Ostale kategorije:
Na istoku Slavonije, u selu Vrbanja blizu manjeg sela Soljani lokalni majstori godinama su pekli svoj zanat, ne bi li dobili čvarak s nula odsto masti. I konačno su uspeli.
- Sve počinje još s ishranom svinje. Ako je cilj postići nemasni čvarak, onda i svinja mora biti nemasna. Znači nema prežderavanja napojem, ostacima hrane, kukuruzom… A, ne. Hrana mora biti bogata vlaknima, što znači pre svega cele žitarice, pa onda mahunarke, orašasti plodovi, kelj, spanać, borovnice… – objašnjava jedan od vrbanjskih svinjara.
Sama ishrana je samo početak. Higijena je takođe jako bitna, pa se svinje tuširaju svako jutro, a da bi meso bilo vema meko, jednom nedeljno svinje prolaze ajurvedsku masažu. Naravno, da ne bi sve bilo samo spa-aranžman za svinje, tu su i naporne vežbe da se svinja održi u formi s minimalnim slojem masnoće.
- Prvo ide jutarnje džogiranje po njivi. Nakon toga, podnevna šetnja pod opterećenjem tega od 50 kg. Uveče se trči maraton po selu. I tu nema zabušavanja. Svinjari i svinje su svesni šta je na ceni. Bilo je situacija gde su nam dolazili svinjogojci sa svojim primercima koji su padali na našim testovima udela masnog tkiva koje ne sme biti veće od 0,3 milimetra, kao i krvnoj analizi koja je pokazivala zabrinjavajuće količine holesterola. I onda kad odbijemo takvu jednu svinju da bude u našem "Čvarak ZERO" programu, onda plače i gazda i svinja i ceo njihov svinjac – skrušeno priznaje Vrbanjac s čime se sve susretao.
Kako je ceo program proizvodnje jako komplikovan i skup, tako je i cena samih čvaraka veoma visoka. Pola kilograma ovog delikatesa košta oko 100 evra. Objašnjenje za takvu cenu je da ovakav program uzgoja stvara mršave i mišičave svinje od koje se samo slanina koristi za nemasne čvarke, a ostatak svinje se baca u smeće. Takva mršava i mišićava svinja beskorisna je i za šunku i za slaninu, kulene, kobasice i krvavice.
Izvor: Radio 021
