Kraljevske banje Srbije

Kraljevske banje Srbije

UVOD u knjigu

Od lekovih vrela do kraljevskih banja
Sudeći prema istorijskim izvorima, srpski vladari u 19. i u prvoj polvoni 20. veka, sa zadovoljstvom su posećivali domaće banje i očigledno uživali u njima. Iako imućni trgovci, potom gospoda sa obrazovanjem stečenim u najvećim evropskim prestonicama i gosti najboljih banja i prestižnih mesta na Zapadu - vladari kraljevskih porodica Karađorđević i Obrenović, uvek su se rado i sa puno poverenja vraćali lekovitim banjskim izvorima u Srbiji. I ne samo da su se odmarali i lečili. Oni su u banje ulagali - i iz sopstvene i iz državne kase. U njima su podizali banjska kupatila, fontane i česme, ali i luksuzne vile, letnjikovce i dvorce takve estetske i arhitektonske vrednosti da su ta zdanja do danas ostala njihov prepoznatljiv simbol i materijalani dokaz koji ih svrstava u grupu privilegovanih - kraljevskih banja.

Zavisno od društvenih i istorijskih prilika, vladari Kneževine, a potom Kraljevine Srbije, koristili su tople vode Brestovačke Banje, Ribarske Banje i Sokobanje, lečili se u Vranjskoj Banji i Banji Koviljači, osvežavali sa hladnih izvora Vrnjačke, Niške i Bukovičke Banje. Njihove posete činile su ta mesta prepoznatljivim i poželjnim.

Za vladarima su dolazili ugledni trgovci i vlastitim kapitalom u banjama gradili raskošne vile i letnjikovce, pažljivo birajući najbolje i najatraktivnije lokacije. Dolazili su i stranački prvaci, političari, slavni glumci i književnici. U banjama se igrao kriket i tenis, uživalo u koncertima i otmenim balovima, susretali poznanici i poslovni ljudi. Parkovi sa cvetnim lejama složeni u francuskom ili engleskom stilu, česme i fontane - davale su banjama otmenost i eleganciju. Ipak, u banje se i tada dolazilo, pre svega, radi tople i hladne, mineralne ili sumporovite, ali nadasve lekovite vode. Prema uputstvima banjskog lekara, te vode su lečile ili ublažavale kostobolju, plućne i stomačne probleme, ženske i mnoge druge bolesti. Zdravima su krepile organizam, osvežavale i podizale raspoloženje. Pa nije ni čudo da su spas u tako blagotvornoj void (Salus Per Aqua) naših banja tražili i srpski vladari i članovi njihovih porodica.

Danas u tim lekovitim vodama gosti mogu da uživaju na način kao što su to činili srpski kneževi i kraljevi. Treba samo odabrati između kade kralja Petra ili kraljice Drage, napiti se zdrave, pitke vode sa bukovičkog kiseljaka, kako je to Knjaz Miloš činio, ili se, kao on, prepustiti čarima toplog i mirišljavog amama…

Dve kraljevske loze
Put od lekovitih vrela rasutih po Srbiji do kraljevskih banja, bio je duži od stoleća. One su rasle i razvijale se zajedno sa mladom srpskom državom koja se rađala počekom 19. veka. Pod strašnom osmanlijskom represijom srpski narod se diže na ustanak, najpre na Sretenje 1804. godine i izabra sebi vožda, Đorđa Petrovića- Karađorđa. Kad osmanlijska sila ponovo nadvalada i Vožd napusti zemlju, Srbi se dignu po drugi put, na Cveti 1815, te se između mnogih junaka Miloš Obrenović nametne za vođu. Tako se začeše dve vladarske loze, koje će potom vek i po stvarati istoriju Srbije. One su se među sobom suprostavljale, smenjivale i bile nepomirljivi protivnici, ali nikada nisu rušile ono što je ona druga sagradila. Stoga nije slučajno da su novija istorija Srbije i istorija dve vladarske loze, kao i istorija razvoja srpskih banja, tekla paralelno.

Posle uspeha na bojnom polju, Miloš je sa turskim pašom dugo i strpljivo pregovarao i dobio mnoge ustupke. Sa oslobađanjem srpskim krajeva (šest istočnih i južnih nahija)1833. godine, za mineralne vode u kneževini Srbiji zainteresovao se najpre dr Karlo Pacek, Slovak po narodnosti, i kod Kneza Miloša izdejstvovao da se vode pojedinih srpskih banja već naredne godine pošalju u Beč na prvo naučno ispitivanje. Čim je potvrđena lekovitost, dr Pacek je izradio prve indikacije za njihovu primenu.

Na Milošev zahtev, baron Zigmund Herder, načelnik Saksonskih rudokopa, koga je u Srbiji angažovao borski rudnik, 1835. godine, analizirao je na licu mesta brestovačke, a kasnije i druge banjske vode. Potvrđujući njihovu lekovitost, Herder je sugerisao izgradnju kupatila radi lečenja i oporavka naroda. To je bio početak razvoja banja u Srbiji, a neke od njih će za koju deceniju postati prestižna lečilišta i mesta za okupljanje mondenskog sveta.