Budućnost hostela nije u stambenim zgradama

12. Maj 2016
Budućnost hostela nije u stambenim zgradama

Predstavnici udruženja ugostitelja iz Beograda, Zagreba i Sarajeva smatraju da se oblast rada hostela u regionu mora zakonski urediti, jer je reč o segmentu turizma koji ima veliki ekonomski potencijal.

Pre nedelju dana u Beogradu je na snagu stupila odluka o zabrani otvaranja hostela u stambenim zgradama bez saglasnosti skupštine stanara, što je otvorilo debatu u javnosti o opstanku te vrste ugostiteljskih objekata u glavnom gradu.

Georgi Genov, direktor Udruženje hotelijera i restoratera u Srbiji (HORES) rekao je da, prema zvaničnim podacima, u Beogradu ima 93 hostela, ali da ima i dosta objekata koji su neregistrovani. Pre nekoliko godina se, kako je kazao, počelo sa aktivnijim izdavanjem privatnog smeštaja u Beogradu, jer hoteli niže kategorije nisu zadovoljavali potrebe gostiju. Ti privatni smeštaji su, dodao je Genov, marketinški koristili termin hostel, a zakon im je kasnije omogućio i da se tako registruju.

Genov je ipak istakao da bi hosteli morali da budu samostalne funkcionalne celine i da smeštaj 25-30 ljudi u stanu koji je predviđen za stanovanje do pet osoba, jednostavno nije bezbedan.

- Ovog momenta je rešenje da mora da se promeni delatnost u iznajmljivanje apartmana ili soba za daleko manji broj ljudi - smatra Genov i dodaje da je Beogradu potrebno da se izgrade novi hosteli ili da se za tu svrhu prenamene odmarališta ili kasarne koji bi mogli da prime organizovane grupe mladih turista.

Direktor HORES-a ističe da država mora zakonski da uredi oblast hostela i da da razuman rok za prenamenu objekata.

Sarajevo ima slične probleme kao Beograd, u Zagrebu stroži propisi
Haris Pamuk, koordinator Ferijalnog saveza za hostele, je kazao da je u Sarajevu slična situacija kao i u Beogradu, i da se od preko 80 hostela u glavnom gradu BiH, većina nalazi u stambenim zgradama u centru grada. Pamuk dodaje da su u najavi zakoni koji bi trebalo da regulišu tu oblast i dodaje da je saglasan sa ocenom da u stanovima ne može da boravi 30 osoba.

On je istaka da bi država trebalo da pomogne hostelijerima manjim opterećenjima, jer trenutno plaćaju iste takse kao i hoteli sa pet zvezdica.

Sa druge strane, u Zagrebu se hosteli ne mogu otvarati u stambenom objektu, već strogo u poslovnim objektima. Zakon propisuje da hosteli moraju da imaju poseban ulaz u objekat, kazao je predsednik udruženja zagrebačkih hostelijera Niko Skrivaneli.

On je ocenio da je turizam u regionu složena stvar, i da trenutno prolazi kroz fazu prilagođavanja, odnosno da građani moraju da se navikavaju na suživot sa turizmom, da nauče da žive s njim.

Skrivaneli je rekao da će hosteli uskoro izgubiti stigmu jeftinog smeštaja, i istakao da pojedini zagrebački hosteli već danas izgledaju bolje nego hoteli sa dve, tri, pa čak i četiri zvezdice.

Izvor: N1

Komentara (0)

Povezane vesti

Hotelijerstvo
Aranđelovački odbornici odobrili kupovinu hotela „Staro zdanje”
19. Mart 2019
Na sedmoj sednici Skupštine Opštine Aranđelovac odbornici su usvojili predlog...
Hotelijerstvo
Hotel MAR – nova srpsko-kineska investicija
15. Mart 2019
Da je novobeogradsko naselje Ledine postalo veoma atraktivna poslovna zona i za investicije u...
Hotelijerstvo
Najskuplje hotelske sobe sa prelepim pogledom
12. Mart 2019
Hotelijeri znaju da nije lako zadovoljiti svakog gosta, ali čak i oni najizbirljiviji i...
Hotelijerstvo
Otvoren prvi inkluzivni hotel u Srbiji (FOTO)
12. Mart 2019
U Vrnjačkoj banji, 1. marta otvoren je hotel "Vrabac", prvi inkluzivni hotel u...