Na obroncima mistične planine Rtanj krajem oktobra svečano je otvorena Vila „Greta“, objekat koji je u prošlom veku izgradila čuvena porodica Minh. Vila je restaurirana i otvorena pod okriljem hotela „Ramonda“, a osim smeštajnih kapaciteta, u vili je i stalna postavka dragocenih eksponata koje su prikupili starosedeoci tog kraja u spomen na vlasnike rudnika Rtanj - porodicu Minh, čije vreme se pamti kao doba prosperiteta i rudnika i čitavog kraja.
Svi koji su imali priliku da prisustvuju svečanom otvaranju Vile “Greta” podno planine Rtanj krajem oktobra, mogli su da uživaju u prezentaciji neobične arhitektonske kompilacije: u autentičnoj građevini vile porodice Minh iz prošlog veka i njenoj modernoj, potpuno rekonstruisanoj unutrašnjosti, koja odiše mirom i toplinom tog kraja.
- Vili koja nosi ime supruge vlasnika rudnika “Rtanj”, vratili smo puni sjaj iz perioda između dva svetska rata, kada je naselje Rtanj bilo u ekspanziji. Objekat je spolja kompletno sačuvan, a unutrašnji deo smo opremili modernim sobama. Vila ima osam smeštajnih jedinica – sedam soba i jedan apartman, kao i savremeno opremljenu konferencijsku salu sa 60-ak mesta, koja je na raspolaganju i gostima vile i gostima hotela Ramonda – rekao je na otvaranju Vile “Greta” Nikola Jakovljević, direktor hotela „Ramonda“, ističući da je vila i restaurirana i otvorena pod okriljem hotela “Ramonda”.
Vila s muzejskom postavkom
Zanimljivo je da se u Vili „Greta“nalazi i stalna postavka eksponata iz vremena porodice Minh, koje su meštani sačuvali od zaborava. Takođe, u holu vile, sa velikih panoa, može se što-šta naučiti o istorijatu porodice Minh, ali i o rudniku „Rtanj“, koji je otvoren 1902. godine.
- U saradnji sa muzejima iz Zaječara, Bora i Beograda, ovu salu i hol smo pretvorili u muzejsku postavku koja obuhvata period od 1902. do 1947. godine, vreme kada je porodica Minh živela na ovim prostorima, a obogatili smo je sadržajima i eksponatima iz perioda kada je rudnik bio u punom sjaju. Odradili smo panoe sa tekstovima o porodici Minh, o istoriji naselja i samog rudnika, a od meštana smo dobili autentične predmete koje su oni decenijama čuvali od zaborava po tavanima i podrumima, i dali nam da ih ovde izložimo i tako čitavu priču o porodici Minh, rudniku “Rtanj” i ovom kraju - spasemo od zaborava – istakao je Jakovljević, dodajući da se ponose što, uz “Ramondu”, pod Rtnjem sada počinje da živi još jedan reprezentativan smeštajni objekat, sa predivnim pogledom iz dvorišta na sam vrh planine Rtanj – Šiljak.
Idejni projektant vile “Greta” Vladimir Milić, sa suprugom Valerijom (projektantski par koji stoji i iza projekta hotela “Ramonda”), uspeo je da sačuva autentičnu spoljašnost vile a sam kompleks će, kako navodi, uskoro dobiti potpuno novi izgled.
- Gretina vila je jedan od značajnih objekata iz rudarskog kompleksa. Bio je ruiniran, ali sa ostacima te atmosfere s početka prošlog veka kada je rudnik bio u punoj snazi, i mi smo se trudili da to ne narušimo. Ostao je isti materijal, čak je i stolarija ista, samo je obnovljena. Bila su potrebna značajna ulaganja da bi se objekat osavremenio: od temelja, hidroizolacije, do mogućnosti formiranja sale. Spolja je sve ostalo potpuno identično kako je bilo - objasnio je Milić.
Vreme prosperiteta
Inače, široj javnosti je malo poznato da su Minhovi bili vrlo vredni i odgovorni ljudi, koji su u podnožju Rtnja otvorili rudnik prvoklasnog kamenog uglja 1902. godine. Rad rudara bio je u to vreme izuzetno težak, ali su Minhovi činili sve što je u njihovoj moći da olakšaju rad rudarima: napravili su i žičaru, planinsku železničku prugu kojom su vagoneti prevozili ugalj, kao i parnu električnu centralu. Njihova je bila i separacija uglja., a imali su i različite radionice, na primer stolarsku, gde se proizvodio nameštaj za radnike rudnika.
Minhovi su bili uzorni poslodavci i vodili računa o svojim radnicima i čitavom naselju Rtanj, što prikazuje i postavka u holu restaurirane vile „Greta“.Za potrebe radnika i njihovih porodica Minh je gradila udobne stanove, organizovala privatnu školu, formirala ambulantu, otvorila prodavnicu životnih namirnica, pekaru i bioskop u okviru Sokolskog doma sa sportskom salom i fudbalskim igralištem. Veliku pažnju porodica Minh je posvećivala uređenju naselja. Na prvom mestu to je veliki park, u kojem je uzgajano oko 150 vrsta drveća i raznog ukrasnog šiblja, staklena bašta. U stolarskoj radionici, pri rudniku, izrađivan je nameštaj, koji je besplatno deljen radnicima prilikom useljavanja u stanove.
Greta i Julius Minh nisu imali dece, ali su bili izuzetno humani i darežljivi prema rudarima i njihovim porodicama. Kada je Julius Minh pod nerazjašnjenim okolnostima izvršio samoubistvo u svom stanu u Beogradu, Greta je sa Juliusovom braćom Adolfom i Aleksandrom, preuzela rukovođenje rudnikom. Za sećanje na svog muža, na vrhu planine Rtanj, Greta je sagradila crkvicu – kapelu, posvećenu Svetom Georgiju. Crkvu je gradilo 1.000 radnika, a osvećena je 1936. godine. Pre dvadesetak godina kapela je stradala kao posledica verovanja u rtanjske legende. Razneta je dinamitom u pokušajima traganja za davno skrivenim bogatstvom. Postoji inicijativa da se ova kapelica obnovi. Čuveni film Petrijin venac sa Mirjanom Karanović u glavnoj ulozi sniman je na ovom lokalitetu.
Novi život pod Rtnjem
Punih 40 godina Minhovi su bili vlasnici rudnika “Rtanj”. Njihovo vreme bilo je vreme procvata ovog kraja u svakom smislu reči. Taj period karakteriše napredak privrednog i društvenog života pod Rtnjem. I danas ovaj, nekada znalački uređen prostor, govori o vremenu i ljudima, koji su tu nekada živeli.
Sa otvaranjem “Ramonde” 2019. godine, posle punih sedam decenija propadanja i tavorenja, Rtanj ponovo oživljava i priča Minhovih dobija svoj nastavak. U toj priči, Vila “Greta” – koja je simbol ženske stvaralačke energije, potvrda zahvalnosti koja je preduslov za svekoliki napredak, ali i dokaz sačuvanog kolektivnog pamćenja o dobročinstvima - predstavlja poveznicu sa prošlošću bez koje, u stvari, ne bi ni moglo biti budućnosti.
Ljiljana Rebronja
