Anketa Turističkog Sveta: Industrija u svetlu pandemije koronavirusa

23. Decembar 2020
I red: Živorad Vasić, Goran Kovačević, Aleksandar Cicmil, Jelena Šuleić, Ivan Vitorović.  II red: Radoš Đorđević, Zoran Đurić, Olivera Imbronović, Stevan Barović, Ana Nikolić.  III red: Radomir Samčević, Dejan Stanojević, Sonja Kapetanović, Vladimir Đumić
I red: Živorad Vasić, Goran Kovačević, Aleksandar Cicmil, Jelena Šuleić, Ivan Vitorović. II red: Radoš Đorđević, Zoran Đurić, Olivera Imbronović, Stevan Barović, Ana Nikolić. III red: Radomir Samčević, Dejan Stanojević, Sonja Kapetanović, Vladimir Đumić

Stručnjaci kažu da čitav svet prolazi kroz revoluciju čiji će ishod, čak i kada vakcina postane globalno dostupna, gotovo je izvesno, biti „nova realnost”. Društvo, politika, industrija, tvrde, značajno će se promeniti. Mnogi kažu da to neće biti oporavak, već resetovanje na nove vrednosti, nove ekonomske sisteme i nove političke impera- tive. Ova revolucija nam, u stvari, kako ističu poznavaoci, pruža priliku da se resetujemo ne na ono gde smo bili, već na ono gde želimo da budemo, tvrdeći da će preživeti samo oni koji su spremni na promene, na uvođenje kreativnih, inovativnih rešenja i novih poslovnih modela koji će omogućiti da se firme razvijaju u budućnosti. Tako misle teoretičari, ali nas je zanimalo šta kažu oni koji su svo vreme u „poslovnoj areni”, prvi put suočeni s katastrofom takvih razmera i sa toliko nepoznanica, na kormilu velikih lađa koje treba vešto provući između Scile i Haribde ovog vremena i ostati – i čitav i zdrav. Pitali smo ih kako oni razmišljaju o tome i zamolili ih da nam otkriju: koja je najteža i naj- važnija lekcija koju su ove godine savladali sa svojim timovima i šta je to na šta će, zahvaljujući novim saznanjima, staviti fokus u poslovnoj strategiji za budućnost? Svi se slažu u jed- nom: teško jeste ali nam nije prvi put. Za one najbolje sve je izazov, za optimiste – trenut- no iskušenje, jer posle kiše uvek dolazi sunce. Za većinu: jedino je promena stalna i izves- na, a svet – krajnje nesigurno mesto koje začas može da se sruši. Industrija je u prividnoj hibernaciji. Treba sačuvati ljude. Vreme je za veru, mudrost i strpljenje.

Živorad Vasić, regionalni generalni menadžer IHG, stariji potpredsednik Delta Holdinga:

- Pandemija nam je pokazala koliko svet može brzo da se promeni ali i da nekada nismo spremni za izazove koji mogu da se dese. Ono što smo za ovih 9 meseci naučili je da je svaki dan drugačiji i da ne znamo u kom smeru će se stvari odvijati, ali da isto tako mnogo zavisi i od nas samih u kojoj meri ćemo se posvetiti poslu i radu, i koliko možemo da budemo dobri lideri kada je teško. Da je bilo ko sakupio najpoznatije stručne konsultante i dao najveći novac da smisle kako da u potpunosti unište entertejment industriju, mislim na hotelsku industriju, avionske kompanije i sve ono što je povezano sa turizmom - siguran sam da ne bi umeli da smisle ovako težak scenario. Svi hoteli na ovom svetu prolaze kroz izuzetno teške trenutke, mnogo ljudi ostaje bez posla, zauzeće je opalo više od 70 odsto, prosečna cena je pala širom sveta... Ali, iskreno se nadam da će sa pojavljivanjem vakcine doći do promena, da će ljudi uskoro polako početi da putuju, da se viđaju, da posećuju kongrese i da dolaze u hotele. Jer, ljudi žele da putuju, žele da nauče nove stvari... Dosta im je online konferencija, žele da imaju taj humani kontakt. Činjenica je da to primarno zavisi od pandemije i medicine, i biće potrebno mnogo strpljenja, borbe i želje da se prevaziđu ti teški trenuci. Ono u šta sam potpuno siguran je da će u budućnosti cela industrija da se vrati u svoje okvire. Naravno da nemam odgovor kada će to biti, ali mislim da je jako važno za sve nas da svi svojim radom i znanjem učestvujemo u tome, da želimo i da se trudimo da to bude što pre.

Goran Kovačević, generalni menadžer Viceroy Kopaonik Serbia:


- Mislim da su se stvari odavno promenile. Nova realnost je tu i ko se do sada nije prilagodio, već uveliko kasni. Svet se iz korena promenio još pre desetak, možda i malo više godina, samo što je prosečan građanin zatvarao oči pred surovom realnošću i prilagodio se nečemu čega suštinski i nije, niti je trebao da bude deo. Ovo resetovanje je vrlo surovo otrežnjenje onih koji su odbijali da prihvate da je nova „industrijska revolucija” odavno zakucala na vrata. Na veliku žalost, ova lekcija je servirana na vrlo težak i nehuman način. Rambo Amadeus je po mom mišljenju dao odlično viđenje trenutne situacije, a moj jedini savet bi bio da se sačuva razum. Sve ovo će uskoro proći, a posledice koje ovaj sunovrat može da ostavi na mentalno stanje čoveka, porodice, naroda, nacije je - nesaglediv.

Iako svestan težine ove godine i pošasti koja je zadesila i našu zemlju i celu planetu, ja lično ovu godinu neću razlikovati ni od jedne druge do sada. Iskreno, ne želim da pravim paralele, niti poređenja sa ovom godinom, jer život je, pre svega, lep. Moramo ostati pozitivni, vedri, nasmejani. Moramo verovati i raditi kao da ćemo živeti sto godina, i živeti kao da je svaki dan poslednji. Mnogo su gore stvari zadesile i naš narod i našu planetu samo u poslednjih sto godina, pa smo opstali, preživeli, izašli jači iz svega. Možda sam ove godine naučio da je lično mišljenje i sopstveno uverenje i intuicija jače od bilo kog programa i bilo kojih direktiva koje su nametnute. Iako je prosto nemoguće odupreti se svemu što nam je servirano, čovek mora da ostane slobodnouman i verujuć u svoju snagu i svoju intuiciju.

Ja ću u budućnosti i dalje ostati veran svojim osnovnim principima, a to je da smo mi hotelijeri i da je naš posao, pre svega, da gostu pružimo uslugu smeštaja, hrane i pića na najbolji mogući način ili bar kako mi mislimo da je najbolji mogući način. To, naravno, činimo da bismo ostvarili dobit, ali mi smo hotelijeri, uvek i pre svega. Ako prestanemo bar na kratko da budemo vođeni profitom, a usmerimo naše snage na ono što mi suštinski jesmo, profit će neminovno doći kao posledica iskrenosti i pravog odnosa prema gostu i prema našoj profesiji. Zato, budimo hotelijeri.. uvek i u svakom trenutku! Budimo domaćini, sada i zauvek!

Aleksandar Cicmil, CFO, Promont Group, Fruške Terme:


- Mislim da društvo previše očekuje od „nove realnosti”, pogotovo u kratkom roku. Rekao bih da je Bill Gates, osnivač Microsoft-a, to dobro procenio kada je rekao: „Ljudi precenjuju stepen promena koji može da se dogodi u godini dana, a potcenjuju stepen promena koji može da se dogodi za deset godina”.

Verujem da će smanjenje potrošnje kod građana dovesti do kontrakcije uslužnog sektora u 2020. i 2021. godini, ali da će kompanije koje imaju stabilno B2B poslovanje osetiti ograničene posledice pandemije. Dakle, ne mislim da se u društvu u celini desio restart momenat, već da su prosto neki trendovi, koji su se već nazirali u prethodnim godinama, sada očiglednije izašli na videlo. 

Očekujem još veće ubrzavanje procesa digitalizacije, što većini domaćih kompanija ne ide u prilog, i što za epilog može imati u dužem roku da će samo retke kompanije opstati samostalno pod istovremenim pritiscima globalizacije i digitalizacije. Ekonomski imperativ efikasnosti nalaže da će doći i do preispitivanja poslovnih modela čitavih industrija, kao na primer restoraterstva i avio industrije. Dalje, imperativ efikasnosti i dalji razvoj tehnologije donosi sa sobom automatizaciju procesa rada, što za posledicu može da ima smanjenu potražnju za niskokvalifikovanim radnicima. Dva trenda koja očekujem u narednom periodu su: intenziviranje M&A aktivnosti (konsolidaciju industrija sa velikim brojem manjih kompanija), kao i povratak prirodi (destinacije koje su pogodne za odmorišni turizam će imati komparativnu prednost u odnosu na destinacije sa isključivo MICE karakterom).

Lekcija koju smo mi naučili u ovoj godini jeste značaj poslovanja unutar grupacija tj. holding kompanija sa diverzifikovanim sektorima poslovanja, što omogućava da se neki kritični period po poslovanje određene kompanije prevaziđe. U suprotnom, makroekonomski šokovi, poput pandemije, mogu značajno da ugroze opstanak biznisa koji je u regularnim makro okolnostima sasvim uspešan.

Konačno, očekujem da u mesecima nakon vakcinisanja više od 50% populacije dođe do značajnog kratkoročnog povećanja turističkog prometa. Ovo se dogodilo u julu i avgustu u pabovima širom Velike Britanije, gde se, posle 3 meseca vanrednog stanja, promet u julu i avgustu 2020. godine ne samo vratio na tipičan nivo, nego je bio 30-50% veći u odnosu na jul i avgust 2019. godine. 

Konačno, makro predviđanje za turizam u Srbiji koje sledi jeste na osnovu pretpostavke da će do kraja juna dobar deo populacije (50%+) biti vakcinisan. U tom slučaju, ako bih rankirao kvartale u 2021. godini sa tri opcije: pesimističan, neutralan i optimističan „outlook”, Q1 bi imao pesimističan, Q2 i Q4 neutralan, a Q3 optimističan „outlook”.

Jelena Šulejić, generalni menadžer hotela „Amsterdam”, Beograd:


- Uvek je bilo da „teška vremena stvara- ju jake ljude“. A ovo je neko i čudno i teško vreme za ljude, za posao, za život. Nije da i u prošlosti koju pamtimo nije bilo loših dana (ratovi, poplave, ekonomske krize...), ali ono što se kroz istoriju ponavlja je činjenica da ljudi nikada nisu spremni za loše dane.

Turizam i ugostiteljstvo su usled pandemije i ozbiljne ekonomske krize zaista izvukli „deblji kraj”. Tu je došlo do izražaja naše znanje, inovativnost, kreativnost i ponajviše sposobnost da se prilagodimo situaciji i nađemo način da je prevaziđemo i poslujemo normalno. Ja sam najveću pažnju u ovoj situacijiima poklanjala zaposlenima, vodeći računa o njihovom zdravlju, strahovima, ostvarenju planova za budućnost... Uspeli smo svi zajedno da sačuvamo kolektiv bez većih oscilacija, pa čak i da dopunimo redove. Svaka kriza, pa i ova, iznedri i nešto do- bro. U ovoj situaciji smo (bar mi se tako čini) počeli više da cenimo život i blagodeti koje nam pruža.

Nisam sigurna da će se svet, pogotovo naše podneblje, značajno promeniti kad sve ovo prođe, mada bi bilo dobro da do promena dođe. Promene su bitne na svim nivoima i poljima našeg života i rada, jer samo na taj način možemo da opstanemo i ostanemo konkurentni. Uostalom, i dinosaurusi su izumrli jer nisu evoluirali. Što se hotelskog biznisa tiče, u skorijoj budućnosti će slediti ozbiljna restruktuiranja. 

Uprkos svemu, verujem da će hotelijerstvo ponovo pokazati svoju fleksibilnost i da će, zahvaljujući dobroj organizaciji i strategiji poslovanja, uspeti da se oporavi brže od ostalih privrednih grana. Ono što je naš zadatak je da nastavimo da unapređujemo kvalitet naše turističke ponude i rad na valorizaciji Srbije i njenih resursa, kako bi ostala prepoznatljiva i dobro pozicionirana na međunarodnom turističkom tržištu.

Stara poslovica kaže: U dobru je lako do- bar biti, na muci se poznaju junaci! Pa je ono što nas najviše definiše, u stvari, šta smo uradili kada je muka a ne kada sve teče lagano. Tada je najteže ostati čovek i sačuvati sebe i druge. Kome su na prvom mestu ljudi a potom novac i stvari, sačuvaće najvažniji resurs za budućnost: ljude!

Ivan Vitorović, generalni direktor Mona Hotel Management:


- U mesecima koji su iza nas, svedoci smo brojnih promena u ponašanju ljudi čiji je uzrok pandemija COVID-19. Međutim, sve sam bliže stavu da aktuelni događaji suštinski nisu kreirali novu realnost, već su samo ubrzali neminovne promene ka kojima je svet išao sporijim tempom. Pritom, mislim na prozitivne promene: rad od kuće gde je to moguće, fleksibilno radno vreme, „povratak prirodi” u svim mogućim aspektima, ruralni razvoj i migracija iz gradova, zdravlje na prvom mestu, nova paradigma hibridnih događaja, organizacija posla itd. Naravno, ovakav tempo ubrzanih promena imao je jake negativne efekte po ekonomiju, pre svega, jer svet strukturalno nije bio spreman za tu brzinu promene, te će negativne ekonomske posledice biti sagledive tek u godinama koje dolaze.

U svim tim namenutim promenama, svakako je imperativ postala potreba za adaptibilnim ponašanjem i promenama modela ponude i ponašanja u hotelijerstvu, u meri u kojoj je to bilo moguće. S jedne strane, visok nivo kontrole troškova, praćen restriktivnim budžetima i značajno smanjenim prihodima, kroz nove forme ponude u vidu hibridnih događaja, izdavanja kancelarijskog prostora u hotelu, produženog boravka i sve to uz visok nivo poštovanja epi- demioloških mera. U tom kontekstu mogu da budem veoma zadovoljan kako je naš tim odgovorio na izazove restriktivnog budžeta i nove forme ponude, pre svega, na izdavanje kancelarijskog prostora i hibridne događaje.
Sagledavajući sadašnje stanje na bazi dostupnih infomacija, dolazak vakcine i slično, mišljenja sam da nas u 2021. godini čekaju dalji izazovi u racionalizaciji troškova koji će, nažalost, voditi smanjenju broja zaposlenih u industriji (pre svega u gradskim hotelima), nižim prosečnim cenama praćenim padom do 10%, ali da će svakako naredna godina biti u drugoj polovini više predvidiva u modelima ponašanja tražnje, s velikim akcentom na domaće tržište i region. Povratak značajnijih međunarodnih kretanja i relativnu normalizaciju poslovanja, očekujem u 2022. godini.

I kao sve dobro i loše u životu, i ovo će proći! U međuvremenu, valja očuvati zdravlje, ponašati se odgovorno i privatno i poslovno i razrađivati nove poslovne modele ili rešavati stare izazove, za koje nikada nismo imali dovoljno vremena!
Radoš Đorđević, generalni menadžer MK Mountain Resort, hotel Grand, Kopaonik: - Odgovornost koju direktori velikih kompanija nose u ovoj “revoluciji“ je nikada veća. Održavati procese rada i u istom momentu se baviti zaštitom gostiju i zaposlenih, čineći sve da virus ne uđe u našem slučaju u hotel, je najizazovniji profesionalni zadatak u ovom trenutku. Biti adabtibilan, brzo se prilagoditi na nove zahteve klijenata, na novu vrstu usluge, nešto je što će se tolikom brzinom menjati, sve dok se ne ukoreni u nov način života i nov način pojma hotelijerstva.

Kombinovanje hotelskih usluga sa outdoor aktivnostima, činiti ih gostima pristupačnijim i dostupnijim, svakako je plan u narednom periodu, jer mislimo da će se ljudi radije opredeljivati za neke stvari koje do sada nisu imali priliku da probaju i uvrste ih u svoje redovne navike. Kada je zdravlje svih nas u pitanju, svesni smo da nam u tom momentu „kliknu” sve one stvari koje su po nas dobre i za koje smatramo da mogu da unaprede naše stanje, tako da će procenat onih koji će se opredeliti za češće odlaske u prirodu, kombinovanje usluga smeštaja sa zdravim opcijama, biti sve veći.

Naučili smo da vrlo savesno pristupamo svakom segmentu „nove usluge“. Više nemamo strah da gostu izmerimo temperaturu prilikom ulaska u hotel, nemamo stah da gosta upozorimo da nosi masku u javnim prostorima. Naprotiv, ovo je sada vrhunska usluga i nešto što će biti standard u novim hotelskim procedurama. 

Zoran Đurić, generalni menadžer Miele d.o.o. Beograd:


- Situacija u kojoj smo se svi našli bila je potpuno nova i neočekivana, pa niko nije mogao biti adekvatno pripremljen za nju. Međutim, Miele je poslednje dve godine u procesu najveće reorganizacije u istoriji kompanije, koja ima za cilj da pripremi kompaniju za budućnost i osigura stabilan i zdrav rast u godinama koje dolaze. U mnogim segmentima poslovanja to je zahtevalo veoma radikalne izmene poslovnih procesa i tradicionalnih višedecenijskih principa poslovanja, a to se pokazalo kao odlična „pokazna vežba” za novonastalu situaciju. Potvrda da smo na dobrom putu je i činjenica da su sve naše kompanije u svetu uspele da se bez većih problema i gubitaka nose sa ovom situacijom. Što se nas u Srbiji tiče, ne samo da nismo imali gubitke, već očekujemo da ovu godinu završimo sa rastom od više od 20%.
Najvažnija lekcija, koja me je umnogome osvestila, je nešto što bi svaki menadžer morao uvek da ima na umu, a to je da i naizgled stabilni biznisi mogu gotovo preko noći da se ugase. U mom fokusu je i dalje moj primarni zadatak - obezbeđivanje stabilne budućnosti firme, a sva nova saznanja i iskustva će mi u tome dodatno pomoći. Svojim kolegama želim da kažem da, pre svega, moraju da brinu o svojim zaposlenima i da se ozbiljno potrude da sačuvaju njihovu motivisanost i zadovoljstvo, da je fleksibilnost jako bitna, da se bave novim alternativnim načinima prodaje, da rade na digitalizaciji poslovanja i da uvek i za sve imaju rezervni plan za okolnosti koje se menjaju iz dana u dan.
Inače, nisam u grupi onih koji smatraju da će nakon okončanja epidemije doći do značajnih promena u stavovima i ponašanju ljudi. Meni se, nažalost, čini da će, kada smo mi u pitanju, naš mentalitet i „kratkoročno pamćenje“ odigrati važnu ulogu u vraćanju na staro.

Olivera Imbronović, generalni menadžer hotela Prezident, Palić:


- U godini smo velikih iskušenja a da bismo opstali treba da se povezujemo i u pravom smislu pravimo Novo zadrugarstvo. U ovom periodu prioritet je zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba – bioloških potreba i potrebe za sigurnošću – za očuvanjem dobrog zdravlja, a imperativ je da se vratimo na prave vrednosti. I tog ugla posmatrano, hotel treba da pruži svakom gostu osećaj da je „kod kuće”, da se hrani domaćim proizvodima koji jačaju imunitet i podsećaju ga na detinjstvo. Zaposleni treba da budu kao složna porodica, jer su uslovi rada i plate svedene na minimum. Sada više nego ranije treba biti dobar domaćin. 

Za mene i moje zaposlene, zatvaranje hotela na dva meseca, od 15. marta do14. maja, i sedenje kod kuće, bilo je nešto najteže. Posle prvog šoka, okrenuli smo se svojim talentima i radili na njima, družili se sa porodicom, kuvali... Mi smo i inače negovali domaćinski odnos sa našim gostima i bili im siguran dom, i čim je hotel ponovo otvoren, uz propisane mere zaštite zdravlja, gosti su se sami odlučivali za naš hotel.

U poslovnoj strategiji fokusirali smo se na održive sisteme: štedljivost, agilnost, Kaizen system (malim koracima rešavanje problema), posvećenost kvalitetu usluge po meri svakog gosta. Negovanje pravih vrednosti, podela usluga na više zanatskih, trenutno traženih usluga za domaće turiste i lokalno stanovništvo: kiosk prodaja domaće hrane, nove usluge u Wellness i Spa centru, “kafa u 5 za vas 5”... Razmišljamo i o hotelskoj sobi kao kancelariji, svesni da hotel realno pruža različite mogućnosti za rešenje trenutnih problema.

Stevan Barović, generalni menadžer hotela Heritage, Beograd:


- Da li će ovo postati nova realnost ili će se pronalaskom i primenom vakcine situacija prilično ublažiti i vrati na staro - ostaje nam da vidimo. Posledica zdravstvene krize, do pre godinu dana gotovo nezamislivih razmera, sada je i ekonomska kriza. Iskreno, moj najveći izazov u prethodnom periodu (koji je i dalje prisutan) je kako da sačuvam tim koji sam gradio prethodnih nekoliko godina, kako da svi što manje osete posledice, kako da smanjimo nepotrebne troškove, ali iznad svega - kako da se sačuva zdravlje svih zaposlenih. Čini mi se da smo se svi prilično uljuljkali i razmazili, nismo verovali da je moguće da se ovako nešto desi na globalnom nivou, ali realnost nas opominje da u svakom trenutku moramo da budemo oprezni i spremni za neželjeni scenario, svesni da je naš posao jedan od najosetljivijih, bilo da se radi o političkim, ekonomskim ili, kao u ovom slučaju, zdravstvenim problemima. Svi savetuju da se u poslovanju što više prelazi na online platforme, digitalizovane i beskon- taktne procese, ali je pitanje kako to u potpunosti primeniti u branši u kojoj je osnova direktan kontakt s ljudima? Zaista se nadam da će sve ovo uskoro da prođe i da će ljudi opet da dolaze u našu zemlju. Sigurno će u početku obraćati pažnju na zdravstvene standarde hotela, na sanitarno-higijenske sertifikate ovlašćenih kuća, i to je ono na čemu ćemo moći da radimo, da se pobrinemo da se naši gosti i zaposleni osećaju bezbedno a da, naravno, dobar deo usluga u hotelu prebacimo na digitalne platforme. Takođe, da ponudimo i neke nove načine pružanja određenih usluga, bezbednih a opet i interesantnih za naše goste da bi ih što pre prihvatili. Nadu mi uliva činjenica da su mnoge firme pokrenule mini konferencije po hotelima kada je to bilo dozvoljeno, i da je odziv bio dobar, kao i da su Izraelci u velikom broju počeli da dolaze u Beograd kada je epidemiološka situacija kod nas bila povoljna i to se odmah osetilo u mnogim hotelima širom grada. Sve to navodi da ljudi i dalje vole da se kreću, putuju, da se sastaju i ja se iskreno nadam da ova situacija neće slomiti taj duh.

Ana Nikolić, menadžer hotela Royal Spa, Banja Koviljača:


- Najtragičniji dan za nas u hotelu Royal Spa bio je definitivno 15. mart ove godine. Suočavamo se sa najvećim stra- hom. Prvi put za 10 godina zatvaramo vrata našeg hotela. Shvatamo da ni najbolja ponuda, ni najbolja preporuka, ni najbolja lokacija više ne mogu da nam dovedu gosta. Postajemo najugroženija ekonomska grana i, nažalost, suočavamo se s činjenicom da nismo u mogućnosti da savladamo i rešimo taj problem. Počinjemo da radimo u maju i zapravo tada počinjemo da učimo šta je to što je gostu sada bitno. Više nije prioritet bife sto prepun hrane. Gosti sada imaju drugi prioritet. Traže da im poslužimo bilo šta na tanjiru, samo da ne ulaze u gužvu. Na prvom i najvažnijem mestu gostu je sada bezbednost i sigurnost.

A za nas, prvo mesto zauzima bezbednost svih zaposlenih, dok bezbednost gostiju ostaje na drugom mestu. Nekada bolovanje jednog zaposlenog nije značilo bolovanje i svih ostalih. Sada postoji ogroman strah da jedan zaraženi u kolektivu povuče sve oko sebe i to je promenilo sve: način rada u kolektivu, kao i međusobne odnose. Nova situacija je dovela do nečega što nismo mogli ni da zamislimo, da svaki menadžer sektora svoj dnevni izveštaj započinje sa: „U sektoru svi zdravi”. Menjamo svoju svest, menjamo svest okoline, menjamo svest gosta: molimo za odgovornost prema sebi i na taj način pokušavamo da sačuvamo našu profesiju koja je upala u najveću krizu ikada.

Ono na šta sam ponosna u svom kolektivu je što se svi duplo više trude, i što ja kao menadžer više ne moram da izgovoram svima dobro poznatu rečenicu da je gost na prvom mestu. Gosti odlaze nasmejani iz hotela, a mi vidimo taj osmeh čak i ispod maske!

Radomir Samčević, osnivač i direktor HT agencije za konsalting i menadžment u hotelijerstvu:


- Ne treba zaboraviti, da svaka i najmanja globalna kriza, uvek prvo udara na tu- rizam i hotelsku industriju, pa ne čudi što je i ovog puta došlo do njihovog posrnuća, kao i tih nesrećnih devedesetih kada je zemlja bila u izolaciji, a svi gradski hoteli muku mučili s manjkom gostiju. Doduše, tada su i hoteli u unutrašnjosti trpeli stravične gubitke, jer nije bilo ekonomski jakih gostiju koji bi sebi mogli da priušte vikend ili više dana boravka u nekom od banjskih ili planinskih hotela. Jedina razlika od tada do danas je da je otvoren ogroman broj različitih smeštajnih objekata, pa je samim tim broj „pogođenih“ daleko veći. S druge strane, setimo se Svetske ekonomske krize koja je svoj najjači udar imala s kraja 2008. i tokom 2009. godine, kada je drastično opao promet poslovnih ljudi, što je, takođe, „pogodilo“ veliki broj hotelijera u velikim gradovima. Dakle, ništa novo.

Iskreno, ne verujem da će se svet promeniti i da će izvući neke pouke iz ove globalne krize, a trebalo bi. Mislim da ćemo se, čim ova pošast bude smanjena ili se ne bude više o tome previše govorilo, svi vratiti starim navikama i načinu rada koji smo praktikovali pre pandemije. Isto onako kao kad je ukinuto vanredno stanje i dozvoljen rad hotela: veoma malo njih je radilo oprezno, pridržavajući se svih preporučenih mera, a većina se nije pridržavala ni onih obaveznih.
Ono što me je najviše zabolelo, bila je činjenica da veliki broj, pre svega, velikih hotela ili čak hotela iz hotelskih lanaca nije ni razmišljao o tome da je moguće da se nekada dogodi neka kriza i da na vreme treba pripremiti plan šta i kako raditi u tim situacijama. A kada dođe kriza, vidimo da vrlo mali broj hotelijera ima spreman plan. Sećam se dobro te 2009. godine kada smo na raznim forumima, predavanjima i sličnim profesionalnim okupljanjima slušali razne stručnjake, koji su nas učili da je kriza novi početak i da svi treba da izvučemo neke pouke i da svet neće više biti isti. Veoma mi je žao što su mnogi hotelijeri pokušali da umanje efekte krize tako što su otpuštali radnike, što su onima koji su ostali smanjivali plate i što se sve slomilo preko leđa zaposlenih. Pa zar je moguće da nisu shvatili da su im zaposleni najvažniji faktor usluge i da će kasnije, bez njih imati ogroman problem da nastave s radom. Nadao sam se da će i radnici shvatiti kakvi su im vlasnici i da će nakon krize svoje uhlebljenje naći kod onih koji brinu o svojim zaposlenima. Međutim, sve je ostalo i ostaće po starom u većini hotela...

Što se mene i moje agencije tiče, u timu nemam mnogo saradnika, ali o njima vodim računa kao o svojoj porodici. Da nije njih, ni ja ne bih bio ono što jesam i uzajamno kreiramo određenu vrednost, pa samim tim i dobit koju ostvarujemo, delimo kao partneri. Mi i jesmo partneri, kao što su zaposleni i vlasnici hotela part- neri. Ako ne brinemo o svojim zapo- slenima kao o svojoj porodici, onda to nije ono što donosi bilo kakvu vrednost, onda je to nešto drugo. Dovoljno sam mudar da ne dajem savete drugima, jer svako prati svoj put i način kako do određenog cilja da dođe, a nama to može da se sviđa ili ne. Svet se neće promeniti, i dalje će biti veliki broj onih koji nisu kreativni, nisu lojalni i nisu svesni važnosti njihovih zaposlenih, a samo mali broj onih koji to potpuno drugačije gleda na stvari od njih, imaće uspeha. Nije za badava ona stara izreka: Daj i daće ti se.....

Iskreno se nadam da će ova pošast relativno brzo i bezbolno proći. Ono u šta sam siguran je da će nakon izlaska iz ove krize ljudi pohrliti da putuju, da posete sve one turističke destinacije koje su godinama sanjali, ali su uvek mislili da ima vremena. Ako nas je nešto kriza naučila, bar za kratko, je da nema previše vremena i da postoje mnoga životna iznenađenja koja mogu da nas okrenu od naših želja i planova. Ljudi će zato već naredne godine želeti da putuju, da se druže i upoznaju ona mesta koja su im na listi želja.

Mene iskreno raduje što je najveći benefit iz ove krize izvukla ova naša lepa zemlja, jer mnogi koji nisu mogli da ot- putuju u inostranstvo kao svake go- dine, bili su primorani da svoje navike za putovanjem zadovolje u svojoj zemlji i ostali oduševljeni njenim lepotama. Uvideli su da i u njoj postoje destinacije i objekti koji su na svetskom nivou i shvatili da svoje slobodne dane mogu provoditi u svojoj zemlji, uživajući u našem potcenjenom gostoprimstvu i vrhuskoj usluzi u svakom smislu. Optimista sam i srećan sam što će i oni koji nisu dovoljno kreativni ili nemaju ja- sno definisane planove, imati opet vremena da rade na način na koji su do sada radili...

dr sci. med. Dejan Stanojević, generalni direktor SB Merkur, Vrnjačka Banja:


- Ove prestupne godine svi mi u turizmu bili smo izloženi velikim izazovima. Turizam je jedan od ekonomskih sektora najteže pogođenih pandemijom COVID- 19, jer je prema podacima Svetske turističke organizacije tokom 2020. godine pad broja međunarodnih turističkih dolazaka bio između 58% i 78%.

Za nas u Merkuru, kriza COVID-19 pokazala je potrebu za jačanjem turističkog proizvoda kroz saradnju sa svim zainteresovanim stranama u turizmu na nacionalnom (regionalnom i lokalnom) i međunarodnom nivou. S druge strane, kriza je prilika da se preispita način na koji Merkur komunicira sa ciljnim javnostima, prirodnim i kulturnim resursima, da se njima bolje upravlja, osiguravajucí održivu turističku ponudu.

Kriza COVID-19 donela je sa sobom jednu veliku nepoznanicu i zahtevala potpuno novu organizaciju rada i poslovanja. Mi smo uspeli da od juna meseca osposobimo jedan novi i drugačiji vid rada u cilju da zaštitimo i naše goste i zaposlene. Merkur kao zdravstveni centar je oduvek vodio računa o higijenskim i merama zaštite zdravlja gostiju, ali je tokom leta to podignuto na jedan viši nivo, uz poštovanje preporučene distance i organizacije medicinskih službi, ambulanti, ishrane i svih drugih sektora bez zadržavanja, čekanja u redovima i velikih grupa.

Ovo je godina u kojoj smo svi više nego ikada uvideli značaj zdravlja i počeli da cenimo zdravlje. Iz tog razloga su se Merkur i Vrnjačka Banja tokom proteklog leta i jeseni pozicionirali kao savršeno mesto za brigu o zdravlju. Kod nas je kreirana atmosfera u kojoj se gosti u Merkuru osećaju bezbednije nego kod svojih kuća. Sama činjenica da o njima brine tim od 40 lekara različitih specijalnosti činila je da se naši gosti osećaju sigurno i bezbedno, a to je i naš najvažniji cilj.

Sonja Kapetanović, direktor marketinga, Shlarafia d.o.o.


- Mogu da se složim da je adaptacija u svim zahtevanim formama najprominentniji uslov za naš opstanak ne samo u poslovnom, već na žalost i u biološkom smislu. Možemo se adaptirati na nova pravila, ali ne i na nove vrednosti ako one nisu istinski deo nas - i upravo u tome se krije ključ potencijalnog opstanka. Uverena sam da će čovečanstvo ucenjeno fizičkim i socijalnim distanciranjem, početi da vapi za iskrom ljudskosti, pa očekujem da će svi oni čija se poslovna politika oslanja na altruističke vrednosti, doživeti neočekivani procvat.

Najvažnija lekcija koju smo u ovom periodu savladali je upravo ona da ne postoje najteže lekcije i da su sve podjednako važne. Shvativši da upravo prolazimo kroz katalizovanu (r)evoluciju, koncept budućnosti treba gledati kroz drugačiji okular i u tom smislu strateško planiranje treba oročiti na kraći period. Verujem da se i sada i uvek u biznisu treba nositi vrednostima i uverenjima kojima se vodimo i u životu, ne opterećivati se tumačenjem šire slike, već se fokusirati na ono na šta možemo da utičemo u ovom trenutku u svom okruženju. Jer, kada smo razjasnili šta su potrebe a šta želje, treba da prihvatimo neminovnost uticaja neplaniranih činilaca i naučimo da živimo s neizvesnošću jer, čini se da je to jedino što je sigurno.

Vladimir Đumić, Business Developer, Zepter Hotels:


- Ovo jeste neka nova revolucija, neki novi reset, ali ovog puta pravi, treba da nas vrati u život pre nego što smo kao rasa ogrezli u besomučnoj potrošnji, pohlepi i nebrizi za planetu, za ljude oko nas. Trebalo bi da bude šansa da se, ipak, u zadnji čas shvati da smo dotakli granicu koju ne smemo preći jer ćemo prestati da budemo ljudi. 

Najteža lekcija sa kojom smo se suočili je da sve može da nestane u jednom danu, ali da se već sledećeg dana ponovo rađa nada i da se zbog nje vredi boriti za bolje sutra. A najvažnija lekcija je da smo ljudi i da smo jedni drugima uvek potrebni, i da nam je ovo jedina planeta za život, pa je treba poštovati i čuvati. Zato ću se lično više okrenuti prirodi, druženju, digitalnoj detoksikaciji koja je svima neophodna. I naravno: nema predaje, nema odustajanja. Treba smišljati nove stvari koje ćemo voleti da radimo, jer, verovali ili ne, uvek postoji neka nova opcija koju nismo iscrpeli.

Komentara (0)

Povezane vesti

Hotelijerstvo
ONE&ONLY PORTONOVI otvoren za goste
07. Maj 2021
Smešten na ulazu u Bokokotorski zaliv, na obali Jadranskog mora u Crnoj Gori,...
Hotelijerstvo
Robert Stojko novi generalni direktor hotela Radisson Collection, Old Mill Belgrade
05. Maj 2021
Radisson Collection Hotel, Old Mill Belgrade sa velikim zadovoljstvom objavljuje imenovanje...
Hotelijerstvo
Skijališta Srbije na Torniku grade hotel
05. Maj 2021
Skijališta Srbije raspisala su tender za izradu tehničke dokumentacije za više...
Hotelijerstvo
Hotel 88 Rooms Beogard postao deo PPHE Hotel Group-e.
29. April 2021
Hotel 88 Rooms Beogard otvara svoja vrata 05. maja 2021. godine kao deo PPHE Hotel Group-e....