Zgode i nezgode turističkih vodiča

04. January 2018
Zgode i nezgode turističkih vodiča

Nakon uspešnog prvenca pod nazivom „Turistički vešeraj“, Maja Rogan – turistički vodič sa višegodišnjim iskustvom, objavila je novu knjigu simboličnog naziva „Turistički tartufi“, s ciljem da u ljudima probudi avanturistički duh i podstakne želju za putovanjima. Knjiga sadrži 58 vickastih priča iz turističke prakse, a mi vam prenosimo atmosferu sa promocije ove zanimljive publikacije koja je krajem prošle godine, u prostorijama Turističke organizacije Srbije, predstavljena javnosti. Svoje dogodovštine sa turistima prepričavale su i Majine kolege Milena Vasiljević i Srđan Ristić, uz pratnju mladih glumaca koji su izvodili skečeve iz knjige.

Najbolji drug na drumu


„Pitate se na koji način postati turistički vodič? (…) Najvažnije: treba da zračite pozitivno i dobronamerno kao da tragate za lepotom i to se odnosi na sve koji se bave uslužnom delatnošću, jer to turisti NEPOGREŠIVO osete.“

Da biste se bavili poslom turističkog vodiča, preduslov je da budete šarmantni – tvrdi autorka „Turističkih tartufa“, koja nesumnjivo poseduje ovu osobinu. Njena koleginica Milena Vasiljević dodaje da treba biti profesionalan, snalažljiv, fleksibilan i poznavati svoj posao, ali pre svega – svoje klijente i njihovu kulturu, dok Srđan Ristić – „specijalista“ za turiste koji u Beograd dolaze kruzerima, smatra da je neophodno da vodiči imaju jake živce, da budu dobri psiholozi i što je najvažnije: da predviđaju stvari unapred.

- Dugo sam mislio da je najbitnija elokvencija – da o nekoj destinaciji umete lepo da pričate, da ste naučili istoriju, kulturu, arhitekturu, ali mi je jedan kolega skrenuo pažnju da je najvažnija osobina turističkih vodiča predviđanje stvari unapred. Da uvek imate spreman scenario za sve što može da vam se desi na putu, kako vas ne bi izbacile iz takta neke komplikovane situacije poput prebukiranih hotela u kojima vam kažu da nemaju mesta da smeste celu grupu, ili na aerodromu kad vam saopšte da samo 15 ljudi može da uđe u avion, dok za ostalih 25 nema mesta, i onda vam se tih 25 „popne na glavu“ i svako ima neku svoju ideju šta treba da se u tom trenutku radi, ili počne da se svađa sa aerodromskim personalom, a vi morate to da „peglate“ i rešavate. Tako da, dragi moji putnici, kada krenete sa turističkim vodičem na put, znajte da vam je on najbolji drug na drumu i da će on da uradi sve što bude znao i mogao kako bi vaše putovanje što lepše proteklo. A ako nešto krene naopako, on će biti taj koji će da „vadi kestenje iz vatre“. Zato budite nežni prema vašim vodičima – uz smešak poručuje Srđan.

Razlike između domaćih i stranih turista

„Ova planeta je jedna Božija bašta sa najrazličitijim raznobojnim cvećem. Ima i orhideja, i ruža, i korova, i trnja. Zamisli kako bi samo bilo dosadno da je sve cveće žuto. Tek putujući i upoznajući druge kulture u Božijoj bašti, možeš realno da sagledaš svoju.“

Turisti se razlikuju shodno obrazovanju, afinitetima, kulturi i zemlji iz koje dolaze. Evo po čemu su inostrani turisti drugačiji od domaćih:

- Turisti sa Zapada manje puše. Naravno, nađe se uvek neki pušač, ali on se prilagođava grupi i ne prave se puš-pauze, dok su one našim turistima najbitnije. Vozač, na primer, izađe da kupi vinjetu, i odmah njih 10 izleće napolje da puši. Ako govorimo o ljudima koji dolaze iz Francuske, Švajcarske, Italije – njima je najvažnije da obroci budu u tačno predviđeno vreme, jer dolazi do pobune u autobusu ako se oko 13 časova ne napravi pauza za ručak. Što se tiče naših turista, oni i ne ručaju, nego grickaju sve vreme u autobusu, a na pauzi idu u šoping i vraćaju se sa gomilom kesa. Ja ih pitam: „Šta ste lepo kupili?“, a oni razočarano kažu: „Ništa!“ - duhovito zapaža Milena, a Srđan se nadovezuje:

- Mi smo društvo u povoju po pitanju razvoja turističke svesti. Nismo mnogo putovali, sem u zlatnom periodu bivše Jugoslavije. I to se oseća: i kada primamo goste, i kada putujemo u svet.



Problemi na terenu

„Sve dok budete imali pušačka i nepušačka mesta u jednoj prostoriji, nema razvoja turizma.“

Maja Rogan otkriva i da se, pored sve lepote i prednosti posla turističkog vodiča, neretko dešavaju i neprijatnosti na terenu:

- Ove godine, kao nikada do sada, dešavale su se krađe. To je realnost, i izgovori kako to nisu naši lopovi, nego bugarski, ne piju vodu. Stranim gostima smeta i kada su nazivi ulica ispisani samo ćirilicom i što je dozvoljeno pušenje u zatvorenim prostorijama. 

Po mišljenju Milene Vasiljević, problem je to što se, sa znatnim povećanjem broja turista koji dolaze iz inostranstva, povećava i broj nelegalnih stranih turističkih vodiča:

- Mnoge grupe nemaju lokalnog vodiča, što naš zakon propisuje. Međutim, turistička inspekcija ima pravo da legitimiše samo naše državljane, ali ne i strance, tako da oni slobodno i nekažnjeno vode grupe.

Srđan Ristić dodaje da je u Beogradu veliki problem i nedostatak parking mesta za turističke autobuse, ali da su još veći problem – nelegalni taksisti.

- Problem sa nelegalnim taksistima počinje na aerodromu, a preneo se i na prostor kod Skadarlije i Beton hale, gde oko 30-50% navodnih taksi vozila nema TX tablice – tvrdi on.

„Vozio sam se od aerodroma do hotela Moskva oko 50 minuta. Uključio sam GPS i video da taksista kruži gradom. Tada nisam uopšte reagovao! Ćutao sam, prošli smo pored Kuće cveća, Belog dvora, stadiona Crvene zvezde, Muzeja Nikole Tesle, Skupštine grada. Kada smo stigli do hotela, taksimetar je pokazivao 6.000 dinara. Rekao mi je da treba da platim 50 evra. Odgovorio sam: - Ja često putujem i koristim taksi uslugu. Zahvaljujem se što sam sa vama neočekivano video grad. Na internetu je pisalo da cena taksi usluge od aerodroma do centra iznosi 20 evra. Toliko ćete dobiti. Žao mi je što ste propustili priliku da dobijete bakšiš.“

Anegdote

„Ovde dolaze oni (azijski turisti – prim. aut) koji su već sve videli na Zapadu, tačnije završili su s kupovinom. Njima je ovde interesantno, jer se niste još prilagodili azijskom gostu.“



Kada se bavite poslom turističkog vodiča, anegdote su nezaobilazna stvar. Milena i Srđan ispričali su svoje dogodovštine sa inostranim turistima.

- Gosti iz Kine su jedna sasvim drugačija kultura, drugačije putuju, imaju drugačiju svest i onda je susret našeg i njihovog sveta nekad zaista komičan – tvdi Milena, i nastavlja svoju priču: - Jednom prilikom sam od vodiča kineske grupe načula da oni, kad putuju u Pariz, samo prođu pored Trijumfalne kapije, čak i pored Ajfelove kule i Monmartra, gde stanu samo da bi se fotografisali, ali zato provode 2-3 dana u šopingu u Lafajet galeriji. Par meseci nakon toga, imala sam novu kinesku grupu i potpuno novog kineskog tur-lidera, koji je bio prvi put u Srbiji i koji mi je rekao da on uvek radi zapadnu Evropu i Pariz, i da je on sad prvi put ovde, zamolivši me da mu pomognem koliko mogu. Po završetku obilaska Beograda, oduševljeno mi je rekao: „Mnogo je lep Beograd, baš mi se sviđa! Ovde ima kulture, ovde ima šta da se vidi. Ja stalno radim Pariz, ali Pariz nema kulturu, Pariz je samo šoping!“
 
Srđan je sa prisutnima podelio svoju anegdotu o turistima koji kruzerima posećuju Beograd:

- Jednom prilikom, dok smo u autobusima na pristaništu čekali da nam se pridruže turisti sa kruzera, ugledao sam jednog gospodina koji nam se približavao noseći ispod ruke nešto što mi je ličilo na bojler iz kog vire neke žice. Kako to biva, prišao je baš mom autobusu i ja sam tad shvatio da on nosi bocu sa kiseonikom, i da iz boce izlaze dve cevčice i vode pravo u njegov nos. Zabezeknuto sam ga pogledao, a on mi reče: „Ceo život sam radio, pa neću valjda da umrem u Misisipiju pre nego što vidim Evropu?! Imao sam tri šloga, al‘ čekaj da vidiš moju ženu!“. Postavim ja čoveka da sedne na prvo sedište, kad dolazi njegova žena sa otprilike tri hodalice i kaže: „Gde je on?“ Ja joj pokažem. „Je l‘ vam rekao za tri šloga?“ Kažem da jeste. „E, ja sam imala četiri!“ Sednu oni, a ja molim Boga da će da ostanu u autobusu kad budemo obilazili Kalemegdan, što uvek ponudimo turistima koji se teško kreću, kako ne bi usporavali grupu. Ostanu oni u autobusu, mi odradimo razgledanje Kalemegdana. Međutim, jedna baka padne u povratku, povredi čelo i počne da joj curi krv. Ja trčim do autobusa da kažem ljudima šta se desilo i da nije ništa strašno, pa trčim do bake, pa se opet vraćam sav zadihan do autobusa, toliko da jedva dolazim do daha. U tom trenutku, gleda me ovaj sa „bojlerom“ i cevčicama, izvadi ih, i upita me: „Hoćeš malo?“

Na braniku otadžbine

Sumirajući utiske o svojoj profesiji, Maja, Srđan i Milena jednoglasno su se složili da posao turističkog vodiča nije lak i da nosi veliku odgovornost.

- Kada me neko pita čime se bavim, često volim da kažem da radim na braniku otadžbine. Upravo zbog toga što smo mi vodiči najčešće jedine osobe iz Srbije sa kojima se inostrani turisti susreću i sa kojima imaju priliku da razgovaraju, i od kojih žele da saznaju sve – kako se kod nas živi, kolike su plate i penzije, itd. Moji utisci su da su oni vrlo prijatno iznenađeni vodičima u Srbiji. Iznenađeni su našim obrazovanjem, jer ima izuzetno mnogo istoričara umetnosti, inženjera, filologa, pa čak i univerzitetskih profesora kojima je hobi da budu vodiči – otkriva Milena, a Srđan se nadovezuje:

- Turisti i dalje u Srbiju dolaze sa određenim predrasudama, ali se ta slika o našoj zemlji iz godine u godinu popravlja. Na nama, turističkim vodičima je da svoju zemlju predstavimo u pozitivnom svetlu, jer mi smo „spojitelji svetova“ i ambasadori naše zemlje u pravom smislu te reči – zaključuje Srđan.

„Bili ste u Sloveniji? Tamo ste videli da je sve sređeno i čisto kao u bajci. Oni su fini, kulturni, ali kada dva miliona Slovenaca nagrne na festival u Guči i Exit, a posebno za Novu godinu, onda oni postaju Alpski Srbi. Hrvati su kao Srbi, ali su lepše upakovani i to sa mašnom. Oni su kao žena koja je bivšeg muža orobila za stan i od tad je počela da izigrava revnosnu i brižnu domaćicu. Srbi su narod kome kriza teško ne pada, jer traje od dolaska Turaka. Neposlušni su, kontriraju i okupatoru i svojoj vlasti. Vuk u jagnjećoj koži koji se uporno trudi da postane vegetarijanac, al‘ mu nikako ne ide. Makedonci su od svih jugovića otišli najdalje. Oni su se u XXI veku vratili u antiku, smatrajući se njihovim potomcima. Klasični kompleks malih naroda. Crnogorce treba opisati kroz vic: „Kako razgovaraju dva Crnogorca u Beogradu? - A đe rukovodiš ove godine?“ Bosanci su najbolji ljudi od svih. Imaju veliko srce i širinu, bez kočnica. Bezgranično vole i mrze. Oni su neposredni, topli, srdačni i žive do poslednjeg daha. (...) Tako treba turistima da objasniš naše okruženje.“

Biljana Bosnić Ognjenović
©Turistički Svet

Comments (0)

Connected news

Tourism
Koje su avio-kompanije najbezbednije, a koje najmanje bezbedne?
19. January 2018
Airlineratings.com od 2013. godine prati više od 400 avio-kompanija sveta i njihov...
Tourism
Popust za skijaše na Svetski dan snega 21. januara
19. January 2018
  Skijališta Srbije će i ove godine 21. januara obeležiti Svetski dan snega...
Tourism
Karavan Praznika mimoze stiže u Beograd 23. januara
18. January 2018
Ovogodišnji karavan Praznika mimoze prodefilovaće Knez Mihailovom ulicom 23. januara od...
Tourism
Kuršumlijsku Banju uskoro preuzima
18. January 2018
Kuršumlijska banja, koja je zatvorena još 2006. godine, mogla bi uskoro da...