Kako se britanski novinar zaljubio u srpsku rakiju

17. Mart 2017
Kako se britanski novinar zaljubio u srpsku rakiju

“Ako putujete Balkanom, izbegavanje rakije zahteva podjednaku gimnastiku kao zaobilaženje loših restorana u Kostariki ili zaluđenika za jogu na Baliju”, počinje svoju priču o srpskom nacionalnom piću novinar BBC-ja Dejvid Farli.

On već godinama degustira rakije Balkana, a sada je doživeo prosvetljenje.

“Dok sam pešačio Vojvodinom pre dve godine, bilo je dovoljno da uhvatim nečiji pogled, pa da odmah dobijem uzorak domaće brlje. U lokalnom seoskom pansionu, uz svaki doručak čekala me je flaša rakije, da potera kafu", piše u članku objavljenom na sajtu BBC.

Svako ima oca ili dedu, koji nekim slučajem pravi 'najbolju' rakiju, baš kao što u Italiji svaka mama pravi ‘najbolji bolonjeze’. Štaviše, rakijska kultura dugo je bila isključivo lična stvar, budući da se pravila i pila kod kuće.

Danas postoji više od 10.000 privatnih proizvođača rakije u Srbiji i srpska vlada dozvoljava građanima da destiluju do 200 litara godišnje. Iako prodaja nije dozvoljena, mnogi to čine "ispod žita".

Neki ljudi s kojima sam razgovarao povezuju kulturu kućne proizvodnje sa vekovima dugom okupacijom Osmanlija. Turci su podigli porez na rakiju na čak 12 akča, zbog čega je proizvodnja bila smanjena. Međutim, čim je Srbija postala polunezavisna država početkom 19. veka, porez je odbačen, a proizvodnja je procvetala. Sve se promenilo devedesetih. Mnoge srpske fabrike uništio je NATO, uključujući i velike proizvođače rakije”, piše Farli.

Nove generacije, koje su nekada prednost davale viskiju i votki, sada se vraćaju nacionalnom piću, ali mnogo kvalitetnijem, piše novinar i nabraja sada svetski poznate brendove poput “Stara Sokolova”, "zarić", “Gorda”...

“Ne može se reći da je ni domaća rakija loša. Postoje neke kućne destilerije koje se ponose svojim radom. Dok sam pešačio po Vojvodini sa prijateljem Duškom Medićem, nekoliko dana smo proveli kod njegovih roditelja u Apatinu, na Dunavu. Čim smo ušli, rakija je izneta pred nas. ‘Brend’ njegovog oca čak je imao posebne nalepnice sa njegovom slikom. Kad ispraznim čašicu sa providnim pićem suptilno slatkog ukusa, ona se magično ispuni u sekundi.

Mnogo sam putovao Balkanom i probao mnogo rakija. Ali sve do ove posete Beogradu bio sam početnik, koji se zadovoljavao verzijama slabog kvaliteta, misleći da rakija treba da progoreva grlo, stomak i sve između. Međutim, sada kad sam probao tako mnogo dobrih rakija, nema nazad.”

Izvor: B92

Komentara (0)

Povezane vesti

Restoraterstvo
TRIJUMF je nabolje vino Balkana
18. Septembar 2020
Vinarija Aleksandrović zabeležila je ogroman uspeh na najvećem balkanskom vinskom...
Restoraterstvo
Trećina namirnica iz ugostiteljskog sektora završi na deponijama
18. Septembar 2020
U Srbiji se godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane ili 35 kg po stanovniku. Samo u...
Restoraterstvo
Ugostitelji u Kragujevcu traže duže radno vreme
15. Septembar 2020
Grupa ugostitelja protestovala je danas ispred zgrade Gradske uprave Kragujevca tražeći...
Restoraterstvo
Najskuplji sir na svetu pravi se u Srbiji od magarećeg mleka
14. Septembar 2020
Možda se najskuplja vina proizvode u Francuskoj, kavijar u Iranu, maslinovo ulje u Grčkoj, ali...