Ostale kategorije:
Hotelijerstvo je i u Srbiji postalo unosan posao. Da može biti zlatni rudnik, prepoznali su i mnogi domaći biznismeni, pa su svoje poslove razgranali ka ovoj grani privrede. Najviše se gradi u prestonici, koja sada liči na svetske metropole, bar kada je reč o luksuznim objektima. Hotela u Beogradu sada ima dovoljno, ali većem broju gostiju se svi još nadaju.
Da ovaj posao može biti profitabilan smatra i biznismen Petar Matijević, vlasnik istoimene mesne industrije, koji je nedavno kupio zgradu "Jugoeksporta" na Trgu Republike i planira da je pretvori u hotel sa četiri zvezdice.
- Broj stranih turista iz godine u godinu raste, a sve je više poslovnih ljudi koji dolaze u Beograd - kaže Petar Matijević. - Od zgrade "Jugoeksporta" ću napraviti hotel za četiri zvezdice iako će izgledati kao da ima šest. Hotelijerstvo u Beogradu je perspektivno, verujem da će da doživi ekspanziju i da će sve više ljudi dolaziti u prestonicu. Nadam se da ćemo hotel otvoriti do kraja godine.
Hotelijerstvo, ipak, nisu samo zvezdice. Kada se stavi sve na papir, objašnjava Miroljub Aleksić, uspešni srpski privrednik i vlasnik "Alco grupe", hotelski biznis nije profitabilan na "kratke staze", jer ima značajno duži rok vraćanja uloženih sredstava. Čak i do 15 godina. Izuzetak su luksuzni hoteli, sa visokim cenama, gde se taj rok skrati.
- Da biste brže povratili uložena sredstva u hotelijerstvu, potrebno je da imate vrhunsku ponudu, na svetskom nivou - kaže Aleksić. - Da se ponudi više nego što gost očekuje. Da kroz hotelske i druge turoperatere gosti hvale te hotele, jer samo oni zadovoljni predstavljaju najbolju preporuku ovom biznisu. Hotelijerstvo je kao grana u rastu i razvoju. Prihodi od turizma prošle godine bili su 1,1 milijardu evra, što je značajan rast, ali simboličan u odnosu na Tursku, Španiju ili Mađarsku, koja je kroz banje razvila prihod od 12 milijardi evra. Mađari i mi imamo isti potencijal razvoja banjskog turizma, kada je reč o izvorištima tople vode. Tu, međutim, niko nije ulagao, privatizacija nije urađena na vreme, nema dobre infrastrukture, banje su oronule i jednim delom potpuno zapuštene.
Da treba ulagati u hotelijerstvo prepoznali su i u "Delta holdingu". Prema rečima Živorada Vasića, potpredsednika ove kompanije, koji je u vlasništvu biznismena Miroslava Miškovića, Beograd ima više hotela nego što ima gostiju.
- Cilj i velika nada u ovom poslu jeste da se reši problem oko kongresnog turizma, koji će moći da ugosti i do 10.000 ljudi - smatra Vasić. - Kada se to završi, hoteli neće imati bitku za sebe, već će biti rasprodati svi gradski kapaciteti. Tada počinje da živi i turizam. Hoteli u Beogradu su jedna stabilna investicija, jer danas ko ima novac, čak i kada ga stavi u banku, kamate su negativne. Ulaganja u "ril estejt" nisu loša opcija, ali hoteli nisu investicija koja vraća novac brzo. Prosečna cena noćenja u Beogradu je značajno niža nego u Rimu ili Beču. Ali je slična cena gradnje.
I čuveni lanac hotela "Hilton" uskoro će otvoriti vrata gostima u Beogradu.
- Većina analitičara je zabrinuta, svi danas srljaju u hotelijerstvo, ali treba da shvate da se kroz hotelijerstvo kreira novo tržište i nova ponuda u Srbiji - rekao je Bojan Milovanović, ispred projekta "Hilton" i kompanije "Belaga". - Značaj izgradnje hotela "Hilton", čiji smo kamen temeljac postavili prošle godine, nije samo u vrednosti investicije od 70 miliona evra, već i u mojoj želji i želji kompanije "Hilton vorldvajd" da Srbija bude sidro stabilnosti u regionu. Time ćemo uspeti da opravdamo poverenje koje svet ima u Srbiju. Ne radi se samo o 300 novih radnih mesta, već o mnogo većem broju, jer će na ovom projektu raditi naše kompanije i dobavljači sa srpskom robom, koji će da zapošljavaju svoje ljude.
Milovanović navodi benefite ovog posla.
- Želimo da "Hilton" postane biznis centar naše zemlje, i glavno odredište uticajnih poslovnih ljudi iz celog sveta, što će podstaći razvoj investicione klime u zemlji.
Prestižni "Hilton" u centru grada čije otvaranje očekujemo sledeće godine, prvi je hotel sa pet zvezdica koji se gradi u prestonici posle 30 godina. Njegova prednost je i u tome što ima više od 300 parking mesta pod zemljom.
Prestonica najtraženija
Poznato je da je turizam jedna od retkih privrednih grana koja beleži konstantni rast, čak i kada je prisutna ekonomska kriza, što je posebno primetno u destinacijama kakva je Srbija - kaže Nikola Avram, direktor hotela koji posluju u sastavu "MK grupe". - Interes stranih turista za Beograd i Srbiju raste iz godine u godinu, i tek će biti popularne kao evropske turističke destinacije, zbog čega su logična i velika investiranja u hotelski biznis. Ono čemu ćemo težiti jeste uspostavljanje stabilne kompanije koja bi obezbeđivala vrhunski hotelski menadžment i kontrolisano sprovodila naše standarde za sve destinacije i sve karike u postojećem i budućem sistemu.
Banje neiskorišćeni potencijal
Kako priča Aleksić, banje su veliki potencijal Srbije, ali da bi oživele potrebne su ogromne pare i vreme. Ali, i da imate prijateljski nastrojenu lokalnu sredinu, što u Srbiji nije slučaj.
- Država je rekla da će pomoći onima koji ulažu u turizam, ali su lokalna administracija i birokratija, nepremostivo iskustvo - priča Aleksić. - Njih ne interesuje razvoj banja, već šta mogu da urade za sebe. Potrebno je i suzbiti sivu ekonomiju, a ne da u Vrnjačkoj Banji, na svakom koraku ima nelegalnih apartmana, više od 15 hiljada, a da se ključevi razmenjuju u Beogradu. Tu niko ne plaća ni porez, ni takse. Za hotele je bitno da zauzmete dobru lokaciju. Tada i nekretnina vredi, a kad ne donosi profit, ukoliko je dobro napravljena, raste joj vrednost.
Da je više posetilaca
- Do pre osam godina u Beogradu je bilo malo hotela i delovalo je kao da je to posao budućnosti - ističe Tomislav Momirović, direktor "Mona hotel menadžmenta". - Tržište sada raste, ali ne i broj gostiju. Popunjenost u beogradskim hotelima je između 30 i 40 odsto. Mnogo je hotela otvoreno, cene ne prelaze 100 evra, a nekada su bile i 200 evra za noć. Kada se budu otvorili svi hoteli u Beogradu koji se grade biće izuzetno teško poslovanje. Za razliku od Beograda, u Srbiji je ponuda izuzetno mala, pa bi mogla da bude atraktivna za posao. Naročito za hotele sa visokim kapacitetima i dobrim sadržajem. A, da bi bio dobar posao sa hotelima, morate da imate i nekretninu na vrhunskoj lokaciji.
Izvor: Novosti
Autor: Jelena Subin
