Ostale kategorije:
Od korintskog šlema do kamenčića sa Meseca – više od 75.000 predmeta čini bogati fond Muzeja Jugoslavije. Zdanje na Topčiderskom brdu jedna je od najposećenijih gradskih znamenitosti kojima ne odolevaju ni jugonostalgičari iz Srbije i iz regiona, ali ni oni koji nikada nisu živeli na našim prostorima. Tako je pre petnaestak dana i ugledni „NJujork tajms” ovaj muzej stavio na listu atrakcija Beograda koje turisti moraju obići u toku 36 sati boravka u našem gradu.
– Ove godine premašićemo brojku od 130.000 posetilaca, što je rekord. Više od 80 odsto naših gostiju čine stranci. Dolaze ljudi iz Kine, Amerike, Grčke, Turske, Japana... a sve je više i mladih iz Evrope koji posećuju Muzej. Oni stižu u Beograd kao u grad koji je često na listama dobrih mesta za obilazak, a ne propuštaju da dođu i kod nas. Tu su nam i turisti sa kruzera, a imamo posete koje su zakazane i po više godina unapred – kaže Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije.
Organizovanjem programa „Leto u Muzeju” ova ustanova sve se više okreće i animiranju mlađih, lokalnih gostiju, kojih ranije nije bilo često među posetiocima. Zato je, u najtoplije doba godine, plato ispred zdanja sa amfiteatrima prepun omladinaca koji na zabavan način mogu da uče o istoriji svoje zemlje.
– Najposećeniji smo u toku maja i oktobra. Veliki broj posetilaca imamo i za novogodišnje praznike – objašnjava Knežević. Na datume Titove smrti i rođendana, odnosno 4. i 25. maja, dodaje ona, stvaraju se čitave kolone ljudi iz regiona željnih da posete Kuću cveća i odaju poštu bivšem maršalu. Često komšije iz Slovenije, Hrvatske, Bosne... dolaze i u okviru turističkih tura koje tih majskih dana posvećenih sećanjima na državu koje više nema, organizuju njihova društva.
– Naš muzej je jedinstven u svetu po tome što ima zbirku od oko 20.000 štafeta. To je „živa” zbirka jer i dalje nam stižu iz Vojvodine, Makedonije, Crne Gore... – ističe Knežević.
Muzej Jugoslavije, naglašava ona, ostvaruje izvanrednu institucionalnu i vaninstitucionalnu saradnju sa kolegama iz regiona, ali i svetskim institucijama tog tipa. Ove godine, izložbom „Tito u Africi” muzej je, gostujući u Los Anđelesu, osvojio i Ameriku. Izložba je premijerno bila prikazana u Beogradu, zatim i na Oksfordu u Engleskoj i izazvala je i veliku pažnju engleske javnosti.
A da bi čuvari naše istorije „na svom terenu” dočekivali kolege iz drugih država kako dolikuje, sledi veliko doterivanje ovog zdanja. Pre nekoliko dana završena je druga faza obnove Muzeja 25. maj, sanirane su termotehničke instalacije, a obnovljen je i enterijer. Novi, „umiveni” prostor, posetiocima je premijerno prikazan otvaranjem izložbe „Devedesete: Rečnik migracija”.
– Ponovo nas čeka zatvaranje zgrade Muzeja 25. maj za publiku jer predstoje restauracija i konzervacija fasada i pripadajućih platoa. U zavisnosti od dobijanja novca znaćemo i kada će tačno radovi početi – najavljuje direktorka ove ustanove.
Privodi se kraju dorada stalne postavke, da bi se ispričala jedna od priča o Jugoslaviji. Kustosi će naredne godine promeniti jedan njen deo u čast obeležavanja Dana pobede – 75 godina od završetka Drugog svetskog rata. U saradnji sa Galerijom Matice srpske, konzerviran je i deo fonda koji se nalazio u kući Jovanke Broz, i koji će biti prikazan u Novom Sadu i Beogradu.
Muzej Jugoslavije osnovan je 1996. godine spajanjem Memorijalnog centra Josip Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Čine ga Stari muzej, Kuća cveća (objekat podignut kao zimska bašta sa prostorijama za rad i odmor u centralnom delu rezidencijalnog kompleksa) i Muzej „25. maj”. Kompleks je projektovao arhitekta Mihailo – Mika Janković, koji je osmislio, između ostalog, i „Partizanov” stadion, Palatu „Ušće”, odnosno nekadašnji CK, kao i Palatu Srbija.
Prošle godine, zgradama na proplanku sa kojeg se pruža prelep pogled na grad, u bujnom zelenilu sa kaskadnim stazama i stepeništem i parkom skulptura, pridružio se još jedan objekat. Reč je o kafeu K25 koji ima i modernu biletarnicu, suvenirnicu, kao i baštu u kojoj posetioci i istorijski radoznalci mogu predahnuti posle obilaska muzeja.
D. M. – A. V.
Izvor: Politika
