Ostale kategorije:
Možda zvuči morbidno, ali da zgrade bivših logora i zatvora mogu biti turistički potencijal Srbije, potvrđuju sve popularnije ture u svetu koje podrazumevaju obilazak nacističkih logora i njihove unutrašnjosti. U zgradama bivših zatvora otvaraju se hoteli i restorani koji su upravo zbog burne prošlosti popularni. Portal gost.rs otkriva gde se sve u Srbiji nalaze slični lokaliteti.
Logor Zrenjanin
Zrenjanin je jedan od gradova u kome možete obići bivši koncentracioni logor, u kome su mnogi rodoljubi poginuli, a dosta njih je baš iz tog mesta deportovano u razne logore u Evropi. Pre nego što je napravljen logor, za te svrhe korišćene su prostorije okružnog zatvora. Stari mlin u blizini pravoslavnog groblja je kasnije odabran da bude logor i služio je toj nameni u periodu 1942 – 1944 godine. Podaci govore da je na tom mestu stradalo više hiljada ljudi a logor je bio centralni te vrste u Banatu. Zgrada bivšeg logora obeležena je spomen pločom i od kraja rata služi kao skladišni prostor.
Logor Pančevo
U Pančevu se takođe nalazi zgrada bivšeg sabirnog logora za Jevereje. U ovoj zgradi su sakupljani banatski Jeverji i mnogi od njih su pogubljeni. Skandal je izbio pre nekoliko godina kada je u toj zgradi otvorena picerija kao mesto za zabavu i okupljanje. Zgrada je obeležena u smisalu da postoji tabla na kojoj stoje podaci o tome čemu je služio taj objekat tokom Drugog svetskog rata i ne zna se kako je došlo do toga da tu neko otvori piceriju. U noći između 14. i 15. avgusta 1941. godine dogodilo se najveće stradanje Jevreja u južnom Banatu, kada su pohapšeni i dovedeni upravo u sabirni logor u Pančevu. Posle 15. avgusta u Banatu skoro da više nije bilo Jevreja, osim malobrojnih, koji su uspeli da se sakriju, i 43 žene iz mešovitih brakova.
Logor Niš
Jedan od najautentičnijih bivših logora je muzej u Nišu koji je bio nemački koncentracioni logor u periodu 1941 – 1944 godine. Koncentracioni logor Crveni krst ili Lager Niš je bio lociran u industrijskoj zoni Niša, a pre nego što su ga Nemci okupirali služio je kao vojni magacin. Ovo je bio kompleks od više zgrada i prostorija u kojima su bile smešteni centralni deo zatvora, stražarske kućice, pomoćne prostorije i naravno samice. Na samicama u potkrovlju i dalje su očuvane poruke bivših logoraša koje se uglavnom odnose na odlazak nekih od njih u logore u Evropi. Ovaj logor poznat je i po begu 105 zatvorenika 12. februara 1942. godine. U odmazdi posle bekstva, za 11 poginulih nemačkih vojnika, streljano je 1.100 rodoljuba. Organizovano bekstvo logoraša bio je jedinstveni događaj u porobljenoj Evropi. Kroz ovaj logor prošlo je oko 30.000 ljudi, od kojih je oko 10.000 ubijeno. To su uglavnom bili članovi Pokreta otpora, Jevreji, Romi i Srbi. Zgrade logora sačuvale su autentični izgled, obeležene su spomen – obeležjima i pretvorene u memorijalni muzej „12. februar" 1967. godine. Kompleks nekadašnjeg koncentracionog logora „Crveni krst" u Nišu utvrđen je za spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
U Nišu se takođe nalazi i zgrada koja je služila kao zatvor specijalne policije. Zatvor je oformljen tokom nemačke okupacije u kući jevrejskog trgovca Danila Mevoraha. Nemci su 1942. godine streljali sve članove te porodice, njih 16, a kuću su dali na korišćenje odeljenju Specijalne policije iz Beograda. Kuća je tada prepravljena od soba su napravljene kancelarije – ćelije, a od velikog prostora u podrumu zatvor. Ovaj zatvor je konstatno bio pun, pogotovo u periodu 1943 – 1944 godine. Posle oslobođenja kuća je ponovo korišćena kao stambeni objekat. A od 1988. godine taj objekat je pod zaštitom države kao kulturno dobro.
Izvor: gost.rs Autor: Gordana Ivković
