Korona i njeni preci – maske i bolesti na bečkom dvoru

22. Decembar 2020
Foto: Bolnica za lečenje kuge u Beču, oko 1680. © KHM Museumsverband
Foto: Bolnica za lečenje kuge u Beču, oko 1680. © KHM Museumsverband

Pandemija korona virusa je za sve neshvatljiv i neočekivan fenomen. Kao da smo zaboravili da su naši preci stotinama godina morali da žive u strahu od zaraza. Izložba „Preci korone“, koja je postavljena u bečkom dvorcu Šenbrun u Carskom voznom parku, treba da doprinese da se dešavanja sa kojima se trenutno susrećemo shvate kroz prizmu prošlosti.
Jedinstveni predmeti , najvećim delom iz zbirke Muzeja istorije umetnosti u Beču, pričaju istoriju maski i bolesti na bečkom dvoru od 1500. do 1918. godine. Predstavljene su maske za turnire, karnevalske maske, impozantne maske za vreme žalosti, sve do svedočanstava velikih epidemija i prvih dokumenata o istoriji vakcina.

Velike zaraze


Trenutno doživljavamo drastične mere za suzbijanje virusa korona. Koliko god da deluje neverovatno i naši preci bili su suočeni sa zatvaranjem granica i mesta za zabavu, ograničenjima trgovine, socijalnom distancom i strogim karantinom kada je trebalo boriti se sa kugom, velikim boginjama, kolerom ili španskom groznicom. I sve te pandemije su savladane. Način na koji su suzbijane primenjuje se do danas.
Najveću sličnost sa današnjom situacijom imala je španska groznica koja je između 1918. i 1920. godine odnela milione života. U Austriji je tek posle godinu dana od njenog izbijanja osnovano Ministarstvo zdravlja, koje je bilo zaduženo za suzbijanje bolesti. Mere koje su se tada u svim delovima sveta preduzimale, podsećaju na današnje: od zatvaranja pozorišta i škola, preko ograničavanja javnog saobraćaja, sprovođenja karantina i podizanja bolničkih objekata pa sve do nošenja maski.

 

Foto 1.jpg

Pod zaštitom maske


Simbol pandemije korona je maska kojom pokrivamo usta i nos i štitimo i sebe i svoje okruženje od infekcije virusom. Ona u istoriji čovečanstva ima dugu tradiciju, pri čemu korišćenje u medicinske svrhe nije igralo nikakvu ulogu. U svetu Habsburgovaca maske su našle primenu na turnirima, kao i u pozorištu i na plesnim feštama.


Brojni članovi carske porodice želeli su svoj portret sa jednim takvim „ukrasom“. U 19. veku carica Sisi prekrivala je lice tokom ceremonija žalosti umetnički rađenim maskama da bi, s jedne strane, prikrila žalost a, s druge strane, zaštitila lice koje više nije bilo u jeku mladosti od znatiželjnih pogleda. Iako nisu imale nikakvu medicinsku funkciju bogato ukrašene dvorske maske mogu se posmatrati kao prethodnice „modnih maski“ koje su se razvile u vreme korone.
        

 

Komentara (0)

Povezane vesti

Turizam
Veselinov Tourism Consulting poručuje: Bitka za turiste je počela – budite dobri gosti i mudri domaćini
13. April 2021
 Poslednjih godinu dana i par meseci svet posrće pod jednom od najvećih posleratnih kriza...
Turizam
Zlatibor: Destinacijski rezervacioni sistem počeo sa radom
13. April 2021
Turistička organizacija Zlatibor pokrenula je destinacijski rezervacioni sistem koji je i...
Turizam
Raške svetinje: Manastir Končul, zadužbina Stefana Nemanje
13. April 2021
Manastir Končul (Končulј) nalazi se na levoj obali reke Ibar, 3 km jugoistočno od...
Turizam
Priznanje: Srbija - zemlja koja svet čini drugačijim
13. April 2021
Prema oceni kineskog turističkog magazina „Vitrip“, Srbija je jedna od...