Bristol Pariz, Pariz: Hotel u koji se ulazi s poštovanjem

Bristol Pariz, Pariz: Hotel u koji se ulazi s poštovanjem
Bristol Pariz, Pariz: Hotel u koji se ulazi s poštovanjem
Bristol Pariz, Pariz: Hotel u koji se ulazi s poštovanjem
Bristol Pariz, Pariz: Hotel u koji se ulazi s poštovanjem
Bristol Pariz, Pariz: Hotel u koji se ulazi s poštovanjem
Bristol Pariz, Pariz: Hotel u koji se ulazi s poštovanjem

Na sto metara od predsedničke palate, nalazi se Hotel Bristol Pariz, jedan od najelegantnijih, najvećih i arhitektonski najoblikovanijih hotela u Parizu, u koji se iz mnogo razloga ulazi s velikim poštovanjem.

Kada je 1923. godine Ipolit Žame kupio teren površine 2.000 kvm, za dva miliona tadašnjih franaka, zajedno sa starom zgradom u pariskoj ulici Fobur-Sent-Onore 112, bio je siguran da će njegova zamisao o luksuznom hotelu biti ostvarena. Ali, ne i bez problema. Kada je započeo rušenje stare zgrade, podigla se prašina u javnosti: stara zgrada bila je vila grofa Žila de Kastelanea, izgrađena u stilu čiste Renesanse. „Zar će nam gospodin Žame svojim lukzusnim građevinskim ludorijama unakaziti ovo mirmo seosko mesto na kome još uvek pasu krave!“ - grmele su novine.

Prve godine, hotel Bristol prevazilazi sva očekivanja gazda Žamea. Tome je uveliko doprineo novi šik – Lude godine Pariza. Posle teških godina rata, Pariz otvara vrata najluđim događanjima, novim hepenizima, muzici, umetnosti... Pariz otkriva Žozefinu Beker u suknjici od banana, „Mali cvet“ džezera Sidni Bešea i čarlston u čijem se ritmu svi tresu i skakuću „sudarajući se sa sopstvenim kolenima“... Koko Šanel, Balensijaga, Gres... uvode nove zakone u modu. Slikari - Holanđanin Mondrijan, Amerikanac Kalder, Španac Salvador Dali, Pikaso, kao i Šagal i Modiljani - oživljavaju Monmartr. Cela ova vesela gomila novih umetnika privlači mnogobrojne goste sa svih strana sveta. Brodovi Normandija i Queen Mary dovoze putnike iz Novog sveta, Britanije i preko luke Avr i Šerbur dovode u Pariz ili ih, preko Pariza, odvode na Azurnu obalu. Hotel Bristol svakodnevno ugosti dve stotine klijenata u sto osamdeset sedam soba na osam spratova!

Hotel s imunitetom
U tom trenutku Hotel Bristol jedini u Parizu ima klimatizaciju (velika turbina smeštena u podrumu!) i telefonsku vezu sa obližnjom poštom! Smatrajući da osvetljenje u kupatilima nije dovoljno jako, Žame je osmislio „mitofar“, pokretno ogledalo na čijem je donjem delu uglavljena sijalica.

Nemci se približavaju Parizu, u podrumu hotela rađa se preteča atomskog skloništa i prihvata Amerikance iz obližnje američke ambasade. U skloništu četiri kanarinca, izuzetno osetljivih na manjak kiseonika, spremna na trenutnu uzbunu ukoliko se sistem za prečišćavanje vazduha pokvari. Imunitet koji su imali Amerikanci, jer još nisu bili ušli u rat, imunitet za Bristol takođe, privukao je mnoge goste. Hotel je ponovo živnuo: političari, diplomate, tajni agenti... susreću se u holovima i hodnicima hotela, na veliko zadovoljstvo grofova, vojvoda i ostalog plemstva koje uživa u ovoj čudnoj „koreografiji“.

U Bristolu se potom nastanjuju Nemci. Crni dani za službenike i ostale goste. Stiže arhitekta Izraelac Lerman, koga će Žame kriti u „nepostojećoj“ sobi i sa kojim će započeti nove planove o rekonstrukciji hotela. Veliki restoran je tokom rata pretvoren u depo za ugalj, ali će zahvaljujući arhitekti Lermanu, kome je Žame dao odrešene ruke, dobiti današnji izgled - stil Regens, ozbiljan i elegantan. U ovoj ovalnoj sali koja je nekada bila pozorište grofa od Kastelanea, Lerman će dati gostu osećaj elegancije, topline, posebnosti i intimnosti.

Novo doba
U istoj ulici, broj 118, 1954. Pjer Karden otvara svoj prvi butik, a u Hotel Bristol stižu: nemački predsednik Konrad Adenauer, američke glumice Kim Novak, Morin O’Hara, Rita Hejvort, Ava Gardner, Merilin Monro, zatim Čarli Čaplin, Orson Vels, američki predsednik Truman, brodovlasnik Nijarhos, dirigent Herbert fon Karajan... Iste godine, najstariji sin gospodina Ipolita Žamea, Pjer, preuzima posao pomoćnika generalnog direktora. I njegova ostala deca, još njih šestoro, sreću se u hodnicima hotela. Gostima se to dopada, jer u hotelu vlada porodična atmosfera.

Dvadeset trećeg maja 1964, Ipolit Žame, sedamdesetjednogodišnjak, u trenutku dok je pomagao službenicima da isprazne kamion sa jastucima i dušecima, pada na zemlju. Umreće dva dana kasnije od šloga. Sa njim, zadnjim velikim hotelijerom Francuske, završiće se vreme osnivača luksuznih hotela.

Stil Bristol
Ivon Žame, udovica Ipolita, prodaje hotel nemačkom društvu na čijem je čelu doktor Rudolf Etker (nama poznat po pudingu). Godine 1979, kreće velika rekonstrukcija postojećeg hotelskog prostora: podizanje letnje trpezarije, bazena, velikih apartmana i soba: „Ono što mi najviše odgovara u ovakvom prostoru je nešto nematerijalno“, reći će dr Etker. „U pitanju je istorija, kultura, duša...nešto neizrecivo iskazano kroz vreme u prostoru ove palate, ugravirano u zidove i nameštaj.“

Po smrti dr Etkera, njegova supruga Maja preuzima upravljanje hotelom, dokupljuje veliku susednu zgradu i Bristol postaje mesto susretanja ljudi iz celog sveta. U lobiju se sreću predsednici država, svetski glumci, slavne tv ličnosti.

Danas je hotel Bristol čvrsta struktura, podeljena na tri celine: „La Residence“, novije krilo podignuto 1945. godine na mestu bivšeg Karmelićanskog samostana. Druga je zgrada okrenuta vrtu, izgrađena u stilu XVIII veka. Visoke tavanice, tradicionalni francuski nameštaj iz tog vremena, zidovi prekriveni svilom, na njima originalna vredna umetnička dela iz iste epohe. Sva kupatila su obložena mermernim pločicama iz Karare. Smatra se da su ona najprostranija u odnosu na sva kupatila ostalih pariskih hotela. Maja Etker 2007. godine kupuje susednu zgradu koja dobija novo, još elegantnije i modernije ruho: u prizemlju je restoran otvoren za publiku, na spratovima sobe povezane sa postojećim Bristolom, sa izvanrednim pogledom na Pariz. Stigla je klijentela iz šou biznisa, mode, filma. Naravno, tu su i verni gosti sa Starog kontinenta, ali i novi, sa istočne strane Evrope, kao što su predsednici država: Vladimir Putin i Slobodan Milošević.

Maja Etker primeniće ideje svog supruga u unutrašnjoj dekoraciji. „Bolje je izvesti restauraciju jednog nameštaja nego kupiti nov“ – smatrao je on. Zato u Bristolu postoji izvestan stil koji bi mogao da se predstavi kao „porodična zgrada sa raznolikim sobama i apartmanima, svaka od njih sa drugačijim nameštajem, materijalima, osvetljenjem, gravurama i slikama, rečju: prostor koji širi sopstveni duh i sopstveni karakter.“ Idući za idejom dr Etkera, Maja Etker je, preuzevši ulogu dekoratera, učinila samo jednostavne intervencije. Nameštaj i detalji su uglavnom u stilu Luja XV, sa svojom fantastičnom ornamentikom i relativnom strogošću Luja XVI, sa malim uplivom Regensa, Direktoara i Ampira. Sve to zajedno daje nov stil: stil Bristol.

Veruje se da nijedan hotel u Parizu nema baštu od 1.200 kvm. Uređena je a la Francaise, okružena kolonadom belih stubova, azalejama i rododendronima, velikim magnolijama. Bazen je, takođe, jedinstven. Zamišljen kao brod na kojem kupači u marinskoj odeći vraćaju goste u prošlost i lude godine posle Drugog svetskog rata. Spa je ekskluzivan sa svojim proizvodima „La Prairie“.

I opet, hotel Bristol čeka novi život. Okreće se budućnosti. I sam grb, danas zelene boje, koji je do sada bio grb engleskog grada Bristol, postao je grb hotela. U njemu su ucrtani vrt, činija s voćem koja upućuje na zadovoljstvo i dva šarmantna jednoroga u zaletu ka nebu. Zelena boja postala je boja hotela Bristol, inspirisana vrtom, ujedno je i simbol renesanse i obnove.

Očigledno da se Hotel Bristol trudi da svojim gostima pruži nove udobnosti i da pritom zadrži svoje dugogodišnje dostojanstvo i auru najelegantnijeg hotela u Parizu.

U čast grofa od Bristola
Ime hotela gospodin Žame odredio je prema običaju iz XVIII veka: većina hotela dobijala je ime Bristol u čast Frederika Avgustusa Hervija, četvrtog grofa od Bristola i biskupa Derija, čija su česta putovanja na sve četiri strane sveta bila sinonim za otkrivanje novih prostora toga doba. Poliglota, osetljiv na umetnost, proučavalac geologije, ekscentrik i zahtevan, Bristol bi ostavljao svoju biskupiju, ponekad čak i po nekoliko godina, i uživao na putovanjima po Italiji, Francuskoj, Nemačkoj.... Ovaj džentlmen u pravom smislu reči, trošio je, bez razmišljanja, u hotelima u kojima je odsedao ogromne sume novca. Pravi gost za svakog hotelijera! Uspomena na njega bila je toliko jaka da je postalo prestižno davati hotelu naziv Bristol.

„Sreda u Bristolu“
Godine 1974. Pjer Žame i šef kuhinje Žan-Klod Žiron lansiraju tzv. „Sredu u Bristolu“ ili „Istraživanje i kulinarska kreacija“. Svake srede u podne, na jedinstvenom meniju nalazio se neobičan obed koji do tada Parižani nisu imali priliku da okuse. Za samo nekoliko meseci „Sreda u Bristolu“ postala je must bez premca, naročito danas kada „Gastronomski restoran“ hotela Bristol ima dve Mišelinove zvezdice i krupnim koracima grabi ka trećoj! Danas je hrana u hotelu gastronomska sinfomija u kojoj vlada šef Erik Frešon. U restoranu „Epicur“, koji je ovenčan s tri Mišelin zvezdice, svoj stil definiše kao „kuhinju na bazi francuske kulinarske kulture koja se bez prestanka menja (pod zaštitom je UNESCO-a), kuhinju ukusa, začina i svežih namirnica“ - mešavinu luksuznih sastojaka, poput guščije džigerice, zajedno sa jednostavnom regionalnom hranom. Sve to posluženo u servisu, specijano dizajniranom za hotel Bristol, u srebrnom Cristofle-u.

Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 81.