Po lobiju se hotel poznaje

Po lobiju se hotel poznaje

Lobi je ono što prvo vidimo kada uđemo u hotel, a prvi utisak ostavlja se samo jednom. Ovaj prostor nam sugeriše šta možemo očekivati. Možemo pretpostaviti kakve su sobe, restoran, ali, pre svega, kakvu uslugu možemo očekivati. Uređenje lobija i ulaznog dela hotela jasno treba da govori o tipu, kategoriji i nivou hotela. Uređenju lobija mora se posvetiti posebna pažnja, u smislu estetike i dizajna enterijera, ali i u smislu funkcionalnosti.

Bez obzira da li se radi o velikom ili skromnom prostoru, u funkcionalnom smislu, lobi se uvek sastoji iz ulaznog dela, recepcije, dela za sedenje (longue) i dela koji vodi ka vertikalnim komunikacijama – stepeništu i liftovima. U većim i luksuznijim hotelima sadrži i lobi-bar, galeriju, prodavnice luksuznog nakita i garderobe. Iz ovog prostora pristupa se ostalim sadržajima hotela. Nekim sadržajima direktno – restoranima, kongresnim salama, kafeima, bašti, a drugima preko stepeništa i liftova – smeštajnom delu, spa centru, podzemnoj garaži. S obzirom na kapacitet hotela i tipologiju, organizacija lobija mora da omogućava nesmetanu i jasnu komunikaciju, kako bi gost što jednostavnije stigao do sadržaja koji ga zanima.

Od bezbednosti do dizajna
Ne treba zanemariti pitanje bezbednosti u hotelskim objektima, gde, svakako, posebnu pažnju treba posvetiti prostoru lobija. Pored elektronskih sistema, uređaja i fizičkog obezbeđenja, sigurnost gostiju može se poboljšati i samom organizacijom prostora. Osnovno je da lobi mora da bude pregledan. Do hotelskih soba treba pristupati isključivo pored recepcije. Vertikalne komunikacije, kao što su blokovi liftova koji vode u smeštajni deo, treba potpuno razdvojiti od stepeništa i liftova koji vode do ostalih sadržaja. Najčešće se liftovi i stepeništa koji vode do podzemnih etaža i sadržaja – garaža, spa centar, prekidaju na nivou prizemlja, da bi se prolaskom kroz lobi i pored recepcije nastavilo do drugih koji vode do soba.

U našoj klimatskoj zoni, obavezno je postojanje vetrobrana, duplih vrata pri ulasku u prostor lobija, kako bi se izbeglo izlaganje gostiju direktnom udaru hladnog vazduha iz spoljnog prostora zimi, kao i ulazak kiše ili snega. U slučaju nedostatka prostora mogu se ugraditi rotaciona vrata sa vazdušnom zavesom.

Dizajn enterijera lobija zavisi od tipa i veličine prostora. Od grandioznih ulaznih partija i holova koji se protežu kroz više etaža do skromnih recepcija sa nekoliko garnitura za sedenje, svaki prostor se može urediti sa ukusom, u dosta različitih stilova – klasičan, konzervativan, luksuzan, ekstravagantan, minimalistički, tematski, udoban, eklektičan, etno.

Atmosfera „kao kod kuće“
Veoma moderni i popularni su hoteli koji dočaravaju atmosferu „kao kod kuće“. Lobiji ovih objekata šire domaću atmosferu, uređeni su tako budu veoma udobni, najšće su podeljeni u ambijente. Karakterišu ih udobne sofe i klub stolovi, podne i stone lampe, dekorativni jastuci. Često su deo scenografije i ljudi koji udobno sede i razgovaraju uz kafu u društvu, jednostavno sede i čitaju novine ili rade na laptopu. Ide se do te mere da je i izbor muzike i mirisa po ambijentima različit i personalizovan, po volji klijenta koji ga trenutno koristi. Jasno je da je u ovim hotelima atmosfera prijateljska i da smo dobrodošli, ukoliko je sve uređeno sa ukusom i pažnjom. Prostor lobija može znatno uticati na popularnost hotela, ali i privući dodatne goste.

U gradskim hotelima lobi je najčešće smešten uz samu ulicu i trend je da bude vizuelno spojen sa njom, velikim staklenim površinama, kako bi gradski život „ušao“ u prostor hotela, ali i kako bi hotel privukao korisnike hotela u sadržaje kafea ili restorana. Na ovaj način i gosti hotela mogu uživati u „destinaciji“ i u udobnoj atmosferi hotela istovremeno.

Klasični lobiji
Klasični i konzervativno uređeni lobiji hotela, obično nam poručuju da isti stil možemo očekivati i u ostatku objekta, od dizajna enterijera do usluge, ponašanja osoblja i hrane.

Čuvena je scena iz filma ‘Pretty woman’, gde menadžer hotela zamoli nedolično obučenu Džuliju Roberts da se tako ne pojavljuje u lobiju. Jasna su pravila o tome šta se može naći u takvom prostoru. Svi aksesoari su luksuzni antikviteti ili dizajnirani komadi. Enterijeri su klasični i elegantni sa dosta gipsanih ornamenata na plafonima i zidovima, mermernim podovima i monumentalnim stepeništima. Bez obzira na to što su ovo većinom veoma luksuzni i skupi hoteli, ovakav stil može kod gosta stvoriti utisak da je ušao u muzej ili da je sve oko njega ostalo zamrznuto u prošlom vremenu. Uz znalački obnovljene i elegantno uklopljene aksesoare, dekoraciju i rasvetu, i veoma konzervativan prostor prilagođava se potrebama savremenog gosta i čini da se oseća udobno i, pre svega, posebno.

Minimalizam bez greške
Minimalistički uređen lobi i recepcija donekle mogu delovati hladno i odbojno za većinu klijenata. Ukoliko se, ipak, radi o vrhunski dizajniranom enterijeru, skupim, pažljivo izabranim materijalima i savršenim detaljima, ovakav lobi može nas uvesti u hotel sa puno stila, elegancije, sa savršenom uslugom. Svojom nenametljivošću skreće pažnju na samog klijenta, njegove potrebe i privatnost, baš kao što vrhunski minimalistički uređen restoran, pažnju skreće na hranu. Najčešće su lobiji skupih poslovnih hotela uređeni na ovaj način, i samim enterijerom poručuju da tu nema mesta za korisnike sa strane, nema previše mesta za sedenje i zadržavanje. Dok drugi stilovi uređenja mogu dozvoliti razne kompromise i improvizacije, ovde nema mesta ni stilskim ni tehničkim greškama, s obzirom na „nedostatak“ ukrasa i aksesoara.

Dizajneri enterijera naročito vole da rade na prostoru hotelskog lobija, tu se svakako mogu prepustiti mašti i poigravati sa različitim elementima, ukrasima, svetlom. Ovo je idealna pozicija gde se izvesni elementi mogu prenaglasiti, predimenzionirati, gde se čak može ubaciti nešto neuobičajeno ili ekstravagantno. Hotelski lobi može biti okruženje za gigantski luster, drvo u enterijeru, umetničko delo, antikvitet, neobičnu fontanu, ili gigantski zid od mermera, ili sve zajedno, ukoliko imate mesta i dobrog dizajnera.

Tekst je objavljen u časopisu Turistički Svet, broj 80.