Ostale kategorije:
Radoslav Rale Zelenović već godinama je na čelu institucije koja čuva sećanja. Svoju posvećenost čuvanju uspomena direktor Jugoslovenske kinoteke preneo je i u svoj vinski podrum u selu Koraćica na Kosmaju. Njegov kameni trezor, u rustičnom stilu, sadrži nekoliko stotina boca vina, u kojima su pohranjene uspomene na neko vreme, neke ljude i događaje.
- Putujući po svetu stalno sam kupovao vina – priča Zelenović.
- U jednom trenutku počeo sam da uzimam arhivska. Kupovao sam dobro vino gde god sam ga nalazio. Moja deviza je da hedonizam jača organizam. Danas se, nažalost, zbog zdravstvenih problema sa ovim pićem manje družim.
Na drvenim policama poređane su butelje iz šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih… Kao iz nekog filma – svaka flaša ima svoju priču.
- Za mene je arhivsko vino sačuvano vreme u flaši – govori Zelenović.
- Imam tri boce sa etiketom Kanskog filmskog festivala. Pojavile su se 1985, a jednu od njih sam kupio kada je Emir Kusturica dobio Zlatnu palmu za "Dom za vešanje". Te godine bili smo zajedno u Kanu.
Najveći deo kolekcije čine vina sa prostora bivše Jugoslavije – porečka malvazija, vina sa Kosova, palićka vina, iz Kranja, tikveški belan, plavac sa Hvara… Zelenović je najponosniji na butelje koje potiču iz kraljevske porodice – vina koja je pravio princ Tomislav Karađorđević.
- Kupio sam sve što sam našao iz njihovog podruma – govori Zelenović, dok nam pokazuje male vinske pasoše na svakoj flaši.
- Ovo vino poklanjam dragim prijateljima za neki važan događaj.
Kraljević Tomislav i Rale Zelenović bili su prijatelji. Tomislav je nekoliko puta dolazio u Koraćicu.
- Prvi put kad je došao, celo selo se okupilo. Dolazi kralj, govorili su. I stvarno je došao – priča Zelenović.
U Raletovoj porodici se od 1932. godine čuva bure za rakiju koje je pripadalo kraljevskoj porodici. Najverovatnije su ga vojnici ostavili na železničkoj stanici, kad su popili svu rakiju. Pratili su kralja Aleksandra, koji je išao u Dubrovnik. Na buretu se nalazi kruna, ima serijski broj. Teško je sedam kilograma i zahvata 31 litar. Zelenović je proverio u Zadužbini Karađorđevića – postoje podaci da je ovo bure bilo u njihovom podrumu.
- Pokazao sam ga princu – priča Zelenović.
- "Hoćeš li da mi ga pokloniš", upitao je. Vidi da se premišljam, ali kažem: Dobro, pokloniću ti ga. On se šeretski nasmeja: "Hoćeš li da mi pokloniš puno ili prazno?" Ja mu kažem: "Vaše visočanstvo, sad ste pravi Srbin, prvo hoćete da vam poklonim bure, a sad još hoćete da bude puno!" Smejemo se i izlazimo, kad komšija Marko, koji nije shvatio da se šalimo okreće se prema meni i viče: "Ćuti! Brukaš se pred kraljem za trideset kila rakije. Je l’ nemaš! Ja ću da ti je dam!" Kažem mu: "Marko, princ se šali", ali ne vredi. Ne veruje.
Sa police Zelenović vadi flašu vina iz podruma Karađorđevića. Nastavlja priču:
- Jedno veče princ Tomislav me je pozvao da dođem kod njega. Već je bio teško bolestan. Otišao sam. Pričamo o koječemu, kad on kaže: "Znaš šta, bio sam na ivici da ti uzmem to bure. Svoj dolazak u Srbiju sam shvatio tako da sve što je pripadalo Karađorđevićima moram da vratim. Ali, dobro je što je bure ostalo kod tebe. Ti ćeš ga paziti i čuvati." Zelenović u kraljevom buretu čuva rakiju koju je sam napravio.
- Kome god sam otkrio da je rakija iz bureta kralja Aleksandra, rekao je da nije pio bolju.
Zelenović je nabavio i dve flaše vina iz Titovog podruma. A kao kuriozitet izdvaja sivi pino iz Vipavske doline.
- Vlasnik vinarije dozvoljava kupcima da sami napune flašu, zapečate je. Uz nju dobiju sertifikat da je to vino arhivsko. I to sam probao – kaže.
Zelenović je dobra vina često dobijao od svojih prijatelja i kolega iz celog sveta. Crvena vina, crvene džempere i crvene kravate donosio mu je Đuzepe de Santes, osnivač neorealizma.
- Jako drag čovek. Donosio mi je samo crvene stvari, pošto je bio komunista. Kolege iz bivših republika uvek me iznenade odličnim arhivskim vinom. Nekad su mi poklanjali knjige, a sad vina. To nije loše – smeška se Zelenović.
Vino za majstore
- Dođem na Kosmaj, a moja majka otvorila majstorima odlično vino, koje sam dan pre toga doneo iz Italije – govori Zelenović.
- Pošto ga nisam spustio u podrum, dala je majstorima. Pitam majstore kakvo je vino, oni kažu: "Da vidiš, nije loše." Pomislio sam, nema veze, kupio sam dve flaše. Odem nešto da završim i kad se vratim imao sam šta da vidim – majstori otvorili i drugu flašu. Nek im je alal. Svakom ko pije i oseća se dobro, nek je na zdravlje.
Izvor: Novosti
