Aleksandar Sanja Ilić: Nova deca osvajaju Evropu

25. April 2018
Aleksandar Sanja Ilić: Nova deca osvajaju Evropu

Tokom duge i uspešne karijere, Aleksandar Sanja Ilić sarađivao je sa najvećim domaćim zvezdama pop i rok muzike. Predvodio je i grupu koja se simbolično zvala „San“, a poslednje dve decenije, kao lider etno grupe „Balkanika“, širom planete na najlepši način promoviše naš melos i kulturu. Piše i muziku za filmove, TV serije i pozorišne predstave, a autor je i muzičko-scenskog spektakla „Constantinus Magnus“. U više navrata komponovao je numere koje su se takmičile na izboru za „Pesmu Evrovizije“, a ove godine na „Eurosong“ odlazi i kao kompozitor, i kao izvođač, dok paralelno priprema novi album na srpskom i engleskom jeziku.

Publika i stručni žiri ovogodišnje „Beovizije“ bili su saglasni: Srbiju će u maju na 63. „Pesmi Evrovizije“ predstavljati Sanja Ilić i „Balkanika“ sa kompozicijom „Nova deca“! Tim povodom, razgovaramo sa liderom „Balkanike“, koji nam otkriva kako protiču pripreme za Lisabon.

- Pripreme su počele pre izvesnog vremena. Bili smo i u Portugaliji, u Lisabonu i Portu, i snimali razglednicu koja će se emitovati pred naš nastup na „Eurosongu“. U Beogradu je bilo sunčano i toplo, a u južnoj Portugaliji kišica i vetar. No, i pored toga, profesionalno smo obavili svoj zadatak i sa novim iskustvom se vratili u Beograd. Svakako da je „Evrovizija“ veliki izazov za sve nas. Žao mi je što su pravila takva da samo 6 osoba može biti na sceni, jer „Balkanika“ ima 12 muzičara i 5-6 članova tehničke ekipe. No, odluka je bila da se prednost da vokalima i zato se na sceni pojavljuju Nevena, Danica, Iva i Mladen, ali i Sale kao veoma efektan perkusionista i Ljuba na balabanu i rogu – kazuje Aleksandar Sanja Ilić, kome ovo nije prvi susret sa „Evrovizijom“.



Evrovizijske scile i haribde

Naime, sa samo 16 godina, komponovao je pesmu koja se u Skoplju takmičila na jugoslovenskom izboru za „Pesmu Evrovizije“, a 1982. njegova kompozicija „Halo, Halo“ koju su izvodile „Aske“ odlazi na ovo takmičenje. Dve godine kasnije, učešće na „Evroviziji“ izmaklo je kultnoj „Princezi“ u izvedbi Slađane Milošević i Dade Topića, a sada, nakon duže od tri decenije, na „Eurosong“ odlazi i kao kompozitor, i kao izvođač.
 
- Dodao bih i moje ranije učešće iz 1976. godine, kada se izbor za jugoslovenskog predstavnika na „Evroviziji“ dešavao u prelepoj Opatiji. Moja pesma „Baj, baj, baj” dobila je sve nagrade: i publike, i žirija, i za aranžman, i za interpretaciju, ali je poseban žiri oformljen da izabere predstavnika. Na čelu tog žirija bio je jedan muzički urednik iz Sarajeva, koji je zbog svog ličnog interesa, onako komunistički, ubedio drugove saborce „da nas ne može u Evropi predstavljati pjesma sa stranim nazivom.” Užas! I danas se gnušam tog postupka. I naravno, izabrana je pesma „Ne mogu skriti svoju bol” i grupa iz Sarajeva, koja se plasirala na 18, 19. mesto, nakon čega niko zaista nije mogao skriti svoju bol. „Baj, baj, baj“ je postala hit, ali nije otišla na „Evroviziju“.

Slična sudbina zadesila je 1984. godine moju pesmu „Princeza” koju su na jugoslovenskom izboru za „Pesmu Evrovizije“ izvodili Dado i Slađana. Odlazak u Evropu izmakao joj je zbog velike jugoslovenske „kuhinje“. Bila je ubedljiv favorit, ali je otišla mnogo lošija i manje kvalitetna pesma.

Zbog svega toga sam i ove godine bio pomalo zabrinut da se i pesmi „Nova deca“, kao najvećem favoritu, ne desi ista sudbina. Zahvaljujem Bogu što se to nije dogodilo i istorija se nije ponovila – kazuje čuveni kompozitor, otkrivši i koja je poruka ove pesme koja će nas u maju predstavljati na „Eurosongu“. 

- Njena poruka je da se u svetu, i naravno kod nas, rađaju nova deca koja su pametnija, lepša, i koja stvaraju novi svet, svet ljubavi i pomirenja... Mi smo tu da im pomognemo u tome, jer je očigledno da mi to nismo uspeli u potpunosti, ali je ipak naše iskustvo veoma značajno. Treba da verujemo u nove generacije i da ih podržavamo, ali na pravi način.



Balkan kao inspiracija

Tokom duge i uspešne karijere, Sanja Ilić sarađivao je sa brojnim pop i rok zvezdama sa naših prostora, a krajem prošlog milenijuma okreće se etno zvuku, kada se rađa priča o „Balkaniki“.

- Bio je kraj devedesetih i vremena su bila loša, ne povratila se. Na festivalima su počeli da se pojavljuju trećerazredni kompozitori i pobeđuju pevači iz iste kategorije. Ja, koji sam radio sa pevačima poput Bisere i Senke Veletanlić, Gabi Novak, Tereze Kesovije, Slađane Milošević, Maje Ožaklijevske, Jadranke Stojaković, Radojke Šverko, Zdravka Čolića, Dade Topića, Davorina Popovića, Zlatka Pejakovića… više nisam taj novi teren video kao svoj milje. Mogao sam da se povučem i da radim nešto potpuno drugo i apsolutno za sebe; nešto što će me zaokupiti u potpunosti i činiti me srećnim. Sada, kada se prisetim, shvatam koliko sam se ozbiljno i pomalo nesvesno spremao za sledeći projekat. Znao sam da će to biti nešto u vezi sa istorijom i da će biti Balkan, Vizantija, Srbija. Inspiraciju mi je prvo dala knjiga o „Vizantijskom Komoveltu“ Dimitrija Obolenskog, a potom i knjige Georgija Ostrogorskog, i mnoge druge. Zatim sam slušao razne narodne napeve iz bogate riznice Radio Beograda. Odlazio sam i kod beogradskog muftije Hamdije Jusufspahića i dobio divne savete za muziku inspirisanu derviškim igrama i islamom na prostoru Balkana. I onda je tek na red došlo komponovanje i snimanje.

Kupio sam fantastičan „Macintosh“ kompjuter, verovatno prvi na Balkanu, koji je sve snimao digitalno u velikoj rezoluciji. Po prvi put sam u mom ateljeu čuo savršen zvuk, a da nisam morao da idem u Radio Beograd. Počeo sam da razmišljam prvo o srpskoj crkvenoj muzici. Nisam znao šta će ispasti i u kom pravcu će se proces odvijati. Prva kompozicija nosila je naziv „Hilandar”, a onda su veoma brzo došle i sve ostale. U moj studio su dolazili muzičari sa starim i već pomalo zaboravljenim instrumentima i oni su dodatna inspiracija za dalji rad – priseća se naš sagovornik.



Mesto posebne energije

Albumi „Balkan 2000“ i „Balkan Koncept“ dostigli su neverovatnu popularnost u zemlji, ali i svetu. Od tada, pa do danas, kompozicije Sanje Ilića, u koje je utkan balkanski melos, u najboljem svetlu predstavljaju naše podneblje i kulturu. Puneći koncertne dvorane, „Balkanika“ je obišla celu planetu.

- Svaki odlazak van Balkana za nas je bio novo i prelepo iskustvo. Svuda smo dočekivani sa neskrivenim simpatijama za muziku koju izvodimo i bili smo pravi ambasadori svoje zemlje, a čini mi se i celog Balkana. U posebnoj uspomeni ostali su nam koncerti u Meksiku, Šangaju, Pakistanu i Indiji. To su destinacije na kojima žive potpuno druge civilizacije i bilo je veoma interesantno biti svedok pravog ushićenja publike koja je slušala naše kompozicije. Mi smo im prenosili našu balkansku emociju, a oni su nama uzvraćali, i tako sve u krug, do stojećih ovacija na kraju – kazuje Sanja Ilić, dok nam u daljem razgovoru otkriva koju destinaciju najradije bira za odmor i „punjenje baterija“.

- Postoji samo jedna destinacija koja je pravo i istinsko mesto za moj odmor, a to je Kosmaj. Mesto koje poseduje posebnu energiju koja se oseća istog momenta kada dođete na imanje mog pradede, čuvenog narodnog poslanika Kraljevine Srbije, Alekse Žujovića. Imanje je na 25 minuta vožnje od kuće i ponekad se desi da odemo na par sati, pomazimo se sa kucama kojih je sve više i više, i srećni se vratimo u Beograd. Moja supruga Tatjana i ja želimo da tamo napravimo malu farmu organske hrane i to je već u začetku. Hrana će biti samo za nas i naše goste, jer bi sve ostalo bilo posao, za koji trenutno nismo zainteresovani.



Spektakl za pamćenje

Naš sagovornik piše i muziku za filmove („Vukovar jedna priča“, „Čudna noć“, „Karaula“...), TV serije („Selo gori...“) i pozorišne predstave („Plava ptica“ u JDP, predstave u pozorištu „Slavija“, itd). Pitamo ga – odakle crpi inspiraciju?

- Pisanje muzike za film i pozorište je poseban proces i meni uvek drag. Danas su se uslovi promenili i imate mnogo veće mogućnosti da u svom studiju, takoreći u svojoj kući, kontrolišete kako se vaša muzika uklapa u film ili predstavu, jer vam moćni kompjuteri to omogućavaju.

Što se tiče same inspiracije, to je posebna priča koja se ne može tako lako objasniti. Znam samo da se dešava da u jednom trenutku dobijete neku inspiraciju koja vam omogućava da nastavite i da uspešno radite, a odakle dolazi, to je zaista neobjašnjivo. Verovatno kada uđete u materiju, kada nekoliko puta pročitate scenario ili odgledate sekvencu filma, počinje da radi neka neobjašnjiva podsvest i inspiracija sama dolazi – tvrdi ovaj muzički stvaralac, koji je pre pet godina premijerno izveo autorsko muzičko-scensko delo „Constantinus Magnus“ povodom obeležavanja 1700 godina od Milanskog edikta.
 
- To je zaista bio veličanstven spektakl. Bio bih zadovoljan da sam samo to u životu uradio. Delo je premijerno izvedeno u Nišu na letnjoj pozornici uz učešće više od 200 izvođača. Simfonijski orkestar i veliki mešoviti hor beogradske opere, balet, solisti i nezaobilazna „Balkanika“. Bog nas je pogledao, i posle kišnih dana, nebo se raščistilo i koncert je počeo u fantastičnoj atmosferi. Ne verujem u čuda, ali sam siguran da su neke energije omogućile da ne propadne silan rad od godinu dana velike ekipe koreografa, režisera, kostimografa, scenografa i velikog broja učesnika. Posle mesec dana isti spektakl je ponovljen u beogradskom Sava Centru i doživeo je ovacije od oko 15 minuta. Za takve događaje vredi živeti i zaboraviti na sve komplikacije i prepreke koje su se dešavale tokom nastanka i realizacije dela, a bilo ih je – tvrdi Sanja Ilić, koji sa „Balkanikom“ trenutno priprema i novi album „Stand up“, na kom se etno melodija i ženski vokali prepliću sa pop-rok zvucima i glasom Mladena Lukića.

- Planirano je da album izađe pred nastup na „Evroviziji“ u maju mesecu. Mi sada radimo na prepevu pesama sa engleskog na srpski i prva je bila pesma „Za kraj”, koja u originalu glasi „Don‘t cry”. To će se desiti sa još dosta pesama, tako da ćemo imati album na srpskom i album na engleskom jeziku – poručuje Sanja Ilić, koji sa „Novom decom“ započinje osvajanje Evrope.

Biljana Bosnić Ognjenović
© Turistički Svet

Komentara (0)

Povezane vesti

Razno
Miroslavljevo jevanđelje tokom decembra u Narodnom muzeju
03. Decembar 2018
Najstariji sačuvani srpski ilustrovani ćirilični rukopis, Miroslavljevo jevanđelje, biće...
Razno
Gradi se novi Titanik - Prva plovidba 2022.
26. Novembar 2018
Ukoliko ste i Vi, kao i većina ljudi na svetu, fascinirani pričom o Titaniku, možda će Vam...
Razno
Obeležen 64. nacionalni dan Alžira
22. Novembar 2018
U beogradskoj hotelu „Hilton“, ambasador Alžira Abdelhamid Šebšub...
Razno
Besplatno predavanje o holandskom slikaru Janu van Gojenu u Narodnom muzeju
20. Novembar 2018
Nakon prošlonedeljnog predavanja o slikarskim radionicama i materijalima holandskih...