Počela letnja sezona na Adi Ciganliji - 60 godina "beogradskog mora"

26. Jun 2017
Foto: Wikimedia / Magyshadow
Foto: Wikimedia / Magyshadow

Podizanjem „Plave zastave”, najvišeg međunarodnog priznanja za kvalitet vode i bezbednost na kupalištu, 26. juna, tačno u podne, zvanično je počela letnja sezona na Adi Ciganliji.

U godini kada „beogradsko more” slavi šezdeseti rođendan, ona je otvorena kasnije jer je Ada bila zborno mesto za okupljanje evropskih kajakaša. „Vodeni cvet”, kako ju je Nušić nazvao, i ovog leta privući će stotine hiljada posetilaca željnih kupanja, „nabacivanja” preplanulog tena, šetnje, vožnje bicikala, rolera, vežbanja i osveženja. Neki od njih izabraće i noćni provod kao vrstu razonode u desetinama kafića i klubova.

Današnja oaza sporta i zabave do 1957. godine bila je samo zapušteno divlje ostrvo. Tada je Skupština grada odlučila da Adu uredi, a posla su se latili akcijaši.

– Kada smo prvi put tamo došli, vode je bilo na sve strane i rešeno je da se naprave nasipi koji će je zaštititi od plavljenja. Sve je bilo zaraslo u drveće i šiblje pa je brigadire morala da prevozi vojska. Radilo se dva puta po tri sata, a između je bila marenda, odnosno užina. Zaprežnim kolima prevozili smo tone zemlje, pazeći da ni na jednoj lopati ne ostane žila trave koja bi mogla da izraste u nasipu i ošteti ga. Tako smo Adu Ciganliju pretvorili u poluostrvo – priseća se Mija Mitrović, predsednik Udruženja omladinskih radnih akcija Beograda, koji je na obalama „beogradskog mora” radio 1960, 1962. i 1967. godine.

Na tim prvim saveznim dobrovoljnim radnim okupljanjima samo u jednoj smeni bilo je angažovano oko hiljadu mladića i devojaka. Takmičili su se u radu, uživali u kulturno-umetničkim programima, bavili se sportom, učili da voze automobile i mopede, pevali, igrali uz logorske vatre, družili se... Posle Ade su, priča Mija, ostala brojna prijateljstva, ali su se rodile i ljubavi koje su se kasnije pretvorile u brakove.

– Jedne noći bio sam dežurni komandir i posle povečerja krenuo sam da kontrolišem šatore. U svakom od njih trebalo je da budu po dva muškarca i dve devojke. Ali u jednom ih je bilo troje – dve cure i jedan mladić. Pitam ja ovog momka otkud on, a on će meni: „Šta otkud ja u mom šatoru?” Na kraju se ispostavilo da je on promašio šator i onako bunovan legao pored već uspavanih devojaka – prepričava Mija jednu od anegdota u brigadirskom naselju na Adi.

Žarko Gvero, sadašnji sekretar Ferijalnog saveza i nekadašnji akcijaš, radio je 1985. i 1986. godine na unutrašnjem uređenju Ade Ciganlije.

– Tada su se sređivali Košutnjak, Avala, obaloutvrde Save, a najviše posla bilo je na Adi. Plaža se tada prostirala do „okruglog kupatila”, a kasnije se, kako smo uklanjali šiblje i drveće i vadili panjeve, širila. Krčili smo šumu pod nadzorom Šumarskog fakulteta i sačuvali smo neke retke vrste – prepričava Gvero.

Jedino što je omladincima i omladinkama za vreme svih akcija na Adi bilo zabranjeno jeste plivanje – od ulaska u vodu odvraćala ih je „brigadirska policija” koju su činili najistaknutiji momci i devojke. Razlog za to bila je bezbednost – mnogi su bili neplivači, a i za one koji su znali da plivaju nije bilo zdravo da u hladnu reku ulaze zagrejani od napornog rada.

– Jače brigade sekle su drveće, a ostale izvlačile, stavljale na gomilu i palile. Na 35 stepeni i sa ogromnom vatrom u blizini bilo je jako teško obuzdati ljude da se ne pokvase, ali bili smo dobro organizovani pa nam se niko nije provukao i ušao u vodu. „Utešna nagrada” bile su nam besplatne ulaznice za bazene – priseća se Gvero.

Današnjem izgledu Ade najviše je doprineo akademik Milan Pećinar. On je i predložio da se ovo područje dvonamenski reši: za snabdevanje Beograda pitkom vodom i za izgradnju sportsko-rekreativnog centra, pa su 1967. godine izgrađene donja i gornja pregrada na rukavcu Save – tako je nastalo Savsko jezero.

Zatvor i utočište za umetnike

Delovi alata, konjske opreme i srednjovekovnog oružja koji se čuvaju u beogradskim muzejima svedoče da je Ada Ciganlija od davnina bila strateški važno mesto.

Prve stanovnike dobila je u 18. veku, kada je austrijska vojska napala Beograd. Tada su turske vlasti proterale sve Srbe, a oni se naselili na ovom ostrvu.

Posle Prvog srpskog ustanka, Karađorđe je Adu poklonio vojvodi Mladenu Milovanoviću, prvom upravitelju grada. Posle propasti ustanka on je pobegao u Mađarsku iz koje se vratio u prosjačkom odelu, s nadom da će iskopati zlato koje je 1813. godine sakrio na Adi. Zlato nije našao, ali se zato sa puta na Zlatibor, gde ga je knjaz Miloš poslao, nikad nije vratio. Miloš je Adu 1821. godine proglasio za državno dobro, što je i danas.

Dugo godina potom Ada je bila zaboravljena. U život ju je vratilo Društvo beogradskih novinara sa Branislavom Nušićem na čelu kada je 1908. godine na donjem špicu priredilo prvi novinarski bal. U istoriju kinematografije ušla je 1911. godine jer je na njoj snimljen prvi srpski film „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa”.

Od 1928. do 1954. Ada je bila „mali srpski Alkatraz”. Istražni zatvor za državne neprijatelje osnovao je Aleksandar Karađorđević. U njemu „boravili” mnogi politički zatvorenici – Milovan Đilas, Moša Pijade, Isidor Baruh, ali i književnik Borislav Pekić. Prema iskazima nekih svedoka i nalazima Državne komisije za tajne grobnice, na Adi je pogubljen i general Draža Mihajlović.

Ovde su utočište nalazili umetnici Pavle Vujisić, Dragan Nikolić, Momo Kapor, Zuko Džumhur, Živan Saramandić...

A Ivo Andrić, naš nobelovac, nazvao ju je „Bokokotorskom Beograda” i „Zelenim draguljem naših panonskih reka”.

Besplatni sadržaji

– trim park na 1.200 kvadratnih metara sa 26 sprava za vežbanje

– vežbanje za najstarije posetioce „Fitnes za seniore”, svake nedelje od 10 časova

– časovi joge u Joga parku, svake nedelje od 18 časova

– škola ronjenja od 27. juna, utorkom i četvrtkom od 9 do 11 časova – makiška obala kod ambulante

– škola košarke do 30. juna, utorkom i četvrtkom od 18 do 19 časova i subotom i nedeljom od 9 do 10 časova, kao i od 15. do 31. avgusta u istim terminima – centralna sportska igrališta

– iznajmljivanje bicikala uz đačku knjižicu sredom od 8 do 20 časova – renta bajk kod kružnog toka

– Radionice duhovnih igara, starinskih i društvenih igara nedeljom – početak šetališne staze na levoj obali. Termini su svake nedelje u julu i 6, 13. i 20. avgusta od 19.30 do 20.30 časova

– Kreativne i edukativne radionice – crtanje, bojenje, origami, crtanje po licu, upoznavanje dece sa zaštitom životne sredine, kulturom odlaganja smeća, držanjem kućnih ljubimaca... održavaće se svake subote u avgustu i septembru na makiškoj strani pored lokala „Sanset”

Biografija Savskog jezera

4.000.000 kubnih metara zapremina

7.600 metara dužina šetališta

3.300 metara dužina jezera

200-250 metara širina

8 metara dubina u središnjem delu

Izvor: Politika

Komentara (0)

Povezane vesti

Turizam
Olakšan tranzit za putnike iz Srbije na pariskom aerodromu
21. Novembar 2017
Zahvaljujući unapređenjima tranzitne zone, putnicima koji pauzu između letova provode na...
Turizam
U Vrnjačkoj Banji počela izgradnja veštačkog vodopada
21. Novembar 2017
Uoči obeležavanju 150 godina organizovanog banjskog turizma, u Vrnjačkoj Banji je počela...
Turizam
Novo u Muzeju: Monodrama “Moj otac Vuk Karadžić”
20. Novembar 2017
Pored osnovne izložbene delatnosti, stručnih vođenja, predavanja i radionica za decu i...
Turizam
Ski opening na Kopaoniku
20. Novembar 2017
Tradicionalno otvaranje nove ski sezone 2017/2018. na Kopaoniku planirano je za period od 7. do...