Branko Botev, Bugarska – EKSKLUZIVNO za Turistički Svet: Naša šansa su zdravstveni i spa turizam

18. Jun 2020
Branislav Botev, Photo by BGNES
Branislav Botev, Photo by BGNES
Bugarska, Photo: Pixabay
Bugarska, Photo: Pixabay
Bugarska, Photo: Pixabay
Bugarska, Photo: Pixabay
Bugarska, Photo: Pixabay
Bugarska, Photo: Pixabay
Bugarska,Photo: Pixabay
Bugarska,Photo: Pixabay
Bugarska, Photo: Pixabay
Bugarska, Photo: Pixabay

U vreme kada se gotovo čitava planeta još uvek bori sa koronavirusom, uveliko se suočavamo s ozbiljnim posledicama pandemije na svetsku ekonomiju. Već sada je jasno da je jedna od najteže pogođenih privrednih grana - turizam, naročito u zemljama koje se značajnije oslanjaju na ovu industriju. Jedna od tih zemalja je i Bugarska, zemlja ogromnog turističkog potencijala, za koju je turizam još krajem 50-tih i početkom 60-tih godina prošlog veka ustanovljen kao ekonomski prioritet. Kako danas stoje stvari u toj industriji, šta su još uvek nedovoljno iskorišćeni potencijali, kakva su očekivanja, ima li šanse da Bugarska i Srbija udruže snage u nastupu na dalekim tržištima – samo su neka od pitanja koji je u ekskluzivnom intervjuu za Turistički Svet dao Branimir Botev, predsednik bugarskog odseka Evropske lige za ekonomsku saradnju (E.L.E.C.) iz Brisela, odgovoran za region Balkana i izvršni direktor Evropskog institute za strategije i analize EISA. On je 1999 – 2000. bio član Upravnog i naučnog saveta pri Evropskom institutu za javnu administraciju (EIPA), a kako je u tri saziva bugarske vlade bio zamenik ministra odgovornog za turizam – gotovo da nema kompetentnije ličnosti za ovaj intervju. 

Intervju je realizovan u saradnji sa organizacijom Skal International, zahvaljujući ljubaznosti predsednika Skal kluba Sofija - Henning-a Krippendorff-a.

Gospodine Botev, koliko mi je poznato, turizam je veoma važna industrija u Bugarskoj. Vaša zemlja  ima mnogo turističkog potencijala, te deluje razumljivo kada vaše ministarstvo turizma govori o milionima turista koji posećuju Bugarsku. To su odlični rezultati ali UNWTO ukazuje na nešto drugo. Prema njihovim podacima, Bugarska jedina zemlja na Balkanu koja je zabeležila pad prihoda od turizma u odnosu na ukupni ekonomski rast. Šta je razlog tome?

- Istina je da je turizam jedna od vodećih industrija u Bugarskoj, koja je tokom godina beležila  značajan rast. Ustanovljena je kao ekonomski prioritet u kasnim 50-im i 60-im godinama prošlog veka. Postala je deo državne politike za generisanje deviznog priliva privlačenjem stranih turista. Nakon pada komunizma bila je jedna od prvih privatizovanih industrija i pokazala je dobre rezultate. Bugarska takođe ima veoma iskusno i dobro obučeno osoblje, kao i objektivne preduslove. 
Treba da budemo zahvalni Bogu i prirodi na izvanrednim mogućnostima za morski/letnji turizam na Crnom moru (približno 2/3 učešća u ukupnom turizmu zemlje) i planinski i ski turizam (11.2% učešća), balneološki i SPA turizam sa mineralnim izvorima (6.6% učešća) i kulturno-istorijski turizam. Uspešno smo razvili gradski i kongesni turizam, vinski i gastronomski turizam, ruralni i eko turizam, golf i dr. 

Zlatna 2014: Turističko tržište u usponu 
- Bugarska je postigla izvanredan rast – nastavlja Botev. - Turizam je 2014. godine činio 13.6% BDP-a u zemlji i obezbedio približno svaki sedmi lev prihoda u nacionalnom budžetu. Opširna strategija za razvoj održivog turizma Bugarske do 2030, usvojen je krajem 2013. i početkom 2014. godine. Vodeći eksperti u industriji, naučnici sa univerziteta i Akademija nauke Bugarske učestvovali su u razvoju strategije. Dobili smo dobre savete od jednog od tri najbolja konsultanta u turizmu na svetu - THR Barcelona. Mogli smo da se obratimo i kompaniji Horvat International, ali kako smo konkurenti sa Hrvatskom u letnjem turizmu, odlučili smo se za THR, dok Boston Consulting ima više iskustva za Ameriku i Veliku Britaniju. Imali smo snažnu podršku UNWTO-a i eksperata iz Evropske komisije. U junu 2014. godine, strategiju je zvanično usvojio Savet ministara. Krajem 2014. druga vlada premijera Borissov-a ustanovila je Ministarstvo turizma, što je industrija pozdravila. I naravno bilo je velikih očekivanja. Globalno turističko tržište, kao i tržište u Bugarskoj, bilo je u usponu. 
Nažalost, bilo je i problema. To je dovelo do prekomerne administracije i kontrole od strane Ministarstva nad turističkom industrijom, koja je u zapravo 100% u privatnom vlasništvu. Između 2015. i 2019. Zakon o turizmu je menjan 18 puta (4 puta godišnje)! Broj dokumenata kojima se reguliše i kontroliše turizam povećao se 2.5 puta. Administracija je otišla predaleko u smislu inspekcija i pritisaka na hotelijere, restoratere i manje turoperatore. U isto vreme, poslovanje giganta poput kompanije „Thomas Cook“ bilo je neopravdano tolerisano. Bilo joj je čak dozvoljeno da se oglašava na 12 stranih tržišta, uprkos izveštajima Bloomberg-a, City Group-a i drugih globalnih finansijskih izvora koji su ukazivali na to da je „Thomas Cook“ na ivici bankrota. Sve je to imalo negativan efekat na turizam u Bugarskoj. 
Najnoviji podaci UNWTO-a pokazuju da je u 2019. turizam u Bugarskoj činio 10.8% BDP-a, u poređenju sa 13.6% udela 2014. godine. To nije dobar indikator. Uprkos dobroj tradiciji, Bugarska je jedina zemlja na Balkanu koja je zabeležila negativan rast od 2.5% u turizmu kao deo ukupne ekonomije za 2019. Taj podatak treba uporediti sa prosečnim rastom turizma u ostalim zemljama na Balkanu od + 6%. Rast su zabeležili: Grčka + 12.1%; Turska + 10%; Srbija + 5.9%; Hrvatska + 4.1%; Severna Makedonija + 3.8%; i Albanija + 8.5%. Uprkos ukupnom rastu ekonomije od +3.5% u Bugarskoj, tako loš turistički rezultat dovodi do mnogih pitanja. Ja smatram da je to rezulat lošeg upravljanja od strane administracije, birokratije i preterano regulisanje koje ograničava delovanje na slobodnom tržištu tako visoko kompetitivne i globalne industije kao što je turizam.
U našim uslovima, osnova za razvoj turizma trebalo bi da budu privatne kuće, pansioni, mali hoteli i restorani, opštine... Bez toga, nijedna država ne može da ima održiv celogodišnji turizam i trajan imidž. 
Veliki turistički kompleksi su divni, ali često posluju sezonski. Zahtevaju kompleksnu logistiku, velike investicije i osoblje, a kad dođe do krize, kakvu je sada uzrokovao Covid-19, najviše su pogođeni. 

Primorski rizorti zahtevaju nove sadržaje 
Kakav bi trebalo da bude specifičan profil Bugarskog turizma koji bi donosio prihod tokom čitave  godine? Koje kompetitivne prednosti bi trebalo da koriste Bugarska i Srbija u zajedničkim projektima za daleka tržišta – Rusiju, Kinu, Japan, SAD...?
- Kao što sam rekao, Bugarska ima određene prednosti zahvaljujući klimi, podneblju i prirodnim i istorijskim faktorima. Zapravo, Bugarska ima preduslove za razvoj svih pet tipova turizma: more / letnji turizam sa rizortima na Crnom moru; planinski i zimski turizam (Bansko, Borovec, Pamporovo i 33 manjih rizorta); balneološki, spa i wellness turizam. Bugarska ima 2.000 ili i više izvora mineralne vode i 423 miliona litara mineralne vode koja prirodno teče svakog dana. Prema ovom indikatoru, Bugarska se rangira kao druga u Evropi, posle Islanda. Bugarska ima 58 zvaničnih balneoloških rizorta, od kojih je većina blizu Srbije (Belčin, Ćustendil, Sandanski, Sapareva Banja, itd.). Takođe, ima veliki broj kulturno-istorijskih lokaliteta. Ako uzmemo u obzir broj antičkih i srednjevekovnih artefakata ovde otkrivenih, Bugarska je na trećem mestu u Evropi, posle Grčke i Italije. Što se tiče gradskog turizma, u Bugarskoj su neki od najstarijih gradova u Evropi: Plovdiv (Philippopolis), Sofija (Serdika), Varna (Odessos), Nesebar (Mesemvria), Silistra (Durostorum), Veliko Trnovo i druge. Danas je to iskombinovano sa kongresnim i event turizmom, šopingom itd. 
Lično, smatram da bi bila greška oslanjati se samo na jedan tip turizma. Treba da naučimo kako da koristimo pun potencijal u Bugarskoj, od prirode, klimatskih resursa, kulturno-istorijskog nasleđa, više vekova stare tradicije itd. Bugarska ima prelepu obalu Crnog mora sa mekim peskom, prelepim plažama i toplom, slanijom morskom vodom. S druge strane, imamo kraću obalu u poređenju sa direktnim konkurentima, kao što su Grčka, Turska, Hrvatska, čak i Albanija i mnogo kraću letnju sezonu. Stoga, treba da osmislimo širu upotrebu naših prelepih turističkih rizorta i hotela. 
Jedno posebno zanimljivo rešenje je da hoteli na Crnom moru razviju zdravstveni i spa turizam izvan sezone (juli i avgust). Obala Crnog mora je bogata termalnim mineralnim izvorima sa lekovitom vodom i blatom. U severnom delu Crnog mora su: Varna, Sv. Konstantin i Jelena, Euxinograd, Sunčev Breg, Riviera, Zlatni Pjasci i Albena. Južno je Pomorie i regija Burgas. Nama je potrebna drugačija strategija koja zahteva odgovarajuću organizaciju, medicinsku brigu i pravu opremu da bi se omogućilo da hoteli vrše funkciju sanatorijuma, dispanzera i zdravstvenih centara. Ne mislim ovde na ozbiljne klinike, već na anti-aging, anti-stress, detox i druge programe oporavka. To je posebno značajno ako se uzme u obzir starost populacije u Evropi i svetu, kao i posledice virusa Covid-19.
Istovremeno, osim pronalaženja dodatne upotrebe hotelskih kapaciteta, to bi, takođe, obezbedilo dodatno zapošljavanje bugarskih doktora, sestara, terapeuta, kako ne bi morali da idu da rade u Zapadnu Evropu. 
Prosečna zauzetost kreveta je 72.2% godišnje. U bugarskim primorskim rizortima iznosi oko 30%. Moramo da osiguramo najefikasniju upotrebu izvrsnih objekata koje imamo. To će pomoći biznisu. Imamo sve preduslove. Početne analize pokazuju da je ¼ hotela na Crnom moru spremno da započne takvu nadgradnju. Realno je očekivati da će se za 3 godine oko 2/3 hotela prilagoditi režimu koji bi im obezbedio 6 do 12 meseci poslovanja. 
Na primer, Turska je ostvarila oko 9,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda od zdravstvenog turizma. Treba imati na umu i da bi klijenti tako trošili više novca nego samo sunčajući se na plaži, gde im je potreban samo peškir, japanke i kupaći kostim. 
Ukratko, klasičan letnji turizam dostigao je maksimum potencijala. Zdravrstveni i spa turizam su najlogičnije opcije. To se takođe poklapa sa tražnjom na tržištu. Do pre 20 godina, tretmani lepote, anti-aging programi, detox i anti-stress i sve druge terapije bile su dostupne samo maloj grupi razmaženih i veoma bogatih ljudi. Sada je to deo stila života srednje klase. Dovoljno je videti TV voditelje, čak i one koji vode vremensku prognozu, poznate pevače i glumice, da biste rezumeli koliko se široko koristi rehabilitacija, kozmetički, medicinski i drugi beauty tretmani. Turisti će sve više tragati za kombinacijom aktivnog odmora sa zdravom ishranom, oporavkom, masažama i terapijama. Lečenje na destinaciji će takođe postati popularna usluga u hotelima. 
Inače, mineralna voda i balneološki tretmani u Bugarskoj i Srbiji potiču od Rimskih kupatila. Imaju ogroman potencijal za celogodišnji održivi turizam, koji je najbrže rastuća vrsta turizma na svetu po broju turista i prihodima.
Bugarska ima veliki neiskorišćeni potencijal drugih vrsta turizma. Siguran sam da se isto odnosi i na Srbiju i druge Balkanske zemlje. Na primer, planinski turizam. Bugarska je stvarno blagoslovena. Naša zemlja ima 5 velikih planinskih venaca, među najvišim u jugoistočnoj Evropi. Balkan (Stara Planina), prema kojoj je i nazvano celo poluostrvo koje se širi i na Srbiju. Zatim tu je Rila, najviša planina na Balkanu, Rodopi i Vitoša, koja se smatra planinom grada Sofije. Zapravo, imamo 146 planina sa više od 2.000 metara visine. 
Pre skoro jednog veka Bugarska je bila jedan od osnivača Svetske skijaške federacije 1924. godine u  Šamoniju. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i Rumunija su, takođe, bile osnivači. Ova vrsta turizma se veoma brzo razvija. Vodeći stručnjak i analitičar u ski industriji Laurent Vanat, smatra da Bugarska ima potencijal da utrostruči kapacitet prihvata stranih turista u svoje ski rizorte i primi 1.2 milion stranih turista po sezoni. Tri vodeća ski rizorta Bansko, Borovec and Pamporovo već imaju široko iskustvo u organizovanju Svetskog ski kupa (6 je održano samo u Banskom), snoubordingu i biatlonu. Postoji desetina evropskih ski kupova. Takva takmičenja prati minimum 100-120 miliona gledalaca širom sveta. Možete samo da zamislite potencijal takve reklame i razvoja. 

Dunavska ruta – potencijalno strateška trajna veza 
- Postavili ste veoma interesantno pitanje o strategiji za privlačenje turista iz Kine, Japana, SAD i Rusije. Prvo šte treba uzeti u obzir je da je virus Covid-19 imao ekstremno negativan uticaj na avio-prevoz. Prema podacija IATA, biće 55% smanjenja međunarodnih letova i očekivani gubici za avio-ompanije iznosiće više od 314 milijardi dolara. Najteži udar doživeće sezonske čarter kompanije koje će poslovati sa manje od 15% nekadašnjeg kapaciteta (pad od 85%). U narednih nekoliko godina nećemo moći da očekujemo veće grupe turista sa ovih destinacija. Predviđanja ukazuju da će biti potrebno 2 do 4 godina da turizam dostigne nivo pre korone. Ipak, to je veoma zgodno pitanje, jer pokazuje potencijal za budućnost. Turisti iz SAD su najviše zainteresovani za kulturno-istorijske lokalitete i sve što ima veze sa takozvanim discovery turizmom. Od njih, najveći broj Amerikanaca koji putuje brodom Dunavom posećuje usputne Bugarske gradove, tvrđave i manastire. To je odlična mogućnost za balkanske zemlje da ujedine svoje napore u kreiranju trajnih ruta i cruise turizma duž Dunava. Trajna veza se može uspostaviti za turiste koji dolaze iz Beča na Crno more i nazad. Osim Bugarske i Srbije, ova strategija bi bila korisna i za Rumuniju i sve druge zemlje kroz koje prolazi ta reka. 
Glavni cilj za ruske turiste  pod zajedničnim programima mogao bi da bude hodočasnički turizam, zasnovan na tradicijama istočnog pravoslavnog hrišćanstva. Takve hodočasničke rute mogle bi da budu, na primer, tragovima Sv. Ivana Rilskog i vašeg Svetog Save, čije se relikvije delom čuvaju u Bogorodičinom manastiru u Samokovu. To bi uključivalo posetu prelepim manastirima u obe zemlje, kao i razvoj zajedničkih ruta sa Grčkom za hodočasnike koje idu na planinu Atos. 
Mineralni izvori i mogućnosti za specijalizovanu terapiju sa organskim proizvodima i organska hrana, imaju izuzetan potencijal. Turiste iz Kine i Japana posebno privlači da upoznaju folklor, tradiciju i običaje naroda. Japanski turisti, posebno, ali i sve veći broj Kineza i Koreanaca, posećuje dolinu ruža, Kazanlak Karlovo najčešće u maju i junu zbog sakupljanja ruža i vezanih običaja. Kinezi posebno vole šoping ture, ali postoje i druge ciljne grupe iz Izraela i Irana, čiji je glavni interes u kombinaciji turizma sa posetom kazinima i kockanju. 

Prioritet: ulaganje u putnu infrastrukturu 
Bugarska je 2007. godine postala član EU. Prošlo je dosta vremena od tada, pa šta biste rekli: koji su benefiti članstva u EU, posebno u oblasti turizma? Šta može Srbija da očekuje?
- Članstvo u EU pruža širok opseg mogućnosti. Ukidanje viza je ozbiljan preduslov za dolazak stranih turista. Na drugom mestu, videli smo ogromno interesovanje niskotarifnih avio-kompanija, što je uslovilo razvoj aerodroma u Burgasu i Varni. To će se uskoro desiti i u Sofiji. Programi regionalnog razvoja omogućili su Bugarskoj pristup mnogim fondovima za promociju i oglašavanje bugarskog turizma, kao i razvoj posebnih turističkih mesta u selima i manjim gradovima. To su takozvane gostinjske kuće. Programi za uređenje vinograda i drugi poljoprivredni programi obezbedili su ozbiljna finansijska sredstva za kreiranje vinograda i malih vinarija, ne samo u smislu proizvodnje vina, već i kao turističkih destinacija, uključujući i sredstva za promociju bugarskih vina na međunarodnom tržištu. 
Prema grubim procenama, u programima koji su se direktno ili indirektno primenjivali na turizam, Bugarska je dobila više od 450 miliona evra. Takođe, dobili smo značajnu finansijsku i ekspertsku podršku za obnavljanje bugarskih crkava i manastira. Kohezioni fondovi i novac koji je Bugarska dobila za infrastrukturne projekte, pružili su ozbiljnu indirektnu podršku. Mi danas imamo brzi autoput iz Sofije do Burgasa na Crnom moru. Završetak radova na magistrali Hemus: Sofia - Veliko Trnovo -Varna je u toku. Rad na autoputu od Sofije do granice sa Grčkom i Solunom je, takođe, u toku, kao i završetak autoputa do granice sa Srbijom čime će se povezati sa autoputom do Beograda. Time će se omogućiti ekstremno intenzivan protok posetilaca i turista iz okolnih balkanskih zemalja. Glavni segment biće "vikend turizam ", gde će turisti dolaziti u petak, ostajati do nedelje i posećivati turistička mesta, ići u šoping i vratiti se kući sopstvenim kolima. Na primer, Bugarska je među top 8 zemalja po incoming turizmu, od kojih su 5 komšijske balkanske zemlje. 
Vlada i premijer Boyko Borissov stavili su kao prioritet izgradnju putne infrastrukture. Kao dodatni podsticaj turističkoj industriji, premijer je lično doneo odluku o smanjenju PDV-a u turizmu na 9% kako bi pomogao industriji nakon krize izazvane koronavirusom. To bi trebalo da uslovi smanjenje cena. 

Sve češće - vikend u Srbiji! 
Granice između naših zemlja su konačno otvorene početkom juna, tako da obe strane očekuju turiste. Koliko turista očekujete iz Srbije u odnosu na 2019? Koji tip srpskih turista dolazi u Bugarsku? Da li su oni važni za vaš budžet? Šta srpski turisti mogu da očekuju u Bugarskoj ovog leta? Šta je vaša preporuka?   
- Promet turista između Bugarske i Srbije postaje sve intenzivniji. Što se tiče 2019. godine, oko 1.2 miliona turista iz obe zemlje posetilo je drugu zemlju. To je veoma interesantan trend. Pre 10 godina, broj Bugara koji je posetio Srbiju bio je 280.000 - 2.5 puta više od broja Srba koji su posetili Bugarsku 129.000 (2009). Ovaj trend počinje da se menja. Promet turista iz Srbije u Bugarsku je u porastu. U  2019, Bugarsku je posetilo 680.000 srpskih turista, dok je Srbiju posetilo 515.000 bugarskih turista. 
Postoji jasan profil srpskih turista koji posećuju Bugarsku. Gotovo 70% srpskih turista koji dolaze u Bugarsku odlazi na obalu Crnog mora, oko 12% poseti ski rizort Bansko i obližnje rizorte Sandanski i Ćustendil. Većina srpskih turista dolazi sa porodicom ili prijateljima, a primećuje se rastući trend dolazaka mladih turista u Bugarsku. Jasan trend među bugarskim turistima koji posećuju Srbiju je vikend turizam. Glavni cilj je gastronomski turizam, posećuju se odlični srpski restorani i mali hoteli, organizovane proslave posebnih prilika, kao što su rođendani, godišnjice, okupljanja prijatelja. Bugari su posebno fanovi srpske kuhinje posebno roštilja i sve je veći broj ljudi iz Sofije koji posećuje Srbiju, ne samo zbog odmora, već i zbog kupovine vaših specijaliteta: roštilja, mesa, belog i žutog sira - koji još uvek imaju autentičan domaći ukus.
Ovog leta, u Bugarskoj neće biti mnogo drugačija situacija od one u ostatku Evrope, kao što su: smanjenje broja letova, stroge sanitarne mere zaštite i prevencije infekcije virusom Covid-19. To su neke od mera koje svaka turistička zemlja mora da primeni. EC je 13. maja 2020. hitno usvojila paket mera i preporuka sa 7 aplikacija u cilju prevencije posledica virusa Covid-19 u turističkom i hotelskom biznisu. Bugarska strogo primenjuje ta pravila. Hoteli na obali Crnog mora koji su već otvoreni, preduzeli su sve mere da ih implementiraju. Zbog benefita koje primorski vazduh ima na zdravlje, more je prirodna barijera za širenje virusa i nije slučajno što je južni obalni deo najmanje pogođen pandemijom. To su ustanovili svetski epidemiolozi. 
U isto vreme, usled situacije na tržištu, cene su veoma atraktivne. One se mogu dogovarati individualno, ali postoji i potpuno nova opcija, koja može biti veoma atraktivna za srpske turiste. Posetioci mogu da iznajme prelepe kuće. Neke su poput vila sa odvojenim baštama, bazenima i raznim dodatnim sadržajima sa više spavaćih soba duž obale Crnog mora. Na taj način, turisti mogu da uživaju u zasluženom odmoru i u isto vreme izbegnu neželjeni kontakt sa mnogim ljudima. Iz istog razloga, mnogi ljudi iz Sofije počinju da iznajmljuju takve kuće u planinama i malim selima i gradovima. Takođe, počeli su da renoviraju stare seoske kuće svojih predaka. Preporučujem boravak od 7-10 dana u rizrotu koji u svojoj ponudi ima mineralnu vodu, te pomaže izgradnji imunološkog sistema. Tu se zaista možete odmoriti ali i napuniti baterije za mesece koji dolaze. 
Autor: Ljiljana Rebronja
 
Komentara (0)

Povezane vesti

Turizam
TUI dobio dodatnu finansijsku podršku
13. Avgust 2020
Nemačko-britanska turistička kompanija TUI objavila je da će od nemačke državne banke KfW...
Turizam
Borski aerodrom prelazi u sistem Aerodroma Srbije - U planu nove investicije
13. Avgust 2020
Na nedavno održanoj sednici Skupštine grada Bora odlučeno je da borski aerodrom pređe...
Turizam
Grčka produžila zabranu ulaska do 31. avgusta
12. Avgust 2020
Grčka je produžila zabranu ulaska u tu zemlju državljanima trećih zemalja, u koje spada i...
Turizam
Novo otkriće u arheološkom parku Viminacijum
12. Avgust 2020
Arheološki tim pronašao je na području Viminacijuma u proteklih nekoliko dana tri...