe u plavom", fragmenti fresaka i pločice minojskih kuća, glinene korpe sa ručkama, dekorativne vaze sa biljnom i reljefnom ornamentikom i drugo.

Dvospratna zgrada ima velike izložbene prostore, laboratorije, salu za čišćenje artefakata, biblioteku, kancelarije i posebno odeljenje, “naučna kolekcija“, u kojoj se čuvaju i istražuju brojni nalazi. Najveći broj eksponata i predmeta koji su izloženi u muzeju, nađeni su na poznatom arheološkom lokalitetu Knosos.

Kraljevska palata - Knosos

Knosos, najpoznatiji i najposećeniji arheološki lokalitet Krita, nalazi se oko šest kilometara jugoistočno od Irakliona. Ovde se nalaze ostaci čuvene Minojske palate koja je pre 5.000 godina bila sedište legendarnog kralja Minoja i glavni centar moći na Kritu. Grad i palata Knosos ubrajaju se među najznačajnija arheološka lokaliteta bronzanog doba i najveća nalazišta Evrope i sveta. Otkrića u Knososu, koji je u 2. milenijumu p.n.e. bio glavni grad Krita, dokazuju da je ovo bio dvorac jednog od najznačajnijih i najmoćnijih vladara na Kritu. Poznat po legendarnom kralju Krita, Minosu, imenovana je minojska civilizacija i kultura, za koju se smatra da je najstarija civilizacija na evropskom tlu. Na površini od oko 1 hektara, stotine prostorija povezane su u veliku celinu, a arhitektonska kompleksnost ovu građevinu dovodi u vezu sa legendarnim Lavirintom.

Radionice, ostave i pisarnice u Knososu ukazuju na to da palata nije bila samo kraljevska rezidencija, već je služila i kao središte trgovačke, administrativne i umetničke delatnosti. Posedovali su i Salu za prijeme i Labris salu - prostorije za kultne svečanosti. Krićani su isušivali podzemne vode i vlagu na terenu na kome su podigli palatu. Takođe su gradili i vodovodnu mrežu od terakote.

Izuzetne vrednosti ovog lokaliteta krase freske u boji, kvalitetna grnčarija, ali i impresivne statue od kamena i mermera. Ovde su sačuvane kritske vaze ili "vaze dvorskog stila", koje su karakteristične po svojoj raznovrsnosti, lepoti oblika i dekoraciji. Obogaćene su brojnim motivima i stilskim figurama životinja, ljudi, ali posebno je impresivna stilizacija biljnih oblika: zvezdane sase, ljiljani ili šafranov cvet. Pravljene su u različitim oblicima i varijantama: plitke i visoke, s drškama, širokih ili uskih otvora, dužih i kraćih vratova...  Stare vaze i ćupovi služili su i za čuvanje maslinovog ulja, vina ili žita. 

U kritskom zidnom slikarstvu freske imaju izuzetnu vrednost. Jedno od najvećih dostignuća u kritskom slikarstvu predstavlja profil devojke, nazvan "Mala Parižanka". Freska "Gospođe u plavom" u ženskom delu palate, prikazuje ženske likove obučene u široke zvonaste suknje, stegnute u struku u punom sjaju lepote i šarma. Izuzetno vredna freska nalazi se pored predvorja sale, na kojoj je prikaz delfina u jatu malih riba, a slikar je predstavio i reljef morskog dna.

Hersonisos

Blizina Iraklionu, njegovoj luci i aerodromu, kao i veliki broj plaža, bili su presudni faktori za razvoj masovnog turizma u blizini Hersonisosa koji je od glavnog grada udaljen oko 25 km. U Hersonisosu i okolini, nalazi se veliki broj hotela, kuća, apartmana, restorana, taverni, diskoteka, raznih zabavnih sadržaja. Na periferiji mesta nalaze se veliki turistički kompleksi, zabavni i akva parkovi sa bandži džampingom i ostalim sadržajima, a luka Limin Hersonisos omogućava turistima da plove po moru i obilaze brojne druge lokalitete koje se nalaze u blizini ovog mesta. Medju njima je najpoznatiiji turistički kompleks, Royal Mare Luxury Resort, dobitnik prestižne svetske nagrade za najbolji luksuzni Talaso i Spa Hotel-Rizort na svetu.

Na svega desetak minuta hoda južno od Herosnisosa na padinama planine Harakas, nalaze se tri tipična grčka sela Starog Hersonisosa: Piskopiano, Koutouloufari i Stari Hersonisos, koje turisti rado posećuju. Kao deo kulturne baštine pod zaštitom države, naselja su karakteristična po uskim ulicama, s tipičnim grčkim kućama od kojih su mnoge obnovljene ili preuređene u brojne taverne, restorane, suvenirnice, umetničke galerije ili kuće - apartmane u kojima je moguć smeštaj.

Nasmejani meštani pored brojnih restorana – taverni, zatezajući stoljnjake, u hladu primorskog bora ili čempresa, pozivaju goste da se odmore ili osveže uz piće i jelo. Turisti, šetajući ulicama, pričaju na različitim jezicima, zastaju i fotografišu pojedine objekte, vrtove sa ukrasnim žbunjem drvećem ili cvećem i beleže svoje nezaboravne trenutke provedene na ostrvu. Zadivljujućom veštinom na strmimi i uskim ulicama prolaze mladi na svojim biciklima ili skuterima, dok stari meštani sve to mirno posmatraju na drvenim klupama u svojim dvorištima, ispijajući kafu iz fildžana (šoljica za kafu bez drške), kuvanu na starim džezvama.
 
Okružena mediteranskom vegetacijom i maslinjacima, ova tri tradicionalna kritska sela Starog Hersonisosa, oslikavaju karakterističan pejzaž severnog Krita.

Unutrašnjost Krita i visoravan Lasiti

U unutrašnjosti ostrva najposećenija je visoravan Lasiti. Lasiti visoravan ili Lasiti plato je jedno od najlepših i najposećenijih oblasti u unutrašnjosti ostrva Krit. Smeštena na oko 800-850 m nadmorske visine, dužine 13, a širine oko 7 kilometara, visoravan je okružena planinama, među kojima dominiraju Dikti planine (najviši vrh 2.148 m). Na površini visoravni koja ima plodnu zemlju, nema vode, ali je zato ima na dubini od oko 20 metara. Zbog toga su u prošlosti, meštani ovde gradili nekoliko hiljada vetrenjača, koje su izvlačile vodu, koja se koristila za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Zbog primene raznih novih tehnika i električnih pumpi za izvlačenje vode, od nekadašnjih 15.000 vetrenjača ostalo je svega desetak, koje više predstavljaju turističku atrakciju nego što imaju funkciju da vade vodu. Za sada je aktivna samo jedna vetrenjača, koju koristi jedno domaćinstvo za vodu u selu Zirmialu. 

Ovoj oblasti pripada 18 seoskih naselja koji su još uvek zadržali atmosferu prošlih vremena. Najinteresantnije i najposećenije jeste Lasitos sa EKO-parkom, gde se turisti mogu upoznati sa tradicionalnim Kritskim selom, živopisnim predelima, tradicionalnim životom i običajima lokalnog stanovništva.

Ovde posetioci mogu da se upoznaju sa izradom raznih tradicionalnih proizvoda, tkanjem na razboju, grnčarstvom, izradom drvenih i pletenih proizvoda, proizvodnjom i pakovanjem sira, meda, lekovitog bilja, raznih pića ili suvenira. Degustacija i uživanje u kritskim specijalitetitma i jelima domaće kuhinje predstavlja poseban doživljaj. Umetnost koja je karakteristična samo za ovo i još neka ostrva u Grčkoj je postupak izrade "pitagorine šolje", od gline i njeno oslikavanje. To je posebno zanimljivo najmladjim turistima, dok umetnik sve to praktično prikazuje i opisuje, pružajući šansu mladima da to dožive i nauče. 

Za posetioce je interesantna poseta kućama koje su preuređene u muzeje ili galerije, sa starim predmetima koji su se koristili u dalekoj prošlosti, a u blizini je suvenirnica i mali zoološki vrt.

U malim naseljima, unutrašljosti Krita, sadašnjih stanovnika oseti se jednostavnost življenja, u dovoljno velikim kućama, sa skromnim izborom materijala i prizvoda koja koriste. Ljudi su aktivni i vredni, mogu se videti na poljima, u radionicama, restoranima, pored manastira.

Manastir Vidiani

Najpoznatiji i najposećeniji manastir ovog kraja je Vidiani, u blizini sela Kato Metohi, u podnožju planine Louloudaki. Pristup je vrlo lak, jer je glavni put tik do kamenog ulaza manastira. Manastir sa crkvom je izgrađen od kamena 1841. godine na temeljima mnogo starijeg hrama. Crkva je građena od vrlo složene zidane strukture, sa malim prozorima i izuzetno isklesanom reljefnom skulpturom hrama. Danas su obnovljeni konaci monaha i ostale zgrade kompleksa. Cveće je na mnogim mestima, dok mala fontana u dvorištu sa ogromnim čempresima simbolizuje proleće i život, s obzirom da je manastir posvećen "Zoodochos Pigi", što na grčkom znači "Život daje proleće". U manastiru se nalazi mali prirodnjačko-istorijski muzej, koji je osnovan u saradnji sa Univerzitetom na Kritu.

Tekst i fotografije:
Vladimir Majstorović, profesor, putopisac, najbolji edukator Srbije

Trip Advisor: @Travel_and_Education

Komentara (0)

Povezane vesti

Turizam
Kineski policajci pomažu turistima u Srbiji
19. Septembar 2019
Na ulice Beograda, Novog Sada i Smedereva uskoro će izaći zajedničke srpsko-kineske...
Turizam
Proglašena najbolja low cost avio-kompanija u 2019. godini
19. Septembar 2019
Na svečanoj ceremoniji dodele nagrada Evropske vazduhoplovne industrije u okviru Evropske...
Turizam
Objavljena lista zemalja sa najlepšom prirodom na svetu
18. Septembar 2019
Global Travel Wildlife Index za 2019. godinu, rangirao je zemlje prema različitim kriterijima:...
Turizam
Neizvesna budućnost najstarijeg turoperatora
17. Septembar 2019
Thomas Cook se danas suočava sa najvećom krizom u svojoj istoriji. Ova kompanija je u...