Hoteli i estetika: Probuditi čula, podstaći emocije…

Hoteli i estetika: Probuditi čula, podstaći emocije…
Hoteli i estetika: Probuditi čula, podstaći emocije…
Hoteli i estetika: Probuditi čula, podstaći emocije…
Hoteli i estetika: Probuditi čula, podstaći emocije…
Hoteli i estetika: Probuditi čula, podstaći emocije…
Hoteli i estetika: Probuditi čula, podstaći emocije…

Čovekova potreba za lepim datira još iz praistorije, kada je počeo da ukrašava svoje oruđe i oružje. Od tog trenutka on se značajno odvaja od ostalih bića i počinje da se razvija, izražavajući se kroz umetnosti i poimanje estetike. Kriterijumi lepote menjali su se mnogo puta kroz istoriju, a o tome najbolje svedoče upravo umetnost i dizajn.

Osim što je lepota sagledavana drugačije u različitim epohama, shvatanje lepog razlikuje se na različitim geografskim prostorima, kao i kod svakog pojedinca posebno. Ipak, moguće je utvrditi određene estetske karakteristike prostora koje su univerzalno prihvaćene.

Veoma često upotrebljava se pojam “klasična lepota” kada predmet opisivanja zadovoljava vrhunske estetske kriterijume ili kada je “univerzalno lep”, što se zapravo odnosi na posedovanje vizuelnih karakteristika – skladne proporcije, simetrije, usklađenu ritmičnost u ponavljanju oblika, uređenu povezanost delova u celinu.  Za estetiku je, u filozofskom smislu, najvažnije da probudi čula i izazove pozitivnu emociju.

U harmoniji s okruženjem


Osim u uređenju enterijera i spoljne pojavnosti, da bismo rekli da zadovoljava sve estetske kriterijume, hotel mora biti harmonično uklopljen u okruženje. Takođe, čitava vizuelna priča mora biti zaokružena u jedinstvenu celinu sa logom hotela, uniformama zaposlenih, dekoracijom i opremom. Harmonija mora da bude saglediva kako u celini, tako i u svim delovima hotela.

S obzirom da je pitanje estetike povezano sa snagom pozitivnih emocija, brojne marketinške strategije je postavljaju u centar svog delovanja. Ono što, prema istraživanjima, razlikuje razvijanje i predstavljanje vrhunskog hotela od prosečnog, jeste pomeranje strategija sa “product-centred” ka “customer orientated”, gde, osim usluge i ljudskog faktora jednako važnu ulogu igra i prostor, tj. njegove estetske karakteristike, kao važan deo ponude hotela.

Osnovni i univerzalni principi estetike mogu se primeniti pri projektovanju ili rekonstrukciji svakog hotelskog objekta, bez obzira za koji smo se stil ili kategoriju odlučili. Holistički pristup dizajnu, gde je veoma važna interdisciplinarnost i saradnja svih uključenih struka, od arhitekata i dizajnera, hotelijera i marketinških stručnjaka, vodi ka uspešnom ostvarivanju cilja: staviti  korisnika u centar i pružiti mu udoban boravak uz pozitivnu stimulaciju čula, što je i definicija estetike. Na kraju, neće biti toliko važno da li je hotel uređen minimalistički, elegantno, eklektično... Važno je da je po svim merilima “lepo”.

U nekom slučajevima, u estetici dozvoljena je “drama”, asimetrija, kontrast, pa čak i “antiestetika” koja vodi u avangardu. Ovakvi stilovi su, takođe, popularni u određeni krugovima, ali je cilj suštinski isti: prostorom probuditi emocije koje korisnik očekuje da bi se osećao posebno.  To zahteva da se radi sa vrhunskim dizajnerima, kako se ne bi otišlo u kič i neukus, zbog ekstravagantnosti i osetljivosti ovakvog stilskog polja.

Ispunjenost univerzalnih estetskih kriterijuma savremenom tehnologijom i kompjuterskim programima koji po algoritmima prepoznaju šta je većini „lepo“, može se i egzaktno meriti i iskazati. Ovakvi alati se često koriste u vizuelnom marketingu, ali se mogu koristiti i pri dizajniranju prostora, kako bi u toku projektovanja, objektivno odredili, koliko će neki prostor biti „lep“ i privlačan.

U predstavljanju 50 najpoznatijih i ujedno najbolje ocenjenih hotela na svetu u časopisu “The Telegraph”, može se zaključiti da svaki od njih zadovoljava izuzetno visoke estetske kriterijume. U posebnim rubrikama, posvećuje se pažnja stilu hotela, kao drugoj najvažnijoj karakteristici koja je gostima i kritičarima važna. Hoteli su razvrstani po kontinentima, a obuhvaćeni su objekti najrazličitijih karaktera i stilova. Evo nekoliko primera.

Dizajn koji oduzima dah

Hotel du Cap-Eden-Roc, Cap d'Antibes, Provence - France. Veoma luksuzan, a u isto vreme jednostavan hotel na azurnoj obali, omiljen među “celebrity” gostima zbog lepote svoje jednostavnosti, tako da se u intimi okruženja osećaju kao obični ljudi. Smešten je u staroj borovoj šumi, na morskoj obali. Glavna zgrada je simetrična i proporcionalno skladna palata, građena u stilu Napoleona III, i do danas je odana svojoj autentičnoj lepoti.

Mandarin Oriental, Tokyo - Japan. Dizajniran da oduzima dah. Lobi hotela, koji se nalazi se na poslednjem spratu oblakodera, sa jedne strane pruža pogled na visoke zgrade poslovne zone Tokija, a sa druge, pušta u enterijer predivnu prirodu Fudži planine. Kao i prethodni primer morskog hotela na Azurnoj obali, i ovaj hotel ispunjava sve estetske kriterijume, među kojima je i savršena harmonija sa okruženjem. Vrhunska estetika enterijera u uspešno i elegantno zaokruženoj kombinaciji tradicionalnog i modernog, pokazuje, s jedne strane harmoniju, a sa druge i razigranost - kroz javne sadržaje hotela čiji dizajn potpisuje Ryu Kosaka, poznat po provokativnim enterijerima noćnih klubova za odrasle.

Fogo Island Inn. Veoma uspešan i moderan eksterijer, dok se u enterijeru harmonično kombinuje ono što je “dizajnerska” vrhunska moda sa tradicionalnim vrednostima koje su vezane za lokaciju. To je poseban estetski kvalitet, koji uključuje lokalno - od materijala, dizajna i proizvodnje, što podupire savremeno stremljenje u estetici - ekološku održivost. U savremenom svetu, ne može se govoriti o “lepom”, ukoliko nije u skladu sa očuvanjem prirode i okoline.

Neki hoteli su sagrađeni da traju i u njih su ugrađeni principi estetike. Za to je potrebno vreme, iskustvo i saradnja. Svakako, tokom vremena potrebno je uraditi neku rekonstrukciju, revitalizaciju u vidu manjih ili većih zahvata, koji ne bi trebalo bitno da utiču na stil objekta. Pojedini objekti nemaju takve karakteristike ali postoje alati koji omogućavaju estetske zahvate kojima se može poboljšati kvalitet. Prilikom izgradnje novog ili sprovođenja “estetskih zahvata” na postojećim objektima, neophodno je razmišljati o održivosti rešenja, da bi ono bilo opravdano, isplativo i dugotrajno.

Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 92