Ostale kategorije:
Broj turista koji godišnje posete Gruziju u poslednjih dvadeset godina porastao je sa svega nekoliko stotina hiljada na skoro 6,5 miliona.
Iako ova istočno evropska država smeštena na severoistoku Crnog mora obiluje prirodnim lepotama i istorijskim sadržajima, veliki turistički rast nije se dogodio slučajno već je rezultat političkih promena i strategija kojom vlast svoju zemlju želi uvrstiti na kartu najpoželjnijih turističkih destinacija. Trenutno turizam, uz poljoprivredu čini glavnu privrednu granu Gruzije, a čini 7,5 posto BDP-a, pišu gruzijski mediji.
Put do trenutnih brojki nije bio lak. Morao je da se uvede veliki broj izmena kako bi se nekada zatvorena zemlja otvorila za posete i međunarodnu suradnju.
Naime, nakon izlaska iz Sovjetskog Saveza razdoblje tranzicije prema kapitalističkom i demokratskom društvu tokom devedesetih godina bilo je praćeno velikim ekonomskim problemima, dok je u periodu od 1989. do 1994. godine BDP u Gruziji pao za više od pedeset posto, a godišnja stopa inflacije dosegla je 15. 000 posto. Nakon završetka krize koja je zemlju zahvatila 2003. godine vlada pokreće velike reforme koje Gruziju uskoro dovodi do privrednog oporavka. Pet godina kasnije, 2008. našla se na 23. poziciji najslobodnijih privreda sveta i tako je postala sve otvorenija i za turističke posete.
Zbog svoje istorije i SSSR-a stanovnici Gruzije imali su veliki problem s nepoznavanjem engleskog jezika. Iz tog razloga vlasti su 2011. godine odlučile da privuku čak 1500 stranih profesora engleskog da bi pomogli zahuktali turistički razvoj turizma prevazilaženjem jezičnih barijera. Svaki profesor od države je dobio besplatan smeštaj i dodatnu finansijski stimulans od 275 dolara mesečno.
Da bi privukla veći broj turista država je otvorila svoje granice tako da posetioci iz gotovo 100 zemalja ne moraju imati vizu za putovanja.
Od prvih godina nezavisnosti, Svetska banka izdvojila je više od 2,4 milijarde dolara za podršku rasta Gruzijske ekonomije, ali i njene turističke industrije koja se tada tek razvijala. To je uključivalo pomoć u uspostavljanju sistema zaštićenih područja, obnovi kulturnih dobara i lokalnih gradskih sredina, kao i finansiranju razvoja turističkog poslovanja.
Kako bi nastavili pozitivan trend od novembra uvode avio linije iz Milana, Bolonje, Kelna. Osim toga do 2025. godine planiraju privući više turista iz zemalja EU, severne Amerike, Bliskog istoka i Azije, ali i povećati prosečnu potrošnju posetilaca s trenutnih 328 dolara za pet dana na 600 dolara nedeljno.
Izvor: Politika
