Ostale kategorije:
Jedan od rastućih trendova na globalnom nivou u poslednjih deset godina je sve veće interesovanje za investicije u golf, s ciljem da se poveća broj inostranih posetilaca i prihod od turizma, pa broj prvoklasih golf terena raste iz godine u godinu. Neki do najboljih terena na svetu mogu se naći u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, a sve je više više golf terena i u Africi, gde je, na primer, samo u Keniji, za svega nekoliko godina izgrađeno čak osam profesionalnih golf terena.
Golf generiše oko 20 milijardi dolara godišnje i bilo da ga praktikuju profesionalni igrači ili rekreativci, generiše više od 25 miliona turističkih kretanja godišnje. Približno 80 miliona ljudi igra golf i to najviše u SAD-u i Kanadi, dok više od 5 miliona golfera dolazi iz Evrope.
Postoji oko 32.000 golf terena u 140 zemalja širom sveta. Popularne destinacije za golf turizam su Španija, SAD, Kanada i Portugal. Više od polovine svih terena na svetu nalazi se u SAD-u, dok je u Evropi oko 6.000 terena. Ipak, pojavljuju se i nove destinacije, poput Malezije, Egipta, Meksika i Kine, koje predstavljaju veliku konkurenciju tradicionalnim golf tržištima jer nude kvalitetno golfing iskustvo po povoljnim cenama. Južna Afrika, Turska i Dubai, takođe polako ulaze na listu najpopularnijih destinacija za golf turiste.
Profil prosečnog golfera
Prilikom izbora destinacija za odmor inspirisan golfom važni su sledeći faktori: dostupnost (npr. direktni letovi), cene aranžmana, kvalitet golf terena i hoteli (od 4 do 5 zvezdica).
Golf turisti generalno pripadaju višoj i visokoj ekonomskoj klasi, važan im je luksuz, blago su konzervativni po prirodi i često putuju sa partnerom ili grupom prijatelja. Na osnovu godina i nivoa znanja golfa postoje četiri tipa golf turista: početnici; junior golferi (kojih u Evropi najviše ima u Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj, Engleskoj i Španiji); golferi kojima je to sekundarna turistička aktivnost (pa se često pored golfa na odmoru bave i drugim sportskim aktivnostima poput jedrenja, plivanja, vožnje bicikla i pešačenja), kao i aktivnostima vezanim za hranu i kulturu; senior golf igrači od kojih 56 odsto ima više od 50 godina, a procenjuje se da će se taj procenat najverovatnije popeti na 66 odsto do 2020! Oni imaju novac i želju da putuju, te su svakako poželjni kao turisti. Veoma cene dobru uslugu, komfor i kvalitetnu hranu.
Velika Britanije ima najviše registrovanih golfera u Evropi. Britanci su, takođe, i najčešći golf turisti, posle njih dolaze Skandinavci (najčešće Šveđani i Danci) i Nemci. Tržišta sa najvećim rastom golf turizma su Holandija (+8%), Slovačka (+4%) i Letonija (+4%).
Gde je tu Srbija?
Golf kao turistički proizvod prepoznat je tek 2016. godine u Strategiji razvoja turizma Republike Srbije 2016-2020. godine. U Srbiji zvanično postoje samo dva golf terena: jedan u Beogradu, a drugi u Vojvodini, u opštini Žabalj. Oba terena imaju po 9 rupa, odnosno staza, dok je standard za svetske terene 18 rupa.
Predsednica Golf kluba „Centar“ u Žablju Milica Ošap ističe da je vojvođanska ravnica idealna za razvoj golf ponude u Srbiji. Zato su se, kaže ona, odlučili da svoj teren upotpune sa dodatnih 9 staza, što će ga učiniti prvim najvećim golf terenom u Srbiji sa 18 staza, kako nalažu svetski standardi. To dalje otvara mogućnost za organizaciju međunarodnih turnira, privlačanje većeg broja profesionalnih golfera, te i razvoj ovog vida sportskog turizma u Srbiji.
Turistička organizacija opštine Žabalj nastoji da kroz saradnju sa Golf klubom promoviše golf kao turistički proizvod, koji je definisan u toj regiji i usvojenim Programom razvoja turizma AP Vojvodine od 2018 do 2022.
- Ako pogledamo svetsku statistiku kada je u pitanju golf turizam, može se reći da imamo poprilične šanse da se pozicioniramo kao golf destinacija. Započeli smo i projekat „Golfom kroz region“, gde u 5 zemlja - Crna Gora, Slovenija, BiH, Hrvatska i Rumunija, promovišemo ne samo golf, već i sve ostalo što opština Žabalj nudi. Ono što, takođe, ide u prilog razvoju turizma je činjenica da se nalazimo u blizini velikih emitivnih centara - Novog Sada i Beograda, kao i u blizini autoputa - Koridora 10, blizu nam je i aerodrom, a prednost je sve veći broj low cost letova ka Beogradu – objašnjava Marija Čupić, direktorka TOO Žabalj.
Nedostatak smeštajnih kapaciteta
Golferi u Žabalj najčešće dolaze iz okruženja: iz Crne Gore, BiH, Slovenije, Hrvatske, ali i iz Nemačke, Turske i Rusije.
- Prosečno kroz turnir bude najmanje 10-ak igrača iz inostranstva, ali tokom nedelje stalno dolaze iz Češke, Austrije, Mađarske, Slovenije. Veliki broj golfera dolazi iz Hrvatske, s obzirom da tek u Zagrebu postoji jedan teren, pa je nekima bliže da dođu kod nas. Crna Gora nema svoj teren, zbog čega se čak i crnogorsko prvenstvo održava kod nas – ističe Milica Ošap.
Golferi dolaze u najvećem broju tokom trajanja turnira i zadržavaju se dva do tri dana. Kočnicu za veći razvoj golf turizma, odnosno duži boravak golfera u ovom kraju predstavlja nedostatak odgovarajućih smeštajnih kapaciteta. Odsedaju u Zrenjaninu, udaljenom 12 km, a oni zahtevniji traže smeštaj u Novom Sadu. S obzirom da golferi uglavnom ne putuju po destinaciji nego provode dan na terenu, važno im je da smeštaj bude što bliži. Zato su se čelinici Golf kluba „Centar“ odlučili na izgradnju apart hotela i apartmanskog naselja u samom kompleksu, čija bi izgradnja najverovatnije trebalo da počne sledeće godine.
U želji da golf turistima bude što interesantniji boravak u Vojvodini, Turistička organizacija Žablja osmislila je tematsku turu „Put sira i meda“, koja okuplja lokalne proizvođače i njihovu ponudu kvalitetnih proizvoda. U golf klubu postoji i mini info centar gde svi zainteresovani mogu da vide ponudu i turističke sadržaje u okolini, pa igrači često odu kolima do susednog mesta, obiđu neko gazdinstvo, park prirode, ali vole da uživaju i u sadržajima Novog Sada, Zrenjanina i svemu onome što Vojvodina ima da ponudi.
Marija Obradović
