Novosadski ugostitelji čašu vode naplaćuju 20 dinara

18. Septembar 2015
Novosadski ugostitelji čašu vode naplaćuju 20 dinara

Pojedini vlasnici kafića i restorana u Novom Sadu počeli su da naplaćuju čašu vode koju gosti naruče uz kafu ili neko drugo piće. Trend naplaćivanja vode po čaši usvojilo je 2-3% novosadskih ugostitelja, kažu u Udruženju ugostitelja, i taj “proizvod” naplaćuju oko 20 dinara.

Sve to ne bi bilo problem da većina ljudi nije navikla da u kafićima zatraži čašu vode koja se ne naplaćuje – onu iz česme. Kako kaže Dragan Stanojević iz Udruženja ugostitelja, upoznati su s pomenutom praksom, a razlog koji su ugostitelji naveli je činjenica da gosti imaju naviku da uz jedno popijeno piće poruče i nekoliko čaša vode.

– Lično nisam za takav metod, ali razumem kolege koje su uvele naplatu jer se konstantno dešava da gost na jedno popijeno piće poruči nekoliko čaša vode koje se ne naplaćuju – rekao je Stanojević, i dodao da se u takvim slučajevima može desiti da nečija porudžbina čeka. – Ukoliko konobar stalno odlazi po tu čašu vode, ne može se očekivati da svaki gost bude uslužen na vreme.

To objašnjenje gubi smisao ako se gostu ne predoči činjenica da traženu čašu vode mora da plati. Po našim saznanjima, upravo to se desilo u dva lokala u užem centru grada, gde su gosti s računa saznali da nisu popili vodu sa česme, nego iz automata ili nekog od vodećih proizvođača.

Po rečima Dragana Stanojevića, na taj način se ljudi dovode u zabludu jer dobijaju piće koje nisu poručili pa je pitanje koliko ta metoda može pomoći ugostiteljima da reše navedeni problem.

– Za potrošača to znači da, ukoliko od konobara ne dobije informaciju da se čaša vode naplaćuje, a na računu se nađe stavka koju nije poručio, ne postoji način da dokaže da je došlo do prevare. Kada tražimo čašu vode, ne možemo da dokažemo da smo mislili baš na vodu iz česme i da nas konobar nije upozorio na to da se voda plaća. To je reč jednog protiv drugog, a u takvim situacijama prijava inspekciji neće imati nikakvog efekta – kaže Mladen Alfirović iz Udruženja za zaštitu potrošača.

Alfirović je dodao da je najbolja kazna takozvani loš glas.

– Kada doživimo neku neprijatnost, sigurno se nećemo vratiti na mesto gde smo je doživeli, a potrudićemo se i da upozorimo prijatelje i poznanike. Samim tim, ugostiteljski objekat će imati manji promet i lošije će poslovati – kaže on.

Po njegovim rečima, ono što možemo uraditi je da obratimo pažnju na to da li ugostitelj ima tu stavku u cenovniku, koji se mora nalaziti na svakom stolu. Ukoliko to nije slučaj, prijava inspekciji ima osnova.

Izvor: Dnevnik

Komentara (0)

Povezane vesti

Restoraterstvo
Zanimljivosti o restoranima - Od najstarijeg do najprostranijeg
16. Novembar 2018
Ako išta može da probudi trajnu poniznost u vama, to je restoranski biznis, govorio je...
Restoraterstvo
Dani Ade Bojane od 16. novembra do 16. decembra u Beogradu
16. Novembar 2018
Tradicionalno u ovo doba godine riblji restoran “Sent Andrea“ organizuje festival...
Restoraterstvo
Drugi salon vina Vojvodine 16. novembra u Beogradu
15. Novembar 2018
Drugi salon vina Vojvodine, na kome će biti predstavljeno 26 vinarija, biće održan u petak...
Restoraterstvo
Veliki uspeh studenata hotelijerstva na takmičenju u Makarskoj
14. Novembar 2018
Već četvrtu godinu za redom u Makarskoj se održava međunarodno takmičenje konobara,...