Korona i robotizacija ugrožavaju radna mesta u ugostiteljstvu

22. Jun 2020
Ilustracija, foto: Pixabay
Ilustracija, foto: Pixabay

Oko 53 miliona radnih mesta u Evropskoj uniji biće robotizovano do 2030. godine, što bi moglo biti ubrzano usled pandemije virusa kovid-19, a zbog čega će više od 20% radne snage biti primorano na sticanje novih veština i prekvalifikaciju, pokazala je studija.

To su rezultati istraživanja globalnog instituta McKinsey o budućnosti rada u Evropi i uticaju kovida-19 i automatizacije na zaposlenost u EU.

U izveštaju je navedeno da bi skoro 59 miliona ljudi u EU, odnosno 26% od ukupnog broja zaposlenih, moglo u kratkom roku da se suoči sa ekonomskim posledicama pandemije i restriktivnih mera - smanjenjem radnih sati i plate, ili sa privremenim ili stalnim prestankom radnog odnosa.

Kriza sa virusom kovid-19 imala je snažan uticaj na tržišta rada u EU, međutim pandemija nije jedini razlog promena i oblikovanja budućnosti rada u Evropi.

Radna mesta koja su ugrožena zbog pandemije virusa kovid-19, ali i automatizacije variraju po sektorima, međutim najveći broj poslova u riziku su u tri oblasti - trgovini, proizvodnji i ugostiteljstvu.

Broj evropskog radno sposobnog stanovništva biće smanjen za oko 13,5 miliona, odnosno za oko 4% do kraja decenije, a pad će posebno biti izražen u Nemačkoj sa oko četiri miliona i Italiji sa oko 2,5 miliona manje.

Automatizacija i zamrzavanje pojedinih ekonomskih aktivnosti, koji će se odvijati različitim brzinama, dovešće do smanjenja broja radnih mesta i ubrzati proces stvaranja novih profesija.

Kovid-19 bi s jedne strane mogao da ubrza prelazak radne snage na nove poslove koji zahtevaju drugačije veštine, a sa druge strane kriza s virusom mogla bi da produbi razlike između više i manje obrazovanih radnika, ali i između država u EU, navedeno je u izveštaju.

Navodi se da oko 50% Evropljana živi u stabilnim ekonomijama koje privlače nove stanovnike, da se evropske oblasti koje čine dom za oko 30% Evropljana suočavaju sa smanjenjem radno sposobnog stanovništva zbog imigracije ili starenja, a da preostalih 20% čini kategorija sa dinamičnim rastom i najvišim BDP-om po glavi stanovnika.

Broj radno sposobnog evropskog stanovništva koji živi i radi u drugoj evropskoj državi udvostručio se od 2003. do 2018. sa oko osam na 16 miliona, dodaje se u izveštaju.

Izvor: Tanjug / eKapija

Komentara (0)

Povezane vesti

Restoraterstvo
Mišlenovi inspektori po drugi put na Kopaoniku
26. Februar 2021
Najpopularnija srpska planina po mnogo čemu se izdvaja od drugih regionalnih planinskih...
Restoraterstvo
Da li biste probali sendvič od 7.000 dinara?
25. Februar 2021
Na drušrvenim mrežama proteklih dana u centru pažnje bili su sendviči šefa...
Restoraterstvo
Otvoren ekskluzivni Miele showroom u Beogradu na vodi
17. Februar 2021
Kompanija Miele, vodeći svetski proizvođač premijum aparata za domaćinstvo, otvorila je...
Restoraterstvo
Oznaka „najbolje iz Vojvodine“ – od ove godine i za ugostiteljske objekte
12. Februar 2021
Pokrajinska administracija odlučila je da najkvalitetnije regionalne proizvode i usluge ponovo...