Ostale kategorije:
Uz degustaciju kvalitetnih kineskih čajeva u prostorijama Holističke akademije „Maya“ u Beogradu, od doktora tradicionalne kineske medicine Filipa Manje i njegovog kolege, dvadesettrogodišnjeg studenta Fakulteta za tradicionalnu kinesku medicinu Li Duna, imali smo priliku da saznamo koje sve vrste čaja postoje na Dalekom istoku, po čemu se razlikuju, u koje doba godine se konzumiraju, kako se pripremaju i služe, te kakvu ulogu ovaj napitak ima u kineskoj kulturi.
Legenda kaže da je još u 3. milenijumu pre nove ere čaj otkrio Shennong – junak kineske mitologije, kog nazivaju ocem poljoprivrede i kineske medicine. Naime, on je u želji da isproba sve biljke na planeti, naišao na jednu otrovnu, koja ga je zamalo koštala života. Dok je ležao na samrti, lišće sa obližnje grančice čaja slučajno je palo u njegov kotao sa ključalom vodom. Potegao je tu vodu da olakša svoje muke i iznenada se oporavio od bolesti. Vrativši se u svoje selo, svima je ispričao šta mu se dogodilo, i od tada počinje konzumiranje čaja, koji se prvobitno koristio kao lek protiv trovanja.
Kohezivna uloga
Vremenom je, osim lekovitog svojstva, čaj u kineskoj kulturi dobio i sociološku funkciju, pretvorivši se u svojevrsnu ceremoniju, koja porodicu i prijatelje okuplja na jednom mestu, a poslovnim ljudima pomaže da se bolje upoznaju i ugovore posao.
- Ceremonija ispijanja čaja se sa juga Kine proširila na celu zemlju. Ukoliko gostujete kod neke kineske porodice, obavezno će vas poslužiti čajem. Ispijanje čaja je opuštajući momenat, prilika da se ljudi okupe i da na kvalitetan način, mentalno i emotivno – razmene iskustva. Zato je i za kineske biznismene karakteristično da uz čaj poslovno pregovaraju. Kada se uđe u kancelariju, iznese pribor za čajnu ceremoniju i krene ceo taj proces, odmah se stvori jedna dubina, povezanost, i oni su u stanju da provedu celo popodne, pa čak i ceo dan, sedeći uz čaj i ugovarajući poslove – otkriva doktor tradicionalne kineske medicine Filip Manja, na čiju je ideju i priređena čajna ceremonija u Beogradu.
Vrste čaja
Od mladog studenta tradicionalne kineske medicine Li Duna saznali smo da u Kini postoji šest vrsta čajeva. Poređani od najblažih do najjačih, to su: zeleni čaj, beli, žuti, crveni, ulong i crni (tzv. „pu-erh“). Čajevi se razlikuju po vrsti čajnog drveta i fermentaciji, a zanimljiv je podatak da postoji čak 168 različitih biljaka zelenog čaja!
Posebna kategorija je cvetni čaj, poput onog od jasmina.
- Čaj od jasmina harmonizuje telo, uravnotežuje digestivni trakt i preporučljiv je za dobar san. Može se piti u bilo koje doba dana i godine, i služi se širom Kine, a u nekim restoranima ovaj čaj gosti dobijaju i bez poručivanja – tvrdi naš sagovornik, otkrivajući i da je jedan od najdragocenijih kineskih čajeva „da hong pao“.
- On je toliko cenjen zato što ima samo 6 originalnih stabala ovog čajnog drveta, koja se uzgajaju još od vladavine dinastije Sung iz 12. veka. Služi se u posebnim prilikama, uglavnom visokim zvaničnicima – državnicima i vladarima. Pripada ulong čaju, koji se, po pravilima negovanja života, pije u kasnu jesen, jer nije ni „hladan“, a ni „topao“ - kazuje Li Dun.
Serviranje i konzumacija
Čaj se služi uz opuštajuću muziku i mirišljave štapiće, a procedura započinje tako što se u glavnoj posudi sve vreme zagreva voda, koja se potom sipa u čajnik sa prethodno ubačenim listovima čaja. Zanimljivo je da se prva voda iz čajnika proliva, jer je njena funkcija da „probudi“ osušene i presovane listove čaja i očisti ih od pesticida i prašine. Nakon što se druga voda sipa u čajnik, sačeka se par sekundi da čaj dobije adekvatnu boju i ukus (dužina potapanja zavisi od vrste čaja, od toga koliko je fermentisan i koliko puta smo prethodno prelivali listove). Potom domaćin poslužuje goste, sipajući čaj u njihove šoljice – svakom podjednako i sebi na kraju. Prilikom konzumacije, šoljica se prstima pridržava pri vrhu, kako se ne biste opekli, a čaj se pije odmah, i to u tri gutljaja. Zatim se služi nova tura u krug, i tako u nedogled. Tokom jedne čajne ceremonije uglavnom se poslužuje više vrsta čaja – od najblažeg do najjačeg.
- Uvek prvo konzumiramo laganije čajeve, koji imaju slabiji ukus, a potom one koji imaju teži ukus. Na Istoku se čaj pije bez dodavanja šećera i mleka, i nije pakovan u filter kesice. Zato se lišće čaja može iznova koristiti, za razliku od filter vrećica koje se jednom upotrebe i bace. U početku se čaj spremao tako što se prokuvavao, a tek su kasnije u Kini počeli da prelivaju čaj vrućom vodom. Prednost ovog načina spremanja je što čaj možete više puta prelivati, a da se ne izgubi kvalitet. Beli čaj se može prelivati od 5 do 7 puta, crni čak 10 do 12 puta, a zeleni, koji je najlaganiji, maksimalno 5 puta – otkriva Li Dun.
Gest zahvalnosti
Kada vam domaćin sipa čaj, red je i da mu se zahvalite, i to na tradicionalan način, tako što ćete nasloniti dlan i jagodicama kažiprsta i srednjeg prsta dvaput kucnuti o sto.
- Kinezi će se sigurno oduševiti ako to uradite. Postoji i priča o tome kako je nastalo to zahvaljivanje: u drevna vremena, jedan kineski car je poželeo da uđe među narod i vidi šta se dešava. Premaskirao se u čoveka nižeg staleža i otišao je u kuću jednog ministra. Ministar pred svojim gostima nije smeo da oda cara, pa mu je, dok ih je sve posluživao čajem, ovim tajnim pokretom iskazivao poštovanje. Danas, ovaj gest zahvalnosti uglavnom praktikuju stariji ljudi u Kini, dok mlađe generacije jednostavno kažu „hvala“. No, Kinezi će biti oduševljeni ukoliko im ovako iskažete zahvalnost, kao i kada izgovorite par reči na kineskom. Odmah će vam udeliti kompliment kako dobro govorite kineski! – sa osmehom kazuje Filip Manja.
Od čaja se može i napiti!
Čajna ceremonija se može izvoditi u bilo koje doba dana. Jedino je preporučljivo da se zeleni čaj pije pre podne, zbog veće količine teina koji može da izazove nesanicu. Iako ne sadrži alkohol, saznajemo da se od čaja može i napiti, ukoliko se u velikim količinama unese u organizam.
- Kod nekih ljudi, kada piju previše čaja i slabo jedu, može doći do sniženja nivoa šećera u krvi i pada krvnog pritiska. Zato se uz čaj služe i grickalice – sušeno voće, kikiriki ili neki kolačići neutralnijeg ukusa, kako se ne bi kvario originalni ukus čaja – otkriva Manja, dodajući da postoje čajevi koji rashlađuju telo i oni koji ga greju, te je zbog toga preporučljivo konzumirati ih u određeno doba godine.
- Zeleni čaj je hladne prirode, pa bi trebalo da se pije leti. Takođe, ako ste vatreniji tip, imate ubrzan puls, volite da jedete ljutu, slatku, jaku hranu, onda je za vas idealan „hladniji“ čaj – zeleni ili beli, a ako je osoba slaba, ili nakon neke operacije, ili ako je „hladne“ prirode, onda će joj više prijati čaj koji će da je ugreje: ulong ili crni – tvrdi Filip.
Održavanje čajnika
Važnu ulogu u čajnoj ceremoniji ima i posuđe – naročito čajnik, koji je napravljen od gline i koristi se samo za jednu vrstu čaja, čiji mirisi, nakon godina i decenija korišćenja, ulaze u sve pore ove posude.
- Taj proces unutrašnjeg negovanja čajnika nazivamo „izgrađivanjem ličnosti“, te nakon nekog vremena „odgajanja“ čajnika, dovoljno je da sipate samo vruću vodu u njega, i ona će imati isti miris kao da ste unutra stavili listove čaja – kazuje mladi student kineske medicine, dodajući da se ta posuda nikada ne pere hemikalijama, već se posebnim metodama održava kako iznutra, tako i spolja.
- Kako bismo pokazali da cenimo kinesku čajnu ceremoniju i sam čajnik, koji je decenijama uz nas, čistimo ga i spolja, tako što ga prelivamo vodom i istovremeno „mazimo“ specijalnom četkicom, zahvaljujući kojoj čajnik dobija sjaj i „gradi“ svoju spoljašnju ličnost – zaključuje Li Dun, dodajući da na taj način čajnik tokom višegodišnje upotrebe raste sa nama, sazreva i menja se.
Biljana Bosnić Ognjenović
