Uspešno održan 4. Adria Hotel Forum u Zagrebu

12. Februar 2016
Uspešno održan 4. Adria Hotel Forum u Zagrebu
Uspešno održan 4. Adria Hotel Forum u Zagrebu
Uspešno održan 4. Adria Hotel Forum u Zagrebu
Uspešno održan 4. Adria Hotel Forum u Zagrebu
Uspešno održan 4. Adria Hotel Forum u Zagrebu
Uspešno održan 4. Adria Hotel Forum u Zagrebu

Međunarodna konferencija Adria Hotel Forum: "Investicije u hotelskoj industriji", uspešno je po četvrti put održana u hotelu "Sheraton" u Zagrebu, 10. i 11. februara 2016. godine. Konferencija, koju je otvorio predsednik Vlade Republike Hrvatske Tihomir Orešković, ugostila je brojne međunarodne stručnjake iz oblasti hotelske industrije. 

- Dvodnevni skup u zagrebačkom hotelu "Sheraton" odvijao se po četvrti put zaredom, zabeleživši u ovoj godini rast broja učesnika od 20%, koji su se predstavili nizom prezentacija i panela. AHF se kroz četvorogodišnje razdoblje etablirao i integrisao u regionalne okvire, što potvrđuje i prisustvo više od 50 panelista, od kojih je polovina inostranih. Akcenat ovogodišnjeg AHF-a, kao i njegova središnja tema "Shaping the future", usmeren je na budućnost investicija u hotelijerskoj industriji - istakla je u pozdravnom govoru direktorka "Adria Hotel Foruma" Marina Franolić.

Učesnike su pozdravili i visoki gosti AHF-a, Branimir Gvozdenović - ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore, Eva Štravs Podlogar - izaslanica ministra za ekonomski razvoj i tehnologiju Slovenije, hrvatski ministar turizma Anton Kliman, te gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, koji su redom istakli veliki potencijal regije u turističkom smislu, te evidentni konstantni rast hotelskih investicija.

Investiciona klima istočnog Jadrana

Prvom panel diskusijom na temu "Istočni Jadran: Uspavana lepotica investicijskog sveta?", moderirala je dr sc. Sanja Čižmar, te je uvodno naglasila da je regija Istočnog Jadrana (Slovenija, Hrvatska i Crna Gora) činila jedva 0,7% ukupnih transakcija u hotelskoj industriji u Evropi u razdoblju od 2010. do 2015. Međutim, pokazatelji u poslednje 3 godine potvrđuju da se događa oživljavanje tržišta hotelskih investicija.

- U regiji se strategije investiranja u hotele prilično razlikuju. Tako u Crnoj Gori imamo visoke investicijske sume, stvaraju se nove destinacije i razvijaju projekti s visokim kategorijama, vodeći brendovi su na tržištu i trenutno je u toj zemlji najpovoljnija investiciona klima za vodeće globalne investitore. U Hrvatskoj još uvek preovlađuju domaći investitori i dominiraju brownfield investicije (rekonstrukcije postojećih kapaciteta), luksuznih projekata je malo, još uvek vlada nedovoljno konkurentna investiciona klima. Sezonalnost je još uvek izrazito visoka u Hrvatskoj, a stope povraćaja investicije su od 5 do 8% za više i luksuzne kategorije, a od 9 – 11% za srednju i višu klasu - zaključeno je na prvom panelu.

Zanimljiva je bila i panel diskusija „Plan razvoja regije od strane regionalnih ministara“ u kojoj je crnogorskom ministru turizma postavljeno pitanje o preovladavanju ruskog kapitala u turizmu, o usklađenosti prostornih planova i investitorskih apetita, te smo mogli saznati da se trendovi u toj zemlji menjanju. Naime, čak 42,5% kapitala u Crnu Goru dolazi iz Evropske unije, tek 15% iz Rusije, a zemlja je učetvorostručila promet u turizmu u poslednjih 10 godina; samo prošle godine je rast bio 11%, a kapital iz čak 107 zemalja investiran je u Crnu Goru.

Relevantno je poređenje Crne Gore, gde je PDV za smeštaj u turizmu 7%, s tendencijom da se i ugostiteljske usluge približi istoj stopi, s Hrvatskom u kojoj je PDV za usluge 13%. Hrvatski ministar turizma najavio je da su u toku pregovori sa Ministarstvom finansija o smanjenju stope PDV-a na oko 10 odsto.

Studenti iz Beograda ponovo pobednici ASIC takmičenja
 
Prvi deo prvog dana AHF je s ponosom predstavio i pobednički projekat internacionalnog studentskog takmičenja ASIC. I ove godine, pobednici su studenti Ekonomskog fakulteta iz Beograda! Naime, tim od 4 studenta beogradskog Ekonomskog fakulteta je među 11 prijavljenih radova osvojio prvo mesto svojim projektom "Children Inclusion Hotel App". Radi se o internet aplikaciji koja je razvijena kao rezultat istraživanja i saradnje s Fakultetom za defektologiju, roditeljima dece s poteškoćama (kao što je autizam, Daunov sindrom..) i hotelima. Aplikacija inovativnim pristupom omogućava osetljivim društvenim grupama da putuju, rezervišu i osmisle aktivnosti tokom turističkog boravka u hotelima na lakši i kvalitetniji način.

Situacija u hotelima i rizortima regiona

Drugi deo prvog dana AHF-a započeo je kratkim panel-diskusijama pod zajedničkim nazivom „Mogućnosti, izazovi; pogledi na regiju“. Tematski podeljeni u 4 grupe, paneli su analizirali regonalnu situaciju gradskih hotela, stanje u rizortima, luksuznim hotelima, te u kampovima.

O gradskim hotelima govorili su Tomislav Čeh (Union hoteli grupa), Kristian Šustar (HUP, Zagreb) i Živorad Vasić (Crowne Plaza Beograd), a panelom je moderirao Takuya Aoyama (Hyatt International). Vasić je govorio o izazovima kada imate mnogo hotela visoke ketagorije u gradu, no istovremeno nemate jedan konferencijski centar koji može da ugosti 2-3 hiljade ljudi.

Sledeći mini-panel bavio se rizortima, a panelisti su govorili o svojim iskustvima i trendovima. Tako se Porto Montenegro nakon buma na ruskom tržištu orijentisao na bliskoistočno tržište i Veliku Britaniju. Roko Palmic (resort Porto Montenegro) kaže da je ovim rizortom stvorena nova destinacija, ime je postalo brend, a stanje u zemljama kao što je Turska i Grčka preusmerilo je interes turista na Kipar, Maltu pa i Porto Montenegro.

O luksuznim hotelima govorilo se na sledećem panelu koji je moderirao Kristian Šustar, a panelisti su bili Valeriano Antonioli (Lungarno Collection, Ferragamo grupa), Goran Filipović (Jadranka hoteli) i Aleksandar Vasilijević (Falkensteiner Beograd). Istaknuto je da i kad se podigne kategorija, kao što je slučaj s Jadranka hotelima na Lošinju, ponekad nedostaje infrastruktura (aerodrom, restorani, trgovine, zaposleni koji imaju iskustvo rada na nivou 5 zvezdica). Vasilijević je naveo primer kada su osoblje za hotel morali doslovno uvoziti, a velika je važnost kvalitetnog mikromenedžmenta, povezanosti letovima, itd. Antonioli smatra da je vrlo teško definisati razliku između visokoluksuznih i visokokvalitetnih hotela, a po njegovom mišljenju, luksuz je kombinacija lokacije, dizajna prostora i na kraju - ljudi. Jedna od razlika je što hoteli visoke kategorije ugošćavaju grupe turista, a luksuzni ne. 

Tema sledećeg mini-panela bili su kampovi, a onda je usledila panel-diskusija „Hard Talk: Regionalni operateri vs. globalni brendovi“ na kojoj smo od moderatora Mariusa Gomola (Horwath HTL) u samom uvodu saznali da Hrvatska ima 16% brendiranih nekretnina u hotelijerstvu, a najveći broj ih je na Jadranu, no ima još prostora za prodiranje na tržište. Nikola Avram (MK Resort) govorio je da žele ekspanziju u Sloveniju i Hrvatsku, ali zainteresovani su isključivo za kupovinu postojećih objekata i njihovu rekonstrukciju. Njegova grupacija ima 3 hotela na Kopaoniku, 1 u Beogradu i hotel "Kempinski" u Portorožu.

Poslednji panel prvog dana AHF-a postavio je pitanje „Šta finansijske investicije nude u nestabilnom okruženju?". O različitim modelima finansiranja govorili su Hrvoje Galičić (HBOR), David B C Keavney (CalErin Group) i Dinko Novoselec (AZ Fond). Moderator panela bio je Tarik Bilalbegović, a govorilo se o iskustvima i potencijalnim ulaganjima (Keavney), dok je Novoselec zaključio da će turizam kao industrija u Hrvatskoj još rasti, da je to najstabilnija grana poslednjih godina, međutim ko će najviše profitirati – još se ne može znati.

Budućnost hotelske industrije

Drugi dan "Adria Hotel Foruma" usmerio se na izglede u budućnosti – što je najavljeno glavnom temom konferencije „Shaping the Future“.

Panelisti su odgovarali na pitanje važnosti ekonomije deljenja i koji će biti trendovi u sledećih 5 do 10 godina. Tako je Ivan Čačić (Marriott Development) naglasio da dolazi do generacijske promene gostiju i da se sad ulažu napori kako bi se zadovoljile potrebe "Y generacije" (rođenih nakon 1980). 

Fabienne Rollandin (Glion Institute of Higher Education) je istakao da se treba usmeriti i na goste iznad 60 godina (koji čine 20% populacije), koji takođe mnogo putuju i imaju preference, te da pažnju treba obratiti i na srednju klasu koja dolazi iz pacifičke Azije i kojoj treba ponuditi vrednost za novac.

Charlie Ballard je istakao podatak "TripAdvisor"-a da pojedinac danas putuje više nego ikad i da se predviđa da će se taj trend nastaviti, s čime se slaže i Fabienne Rollandin, koja kaže da ne treba zanemariti da su putovanja sve jeftinija. Svi panelisti složili su se da je potrebno menjati i inovirati brendove kako bi se prilagodili potrebama tržišta. Neki to već rade unutar svojih kuća, a za budućnost se predviđa integracija ekonomije deljenja u visoke brendove u smeru njihove legalne saradnje.

Predviđanje budućnosti zahvaljujući analizi podataka

Sledeći panel na temu „Kako se Big Data može upotrebiti u odlučivanju o ulaganjima“ pokazao je benefite od korišćenja informacija i podataka u hotelskoj industiji, koji se dobijaju od strane gosta, od njegove prijave i registracije, do bukiranja. Panelista Stefan Schlachter (IDeaS) istakao je da „Big Data“ oživljava šture prikupljene podatke, a analizom podataka se može predvideti budućnost – kako će se određene grupe gostiju ponašati i na taj način je moguće prilagoditi se ponudom, cenom i u odnosu na konkurenciju. To je alat za pomoć, ali nikad neće zameniti preduzetništvo i inovativnost u hotelskoj industriji, kojoj je ipak ključni resurs ljudski potencijal. U tom smislu cilj je da „Big Data“ postane „Smart Data“ .

Tema trećeg panela drugog dana AHF-a bila je „Vođenje razvoja hotela i re-development rizorta – planiranje razvoja, projekt menedžment, trošak gradnje i efikasnost prostora“. Gosti panelisti bili su iz različitih polja ovog sektora: Branislav Simović (MACE, projektni menedžment), Ana Volk (Bluesun Hotels & Resorts)  i Pero Puljiz (de Architekten Cie.). S toga su govorili o različitim iskustvima i složili se da inostrani menedžment ponekad nema uvid u kontekstualni deo, što ponekad može doneti finansijske gubitke. Govorilo se i o standardizaciji hotela, o tome da hrvatski zakoni o kategorizaciji dosta ograničavaju. Rizici u „greenfield“ investiranje postoje, a preuzima ih investitor, no bitno je imati stručnu savetodavnu pomoć, a prihvatljivo je da povrat investicije bude između 6 i 8 godina. Moderator panela bio je Hrvoje Kvasnička (Bricmore).

Poslednji panel AHF-a bavio se bitnim, no ponekad zanemarenim poljem u hotelskoj industriji, a to je edukacija. Zaključeno je da bi učenici već u srednjoj školi trebalo da počnu da rade u firmama, čime bi stekli veštine i kompetencije, a nakon završetka obrazovanja bi se vratili kao potpuno osposobljeni za nastavak radnog odnosa. Naposletku je konstatovano da politika ljudskih potencijala postaje prevažna za turizam, a važna je i edukacija edukatora, kao i celoživotno učenje.

Komentara (0)

Povezane vesti

Kongresi
19. Septembar 2017
“Ovic Consulting” iz Londona, agencija specijalizovana za marketing u turizmu,...
Kongresi
Vojvodina na poslovno-turističkom forumu u Budimpešti
13. Septembar 2017
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, potpredsednik Đorđe Milićević i predsednik...
Kongresi
CET konferencija 7. oktobra na Novosadskom sajmu
12. Septembar 2017
"CET conference 2017" je događaj koji se održava 7. oktobra u sklopu 50....
Kongresi
Best Stay 2017: Konferencija za luksuzni turizam od 19. do 20. oktobra u Splitu
05. Septembar 2017
Ovogodišnja Best Stay konferencija, čija će tema biti luksuzni turizam, održaće se od...