Ostale kategorije:
Izjavama poput: „ne zna ni jaje ispeći“ ili “ne zna ni čaj skuhati” obično se na slikovit način želi opisati nečije gastronomsko neznanje. A ja vas uveravam da većina od vas ne zna pravilno ispeći jaje na oko, skuvati meko kuvano jaje, skuvati viršle (kako volim tu riječ!) a ni pripremiti čaj. No, kako stojimo sa znanjem kuvanja testenine?
O kuvanju testenine postoje različite teorije. Svako tvrdi da je njegova najbolja. Ne zna zašto, ali tako se kod njih već kuva generacijama. I tu nema diskusije… Neki stavljaju ulje u vodu u kojoj se kuva testenina, drugi, pak, nakon kuvanja ispiraju testeninu hladnom vodom, treći je sole nakon kuvanja, a neki, pak, testeninu uopše ne jedu, jer, kako kažu, testenina goji…
Primenite nekoliko praktičnih saveta i testenina će ispasti savršeno:
1. Vodu dovedite do tačke vrenja, posolite i nakon toga smanjite vatru (probajte je li voda dovoljno slana, mora imati slanost Jadranskog mora).
2. Stavite testeninu u vodu i dovedite je do faze da „lagano vri“.
3. Sada upotrebite visokotehnološki trik da se testenina ne zalepi: mešajte testeninu! Jednostavno, zar ne… Ovo je za sve one koji tvrde da stavljaju ulje da se testenina ne bi lepila.
4. Neka vam ne padne na pamet stavljati ulje!
5. Minut pre nego što proizvođač preporučuje da je testenina skuvana, probajte je. Ako je „al dente“ napolje s njom, u cedilju i… gotovo! U drugoj varijanti se testenina vadi direktno iz vode i stavlja u umak. U tom slučaju, dodavanjem vode dobijate kremastos. Kao što rekoh, koju tehniku ćete upotrebiti, zavisi od jela koje pripremate. Ako radite sa visokokvalitetnom testeninom, voda u kojoj se kuvala nakon hlađenja mora biti gusta i mutno-bele boje.
6. Neka vam ne padne na pamet ispiranje vodom! Ako stavljate ulje ili ispirete vodom poništićete prvobitnu ulogu testenine, a to je da se sljubi sa „sosom“! U prvom slučaju će ulje napraviti tanki sloj oko testenine i saft će jednostavno kliznuti, a u drugom ćete isprati tanki skrobni sloj koji se formira na površini testenine i u suštini privlači sos.
Dakle, svi znamo (bar se nadam) da testenina spada u grupu ugljenih hidrata koji se u našem telu pretvara u šećer. Kod osoba s niskom telesnom aktivnošću, višak šećera (koji ne upotrebe mišići, niti preradi jetra) - pretvaraju se u masne naslage, tj. masne ćelije koje su kod mršavih ljudi “prazne”, ovom se prilikom “napune”. No, ukoliko testeninu ne prekuhamo „na mrtvo“ i ostavimo je „al dente“, ona ima manji glikemijski indeks, i možete slobodno uživati. Jednostavno rečeno, nivo šećera u krvi se kroz „al dente“ polagano diže i ostavlja nas duže vremena sitim. Ono što je pogubno za vašu vitku liniju, verujte, nije testenina, već masni sosovi, pavlaka i svi mogući dodaci. Ah, da ne zaboravimo na naše južne predele , gde uz testeninu jedu i - hleb!
I za kraj, dok se testenina kuva, napravite eksperiment i uzmite jedan sirovi špaget s obe ruke za krajeve, pa ga slomite! Nikad ne pukne samo na jednom mestu, nego barem na dva!
Zašto? E niste pazili na času fizike!!!
