Mračne tajne restorana brze hrane

30. Mart 2017
Mračne tajne restorana brze hrane

Restorani brze hrane su naša stvarnost. I pored toga što znamo koliko određena hrana može biti nezdrava i štetna, ona nam se često čini veoma ukusna.

Postoji, međutim, razlog zašto joj se ljudi neprestano vraćaju - ima nešto u samom ukusu, ali i u drugim psihološkim trikovima.

Ovo su neke od najčešćih tajni restorana brze hrane kojima privlače svoje kupce:

1. Sva hrana ima isti ukus

Bilo da naručite tortilju, hamburger, čizburger ili nešto treće, ukus mesa je isti. Razliku prave dodaci, a upravo prema njima i biramo obrok. Ako hoćemo dupli čizburger (zato što ima više sira) ili tortilju sa blagim sosom – osnova je ista.

2. Burgeri se spremaju za tren oka

U velikim restoranima brze hrane meso se priprema u fabrikama i potom zamrzava. Zatim se, na licu mesta, baca na vruć roštilj. Neki dodaju začine, npr. biber ili crvenu papriku na meso još dok je na grilu, ali većina ni to ne radi. Često se u meso dodaje aroma roštilja tako da imamo utisak da je meso sveže pečeno i tek skinuto sa rešetke. Peciva se dostavljaju rasečena, sosovi su već spremni i krajnji proizvod je gotov – za 3 minuta.

3. Brza hrana je smišljena da se jede odmah

Ako naručite čizburgere i pržene krompiriće za poneti i nameravate da ih jedete kad dođete kući, velike su šanse da nećete pojesti ni pola obroka. Razlog je to što je ovaj tip hrane pripremljen da se jede odmah i brzo. Krompirići već nakon pet minuta nemaju ukus, hladni su i beživotni, a hamburger za oko 20 minuta gubi sve svoje “čari”.

4. Cilj svakog prodavca je da proda što više artikala

Veliki restorani brze hrane u nabavci plaćaju namirnice mnogo jeftnije nego kupci. Takođe, stručnjaci tvrde da je ljudima teško da odbiju direktnu ponudu, a prodavci skoro uvek uz porudžbinu postavljaju pitanja kao: "Da li želite nešto da popijete?", ili: "Da li želite pomfrit, kečap, sos…" Takve direktne predloge ljudi psihološki teže odbijaju i obično pristaju na njih.

5. Srednja veličina pića je ustvari velika

Godinama se porcije u restoranima povećavaju, a povećanje porcije prati i povećanje cena. Nekad je mali meni u najpoznatijem "fast food" restoranu na svetu uključivao mali hamburger, malo gazirano piće i mali pomfrit. Sve zajedno je koštalo skoro duplo manje nego danas.

6. Salate nisu zdrave

Sama salata možda jeste zdrava, ali prelivi koje biramo u restoranima brze hrane sve su samo ne zdravi. Prepuni su soli, šećera, veštačhih pojačivača ukusa i masti. Nekad zdrav obrok postao je, zahvaljujući prelivima, kalorijska bomba.

7. Crveni logo, žuti omoti, crvene čaše, žuti natpisi…

Restorani brze hrane s razlogom koriste crvenu i žutu boju za logoe i reklame. Čak su često i svi detalji u restoranima u tim bojama: tacne za posluživanje, čaše za sokove, stolovi i stolice. Razlog je čisto psihološki – te dve boje, na podsvesnom nivou, pojačavaju želju za hranom.

Izvor: CdM

Komentara (0)

Povezane vesti

Restoraterstvo
Subotnje podne kod
22. Septembar 2017
Hotel Saint Ten na Vračaru 23. septembra započinje novu tradiciju – subotnji branč....
Restoraterstvo
Restoran Gardoš dobio novog vlasnika
18. Septembar 2017
Kultni zemunski restoran Gardoš, koji je bio deo stečane mase AD Central, konačno je...
Restoraterstvo
Kragujevački kulinari trijumfovali u Beogradu i Knjaževcu
15. Septembar 2017
Kragujevački kulinari su na 11. Fish festivalu, održanom od 31. avgusta do 3. septembra 2017....
Restoraterstvo
Vinskim putem Fruške gore
28. Avgust 2017
Turistička organizacija Srbije i Vojvođanska asocijacija žena Irig (VAŽI) organizovale su za...