Korona i robotizacija ugrožavaju radna mesta u ugostiteljstvu

22. Jun 2020
Ilustracija, foto: Pixabay
Ilustracija, foto: Pixabay

Oko 53 miliona radnih mesta u Evropskoj uniji biće robotizovano do 2030. godine, što bi moglo biti ubrzano usled pandemije virusa kovid-19, a zbog čega će više od 20% radne snage biti primorano na sticanje novih veština i prekvalifikaciju, pokazala je studija.

To su rezultati istraživanja globalnog instituta McKinsey o budućnosti rada u Evropi i uticaju kovida-19 i automatizacije na zaposlenost u EU.

U izveštaju je navedeno da bi skoro 59 miliona ljudi u EU, odnosno 26% od ukupnog broja zaposlenih, moglo u kratkom roku da se suoči sa ekonomskim posledicama pandemije i restriktivnih mera - smanjenjem radnih sati i plate, ili sa privremenim ili stalnim prestankom radnog odnosa.

Kriza sa virusom kovid-19 imala je snažan uticaj na tržišta rada u EU, međutim pandemija nije jedini razlog promena i oblikovanja budućnosti rada u Evropi.

Radna mesta koja su ugrožena zbog pandemije virusa kovid-19, ali i automatizacije variraju po sektorima, međutim najveći broj poslova u riziku su u tri oblasti - trgovini, proizvodnji i ugostiteljstvu.

Broj evropskog radno sposobnog stanovništva biće smanjen za oko 13,5 miliona, odnosno za oko 4% do kraja decenije, a pad će posebno biti izražen u Nemačkoj sa oko četiri miliona i Italiji sa oko 2,5 miliona manje.

Automatizacija i zamrzavanje pojedinih ekonomskih aktivnosti, koji će se odvijati različitim brzinama, dovešće do smanjenja broja radnih mesta i ubrzati proces stvaranja novih profesija.

Kovid-19 bi s jedne strane mogao da ubrza prelazak radne snage na nove poslove koji zahtevaju drugačije veštine, a sa druge strane kriza s virusom mogla bi da produbi razlike između više i manje obrazovanih radnika, ali i između država u EU, navedeno je u izveštaju.

Navodi se da oko 50% Evropljana živi u stabilnim ekonomijama koje privlače nove stanovnike, da se evropske oblasti koje čine dom za oko 30% Evropljana suočavaju sa smanjenjem radno sposobnog stanovništva zbog imigracije ili starenja, a da preostalih 20% čini kategorija sa dinamičnim rastom i najvišim BDP-om po glavi stanovnika.

Broj radno sposobnog evropskog stanovništva koji živi i radi u drugoj evropskoj državi udvostručio se od 2003. do 2018. sa oko osam na 16 miliona, dodaje se u izveštaju.

Izvor: Tanjug / eKapija

Komentara (0)

Povezane vesti

Restoraterstvo
Krigla piva na Oktoberfestu i do 13.80 evra
03. Jun 2022
Sve, pa i pivo poskupljuje zbog inflacije kakve u Nemačkoj nije bilo decenijama. Litarska...
Restoraterstvo
Šta voli da jede britanska kraljica?
02. Jun 2022
- Britanska kraljica Elizabeta II nema posebno egzotičan ukus, ali zna šta voli –...
Restoraterstvo
Spirit Style festival luksuznih rakija na Srebrnom jezeru
02. Jun 2022
Pred početak turističke sezone na Srebrnom jezeru, u hotelu Srebrno jezero, održaće se prvi...
Restoraterstvo
Objavljen svetski gastronomski vodič „Gault & Millau“ Srbija 2022 - Najboljim restoranima i kuvarima dodeljene nagrade
01. Jun 2022
„Gault & Millau” je kompetentan i pouzdan vodič koji svoj uticaj neprekidno...