Ostale kategorije:
Do sada nije urađena analiza ukupnih gubitaka kako bi se znalo koliko novca je potrebno da bi se u sektoru sačuvalo poslovanje i zadržali kadrovi
Isplata još jedne minimalne zarade za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu, za šta je iz republičkog budžeta izdvojeno gotovo dve milijarde dinara, svakako je značajna pomoć sektoru koji je najviše pogođen od početka ove zdravstvene krize.
Kako se ovih dana čulo u javnosti, ukupna pomoć države sektoru turizma od početka pandemije iznosila je oko devet milijardi dinara, a i dalje se razmatraju mere sa kojima bi se poslovanje održalo budući da je situacija krajnje neizvesna i u mesecima pred nama.
Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije „Hores”, kaže da je izvesno da popunjenost gradskih hotela do 1. marta neće prelaziti pet odsto, što ne daje mnogo nade za ovaj sektor. Kada je reč o planinskim hotelima, i to je neizvesno, jer za sada popunjenost nije velika, a tek od danas, u zavisnosti od novih mera Kriznog štaba, može da bude drugačije, eventualno uz neke last minut ponude.
– Nezahvalno je komentarisati koliko pristigla pomoć države u stvari pomaže, ali jasno je da nedostaje jedna objektivna analiza o ukupnim gubicima do sada, kako bismo znali koliko je uopšte potrebno novca da bi hoteli opstali. Tek tada bismo znali na čemu smo i da li je ovo do sada samo odlaganje problema – kaže Genov za naš list. Nezvanično hoteli u glavnom gradu već sada prave svoje analize o gubicima kako bi doneli odluke da li je bolje da u narednom periodu na šest meseci zatvore hotele, što bi bio svakako manji gubitak od onog što sada beleže.
– U nekim normalnim uslovima popunjenost manja od 30 odsto bila bi znak da nema ekonomske isplativosti, ali većina hotela je do sada radila samo kako ne bi izgubila zaposlene, jer u ovom sektoru se dosta ulaže u kadrove i važno ih je zadržati – objašnjava Genov.
Sledeća godina, prema mišljenju hotelijera, neće doneti neki boljitak, pre se može govoriti o pukom održavanju poslovanja. Ono što ih brine su, kažu, tekući troškovi koji se nisu menjali bez obzira na to što su poslovanje i prihodi bili na istorijskom minimumu. Mnoge zanima zašto im se, recimo, nije izašlo u susret sa odlaganjem poreskih obaveza, kao i smanjenjem troškova poput angažovane struje koja hotel od 170 kreveta, na primer, mesečno košta 20.000 do 30.000 evra, porez osamdesetak miliona dinara, gradske takse, odnošenje smeća… Ovo su, kažu, troškovi koje hoteli moraju da plate bez obzira na to što ne rade, i to po cenama koje su važile u trenutku kada su radili punim kapacitetom. Nije ovaj sektor jedini koji grca u problemima koje je donela pandemija, ali je, po mišljenju nadležnih, država dala sve od sebe da im olakša te probleme. Kako je nedavno izjavila Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, samo donošenje Uredbe o zamenskim putovanjima na početku pandemije spasilo je više od 95 odsto turističkih agencija od sigurnog bankrota, koje su tada imale ugovorene aranžmane u vrednosti od oko 85 miliona evra. Posle ove sektorske mere, turističkim agencijama je stigla pomoć ukupne vrednosti od oko 5,1 milijardu dinara, a onda i 150 miliona dinara opredeljenih za subvencije polisa osiguranja.
Treba napomenuti i posebne kredite iz Fonda za razvoj za koje je apliciralo 76 preduzeća iz ovog sektora. Tu su i subvencije hotelijerima u iznosu od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici, za šta su izdvojene 1,2 milijarde dinara.
Izvor: Politika
