Putevima zmajeva kroz Srbiju

10. Maj 2016
Putevima zmajeva kroz Srbiju
Golubac © M. Janković
Golubac © M. Janković
Latinska crkva, Prokuplje © S. Knežević
Latinska crkva, Prokuplje © S. Knežević
Manasija © M. Graf
Manasija © M. Graf
Markovo kale © S. Knežević
Markovo kale © S. Knežević
Momčilov grad © S. Knežević
Momčilov grad © S. Knežević

Na osnovu istraživanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Klaster puteva kulture kreirao je jedinstvenu kulturno-turističku rutu "Putevima zmajeva kroz Srbiju", koja bi duž cele zemlje – od Vranja do Vojvodine, turistima pripovedala legende o zmajevima i zmajevitim srpskim junacima. Osmišljen je i njen vizuelni identitet, kao i neobični suveniri – poput rakije "Zmajevače", a nedavno je predstavljena i mobilna aplikacija "Putevima zmajeva kroz Golubac". Pristupanjem Slovenije i Hrvatske Klasteru puteva kulture, priča o zmajevima mogla bi da se proširi i na region.  

Da li ste znali da u Srbiji žive zmajevi? I to ne onakvi kakvim ih zamišljamo – kao zle aždaje koje bljuju vatru! Srpski zmajevi imaju krila i glavu petla ili ovna, a mogu biti zmijoliki, ili nalik šaranu. Oni su čuvari gradova i sela od prirodnih nepogoda i ostalih neprilika, i svima njima zajedničko je da su veliki zavodnici. Otuda i priče da su brojni srpski junaci zmajevitog porekla: Marko Kraljević, Miloš Obilić, Stefan Lazarević, Vuk Grgurević, Vasa Čarapić...

Zmaj kao zaštitnik

- Legenda o dobrim zmajevima potpuno je jedinstvena na ovim prostorima – javlja se u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji i eventualno Albaniji. Ta stara predstava zmaja verovatno vuče korene još od antike, jer je i Aleksandar Makedonski bio sin zmije, odnosno zmaja. Tako i mi imamo zmajevite junake koji se javljaju u postnemanjićkoj Srbiji, kada je najveća opasnost pretila od Otomanskog carstva i kada se verovalo da jedino zmajeviti junak može da odbrani zemlju od tolike sile – otkriva Manuela Graf iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, i objašnjava:

- Jedino su kineski i zmajevi sa našeg područja dobri, za razliku od zmajeva u ostalim zemljama koji su uglavnom zli. U Hrvatskoj postoji verovanje da zmajevi spavaju ispod gradova ili utvrđenja, i ako ih neko probudi, to može da predstavlja opasnost za čitav grad u vidu zemljotresa. Imamo i slovenačke zmajčeke, koji su klasični zapadni zmajevi koji bljuju vatru. Takav oblik zmaja nastao je pod uticajem hrišćanstva, koje predstavu o zmaju i aždaji spaja u jedno, čime zmaj postaje negativno biće. Znamo da je zmaj u paganskoj mitologiji bio zaštitnik polja i useva od gradonosnih oblaka, i borio se sa aždajom koja je napadala polja i donosila nevreme. Zmaj i zmija su nekada bili jedno mitološko biće, veoma važno u paganskoj mitologiji, tako da su kroz hrišćanstvo najgore prošli – ističe Manuela, otkrivši još jednu specifičnost srpskih zmajeva: da na relativno malom prostoru postoje različite predstave o njima.

Lepe žene – jedina slabost

- U Golupcu imamo zmaja koji nastaje iz šarana, dok se na Jastrepcu zmaj javlja kao svetlost, ili je crn, ima krila i može imati glavu petla. Postoji mišljenje da je to možda i najstarija predstava zmaja. Zmajevi na Jastrepcu žive u visokim šumama i teško ih je videti, osim kad grmi, jer se veruje da se oni tad bore. Na ovoj planini postoji čak i vrh Zmajevac, odakle navodno zmajevi poleću – kazuje ona.
 
Predstava o zmaju zavisi od toga na šta su ljudi bili fokusirani – da li na reku ili planinske vrhove i šume, pa tako u Golupcu, prema predanju, zmaj nastaje od šarana starog preko 200 godina.

- Još je etnolog Zečević pre više od jednog veka zabeležio da su mu se alasi kleli da su videli šarana kako izleće iz Dunava i kako mu krljušti pršte na sve strane dok se pretvara u zmaja. Kad se pretvori u zmaja, on obično živi u šupljem drveću i slab je na lepe žene. To mu je jedina mana – otkriva naša sagovornica i dodaje:

- U nekim selima u istočnoj Srbiji veruju da zmaj, kad se zaljubi, zaboravi na svoje osnovne obaveze, a to je čuvanje polja i useva od gradonosnih oblaka. Tada se celo selo organizuje i kreće u hajku na zmaja da bi ga isterali iz kuće te žene, kako im letina ne bi nastradala – otkriva generalna menadžerka Klastera puteva kulture, koji razvija tri jedinstvene kulturne rute kroz Srbiju: Putevima Tesle, rudarstva i zmajeva.

Tragom zmajevitih junaka

Putevi zmajeva protezali bi se kroz celu našu zemlju – počev od Vranja u kom zmajeviti Marko Kraljević i dalje spava pod Markovim kalem, preko komšijskog Pirota i utvrđenja Momčilov grad u kom je živeo Markov ujak Momčilo i njegov krilati konj Jabučilo, te srednjevekovnog grada Hisar iznad Prokuplja u kom su, prema predanju, živeli ujaci zmajevitog despota Stefana Lazarevića – devet Jugovića, a nedaleko odatle i zmajevi od Radana i Toplice – Kosančić Ivan i Toplica Milan, pa sve do Vojvodine...

- Put zmajeva je moguće dalje širiti ka Kruševcu – gradu Lazarevića, Golupcu i Beogradu – gradovima despota Stefana Lazarevića, Smederevu – gradu Brankovića i Zmaja Ognjenog Vuka, kao i Vršcu i Fruškoj Gori. Polako iz tog post-nemanjićkog perioda prelazimo u doba hajdučije, gde imamo Vasu Čarapića – Zmaja od Avale i mačvanskog Stojana Čupića – Zmaja od Noćaja. Na taj način, cela Srbija obuhvaćena je pričama o zmajevitim junacima. Ako tome još dodamo Đavolju varoš koja takođe čuva mnoge zanimljive priče i legende, mi već imamo osnovu za jako dobar kulturno-turistički proizvod – kazuje Manuela, autor i koordinator ovog projekta.

Suveniri i mobilna aplikacija

S tim ciljem, nedavno je predstavljena i mobilna aplikacija "Putevima zmajeva kroz Golubac", koja sadrži kratke video zapise drevnih priča i legendi o zmajevima, vilama, vampirima i ostalim mitskim stvorenjima, koje pripovedaju stariji ljudi iz golubačkih sela.

- To se sve može upotrebiti u turističke svrhe, jer sve te priče mogu da se titluju, i to je naš sledeći korak – da ih prevedemo na nekoliko jezika, kako bi bile dostupne širem krugu turista. Nakon Golupca, planiramo da obuhvatimo celu zemlju. Mi se trudimo da na taj način očuvamo ovu vrlo vrednu nematerijalnu baštinu Srbije, koja će biti dostupna ne samo turistima, nego svim ljudima u Srbiji. Sve te priče i legende ćemo digitalizovati, i one će se objedinjene naći na jednom sajtu i tako biti dostupne svima – i istraživačima, naučnicima, turistima, školama i turističkim agencijama koje bi mogle da kreiraju zanimljive ture inspirisane tim pričama. Na osnovu toga, nastajali bi i tematski suveniri – otkriva Manuela Graf i dodaje da Klaster puteva kulture uveliko radi na izradi prvih suvenira: rakije "Zmajevače" i majica sa logotipima Puteva zmajeva, a u planu je i izrada nakita inspirisanog srpskim zmajevima.

................................................

Regionalna saradnja

Klaster puteva kulture je, pridruživanjem obrazovnih, kulturnih i turističkih institucija iz Slovenije i Hrvatske, početkom aprila postao međunarodna mreža za razvoj kulturnih ruta u regionu. Tom prilikom su, na Skupštini Klastera, oformljena upravna tela sastavljena od predstavnika članica Klastera puteva kulture iz sve tri zemlje. Od Manuele Graf, predsednice Upravnog odbora Klastera i generalne menadžerke, saznajemo da su umrežavanjem Srbije, Hrvatske i Slovenije kroz Klaster puteva kulture ostvareni svi uslovi da kulturno-turisitčke rute na kojima Klaster radi, dobiju sertifikat Saveta Evrope i postanu zvanični evropski putevi kulture.

Biljana Bosnić
©Turistički Svet

Poslednji komentari

Lazar
Utorak , 17.05.2016. 14:09h
Preporuka:
1
+
1
-
Zmajice, kada budes sama pravila nesto, nameci svoje kriterijume, ne naturaj svoje "stavove" drugima koji rade.
zmajica
Utorak , 10.05.2016. 21:02h
Preporuka:
8
+
2
-
Zasto primate u nase kolo neke koji ne zele da igraju sa nama osim kad imaju svoj sebicni interes? Ovo je nas proizvod i mi treba da ga lepo upakovanog prodamo u srpskoj ambalazi.

Povezane vesti

Turizam
Wizz Air proglašen evropskom avio-kompanijom godine
13. Decembar 2017
Niskotarifna avio-kompanija "Wizz Air" osvojila je nagradu "Evropska...
Turizam
Novogodišnji Beogradski noćni market na Bajloniju
12. Decembar 2017
Beograd će i ove godine tokom praznika biti grad sa odličnom atmosferom i bogatim programom....
Turizam
Ski opening na Staroj planini
12. Decembar 2017
Manifestacija „Ski opening“ na Staroj planini održaće se od 14. do 17. decembra,...
Turizam
Od Nove godine 80.000 vaučera za sve građane
12. Decembar 2017
Građani Srbije će od 1. januara na raspolaganju imati 80.000 vaučera u vrednosti od 5.000...