Srbija do kraja godine dobija Zakon o viškovima hrane

30. Avgust 2016
Srbija do kraja godine dobija Zakon o viškovima hrane

Do kraja godine očekuje se usvajanje Zakona o viškovima hrane kojim bi i garancije o doniranju hrane, koja se previše u Srbiji baca, trebalo da daje država. Ovaj zakon bi trebalo da motiviše kompanije, restorane, pekare i druge koji imaju hranu da pođu putem društvene odgovornosti i podele viškove najugroženijem stanovništvu u Srbiji.

Procenjuje se da se godišnje u Srbiji baci oko 250.000 tona hrane i to u trenutku dok oko devet odsto stanovnika ne može da podmiri osnovne životne potrebe, a 26% je u riziku od siromaštva. Njima bi hrana koju bi dobili iz donacija onih koji je bacaju značila da imaju barem jedan obrok dnevno.

Već sada je jasno da narodne kuhinje u Srbiji nisu u mogućnosti da nahrane sva gladna usta, niti država ima dovoljno novca da svima pruži novčanu pomoć od koje bi oni mogli da obezbede redovnu ishranu.

U mnogim gradovima Evrope već uveliko postoje banke hrane, a ona već deceniju postoji i u Beogradu. U toj banci hrane prikupljaju se namirnice, viškovi hrane od agroindustrije, proizvođača i trgovinskih lanaca. Nakon što prodavnice ili proizvođači utvrde viškove namirnica, banka hrane ih skladišti i distribuira socijalno ugroženim licima posredstvom humanitarnih agencija.

Međutim, Banka hrane u Beogradu trenutno uspeva da ispunih zahteve tek svake pete humanitarne organizacije koja se obrati za pomoć u hrani, što jasno pokazuje da još uvek nema dovoljno donatora u Srbiji, a pogotovo u njenoj unutrašnjosti.

Mnoge velike trgovinske kuće koje posluju u Srbiji imaju dobru volju da doniraju voće i povrće koje im preostaje i koje ne mogu da prodaju u svojim prodavnicama. One to čine već nekoliko godina, ali još uvek za to ne postoji zakonski osnov niti se zna ko je taj ko treba da upravlja viškom namirnica koje doniranjem mogu biti prikupljene.

Tek kada država bude kanalisala viškove hrane i način na koji se one mogu dopremiti najsiromašnijem stanovništvu, mnogi donatori spremni su da pomognu najugroženijima i svrstaju se u red društveno odgovornih kompanija. Bez zakonskog osnova oni to ne čine, jer ne postoji garancija da će namirnice zaista stići do najugroženijih.

Zakon o viškovima hrane trebalo bi da ima predviđene i podsticaje za kompanije koje doniraju namirnice, pa se tako razmišlja i da one budu oslobođene plaćanja dela poreza na dodatu vrednost kada je u pitanju hrana koju doniraju. On bi, takođe, morao i da definiše pravila koja bi sprečila da se viškovi hrane namenjni sirotinji ne pojave na tržištu i preplave ga, a to je jedino moguće ukoliko bude sačinjena socijalna karta stanovništva o kojoj se već godinama priča, a koja još uvek nije napravljena.

Izvor: Dnevnik

Komentara (0)

Povezane vesti

Restoraterstvo
Mađarsko vino Tokaj Asu najskuplje na svetu
18. April 2019
Proizvođač vina u tokajskom regionu u Mađarskoj, poznatom po desertnom vinu, prodaje bocu...
Restoraterstvo
Treći humanitarni
16. April 2019
"Krempita maraton" - akcija koja je počela da se sprovodi početkom 2015. godine uz...
Restoraterstvo
Sarajevski ćevap visoko pozicioniran na listi najboljih jela na svetu
16. April 2019
Bosanski ćevap našao se visoko na listi Atlasa ukusa, među sto najboljih jela na svetu...
Restoraterstvo
Održana ekskluzivna večera Be@Château Lagrange u Radisson Collection hotelu
12. April 2019
Radisson Collection Hotel, Old Mill Belgrade predstavio je ekskluzivnu vinsku večeru –...