Upoznajte vinsku kraljevsku Srbiju!

05. June 2018
Letnjikovac Obrenovića - vila Zlatni breg
Letnjikovac Obrenovića - vila Zlatni breg
Ogledno dobro Radmilovac - Mali Dunav
Ogledno dobro Radmilovac - Mali Dunav
Ogledno dobro Radmilovac - Mali Dunav
Ogledno dobro Radmilovac - Mali Dunav
Mali Dunav i Ostrvo evolucije
Mali Dunav i Ostrvo evolucije
Vinarija Plavinci i Indigo vino
Vinarija Plavinci i Indigo vino
Vinarija Plavinci
Vinarija Plavinci
Restoran Vinogradi
Restoran Vinogradi
Pogled iz restorana Vinogradi
Pogled iz restorana Vinogradi
Pogled iz vile Obrenovića
Pogled iz vile Obrenovića
Novi podrum vinarije Radovanović
Novi podrum vinarije Radovanović
Detalj iz Podruma Radovanović
Detalj iz Podruma Radovanović

Udruženje „Vinski putevi Srbije“ obeležilo je 26. maja 2018. svoj osmi rođendan, kada je promovisan vinski put „Vinska kraljevska Srbija“ i organizovan obilazak Oglednog dobra „Radmilovac“ u Vinči, te vinarije „Plavinci“ i restorana „Vinograd“ u Grockoj, kao i letnjikovca Obrenovića – vile „Zlatni breg“ u Smederevu, dok je završni deo svečanosti održan u „Podrumu Radovanović“ u Krnjevu.

Predsednik udruženja „Vinski putevi Srbije“ Zoran Rapajić istakao je da se na ovom vinskom putu nalaze i vinarije „Janko“ i „Jeremić“ kod Smedereva, „Despotika“ kod Smederevske Palanke, kao i „Aleksandrović“ i „Kraljevska vinarija“ u Topoli. Rapajić je tom prilikom podsetio da je Srbija jedna od retkih zemalja čije su dve dinastije uzgajale vinograde i proizvodile vino, otkrivši i da se od 1. juna vinska tura „Vinska kraljevska Srbija“, u trajanju od jednog do tri dana, zvanično nalazi u programu „Vinskih puteva Srbije“!

Ogledno dobro „Radmilovac“

Rođendanski obilazak započeo je u Vinči, preciznije – Oglednom dobru „Radmilovac“, koje je davne 1941. godine industrijalac Milan Vukičević ostavio u legat studentima Poljoprivrednog fakulteta, da stiču praksu na ovom imanju nazvanom po njegovoj supruzi Radmili. Prostire se na 86 hektara, od čega je 12 ha pod vinogradima, a ostalo je namenjeno voćarstvu, ratarstvu i ribarstvu. Ovde se proizvode, prodaju i degustiraju vina koja nose simbolične nazive: „Mentor“, „Emeritus“, „Dositej“, „Rektorsko vino“...

Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju – šarmantno uređeni prostor simboličnog naziva „Mali Dunav“, svakako je najzanimljiviji za posetioce, naročito za one predškolskog i školskog uzrasta. Pored centralne zgrade i dve hale u kojima se vrši selekcija i ishrana ribe, ovde je smešteno tridesetak jezera, kao i akvarijum sa živom izložbom dunavskih vrsta riba, mala botanička bašta i zoo vrt sa vodenim pticama, prostor za kornjače, jedan deo posvećen vodi, te dva ostrva – jedno sa malim muzejom u vidu ribarske kućice, a drugo – „Ostrvo evolucije“ na kom je simbolično prikazan nastanak i razvoj života na našoj planeti. Kako je najavio dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu, ovaj centar će do kraja godine biti obogaćen praistorijskim ribarskim naseljem i objektima u kojima će biti prikazan nevidljivi vodeni svet.

„Plavinci“ i „Vinogradi“ u Grockoj

Naše sledeće odredište bila je mala vinarija „Plavinci“ u istoimenom mestu kod Grocke, u kojoj njen vlasnik Branislav Anđelić proizvodi visokokvalitetna organska vina – belo „Ćilibar“ od sorte panonija, crno vino „Indigo“ od sorte regent i roze „Ramonda“ od iste vrste grožđa.

- Roze „Ramonda“ je arhivsko vino i dobilo je ime po cvetu Natalijina ramonda. Naime, dvorski lekar Obrenovića, Savo Petrović, u želji da se dodvori kraljici Nataliji, ovaj cvet nazvao je po njoj. Natalijina ramonda je i simbol primirja u Prvom svetskom ratu, a ima i neobičnu karakteristiku da se, kada potpuno uvene, vrati u život nakon potapanja u vodu. Zovu ga još i feniks cvet, a ja volim da kažem da vino „Ramonda“ vraća u život žedne i umorne i dovodi do primirja u duši – kazuje Anđelić.

Nedaleko od Plavinaca smešten je restoran „Vinogradi“, koji je svoja vrata za goste iznova otvorio krajem aprila. Svojevremeno je poslovao u sklopu čuvenog HP „Metropol“ i poznato je da je Tito ovde dolazio čak 17 puta sa uvaženim gostima, bilo Dunavom jahtom „Šumadinka“ ili Smederevskim putem, koji bi tada ceo bio posut crvenim i belim karanfilima! Među poznatim Titovim gostima bili su džez muzičar Luj Armstrong koji je, kako tvrde naši domaćini, svoju čuvenu pesmu „What a wonderful world“ posvetio upravo ovom mestu, a njegov prezimenjak – kosmonaut Nil Armstrong rekao je da je pogled iz ovog restorana lepši čak i od onog sa Meseca! Popularna italijanska glumica Sofija Loren takođe je ovde dolazila i jela isključivo belo pileće meso, koje se i danas nalazi na meniju ovog atraktivnog restorana, okruženog vinogradima iz kojih je bio običaj, a nastaviće se i dalje, da gosti uberu i ponesu grožđe za uspomenu. 

Vila Obrenovića – Zlatni breg

Smatra se da se na brežuljcima od Smedereva do Grocke gajila vinova loza i pre dolaska Rimljana, još u vreme Ilira i Kelta. Po rečima Gordane Paunović, višeg kustosa Muzeja u Smederevu, bogatu vinsku tradiciju nastavio je i knez Miloš, koji je već 1827. godine počeo u blizini Smedereva da kupuje parcele za gajenje vinove loze. Tu gradi i konak za nadničare, a već 1831. godine isporučuje vino iz svog podruma pod nazivom "Smederevka", kada se ovo ime prvi put i pojavljuje u pisanim knjigama. "Smederevka" se izvozila i u evropske zemlje, a 1882. dobija nagradu na svetskoj izložbi u Bordou.

Godine 1865. knez Mihailo dolazi na imanje u berbu vinograda, na prvi pogled se zaljubljuje u ovaj kraj i odlučuje da tu podigne svoj letnjikovac. Izgrađuje ga kao jednospratni objekat, po ugledu na švajcarske vile. Do nadogradnje letnjikovca dolazi posle razvoda kraljice Natalije od kralja Milana, kada ona u vlasništvo dobija vinograd sa letnjikovcem, podrumom, bibliotekom, nameštajem, skupocenim porculanskim i srebrnim posuđem... Tu su, sve do pogibije 1903. godine, najlepše dane provodili kralj Aleksandar i Draga Mašin, okupljajući na banketima i proslavama najeminentnije umetnike i intelektualce onog vremena.

Nakon ubistva Aleksandra i Drage, kraljica Natalija poklanja vinograd i letnjikovac pukovniku Antoniju Oreškoviću. U vlasništvu njegove porodice imanje ostaje sve do 1945. kada biva konfiskovano. Današnji izgled vila "Zlatni breg" dobija 1961. kada biva renovirana usled Titove želje da po završetku prvog Samita nesvrstanih tu dovede svoje goste.

O letnjikovcu Obrenovića, koji je odnedavno otvoren za javnost, i danas se stara država, a posetioci ovde mogu obići prostorije vile, uživati u priči o Obrenovićima i razgledati njihove portrete, lične predmete, nameštaj... Iz ovog letnjikovca, okruženog vinogradima i prelepim parkom u pozadini, pruža se fantastičan pogled na Dunav, Avalu, Pančevo, Vršačke planine, a u obližnjem podrumu i dalje se proizvode vina, i to za potrebe državnog vrha.

Kod „kralja vina“ – Mije Radovanovića

Obilazak završavamo u "Podrumu Radovanović" u Krnjevu, gde je upriličena rođendanska proslava udruženja „Vinski putevi Srbije“, koje je tu i osnovano. Reč je o prvoj privatnoj vinariji u Srbiji, otvorenoj 1990. godine. Jedan od najboljih i najiskusnijih srpskih vinara Miodrag Mija Radovanović odlučio je da na dedinom imanju, veličine 3 hektara, zasadi vinovu lozu i počne da proizvodi visokokvalitetna domaća vina. Prvo vino koje je proizveo – „Knez“ od rajnskog rizlinga, već 1992. na Međunarodnom sajmu „Svet vina“ u Beogradu biva prepoznato i nagrađeno zlatnom medaljom. Od tada, pa do danas, „Podrum Radovanović“ ovenčavan je brojnim priznanjima u zemlji i inostranstvu, stekavši reputaciju jedne od najuglednijih vinarija u Srbiji. Trenutno Mija Radovanović u sopstvenom posedu ima 50 hektara vinograda gde uzgaja grožđe različitih sorti, a od prošle godine u funkciji je i novi podrum sa najsavremenijom opremom, u kom odležava samo jedno vino – „Cabernet Sauvignon Réserve“.

Godine 2014. uvedena je i književna nagrada pod imenom „Podrum Radovanović“, koja se dodeljuje najpoznatijim srpskim književnicima – ljubiteljima vina. Nagradu u vidu bureta vina (iliti 300 boca) do sada su dobili: akademik Ljubomir Simović, dramski pisac Dušan Kovačević, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade Dragan Velikić i dramaturg i književnica Vida Ognjenović, koja je prilikom primanja nagrade istakla da je „Miodrag pesnik vina, on u bocu sipa čistu poeziju“.

Radovanovići proizvode i „ambasadorsko vino“ i to od grožđa koje beru upravo ambasadori, sportisti i druge poznate ličnosti. Ovo vino puni se u 15 magnum boca, za koje etikete ručno oslikavaju naši najpoznatiji umetnici – Cile Marinković, Miloš Šobajić, karikaturista Koraks… Svake godine, jedan od ambasadora biva domaćin aukcije na kojoj se ova vina licitiraju. Početna cena boce je 100 evra i ona neretko dostigne vrednost i do 1.000 evra, a sav sakupljeni novac donira se u dobrotvorne svrhe.

Vina „Radovanović“ izvoze se širom sveta, a služe se i uglednim gostima državnog vrha, baš kao i u biznis klasi nacionalnog avioprevoznika. Prošle godine, u organizaciji „Travel Channel“-a, 25 somelijera iz 21 države sveta inkognito je ocenjivalo vina iz biznis klase svetskih avio-prevoznika koji lete prema Americi. Tom prilikom, Radovanovićeva „Chardonnay Selekcija“ iz 2013. godine osvojila je drugo mesto kao najbolje vino u svetu koje se služi u biznis klasi.

Tekst i foto: Biljana Bosnić Ognjenović 

Comments (0)

Connected news

Tourism
Strani gosti visoko ocenili Beograd kao turističku destinaciju
18. December 2018
Prosečna ocena zadovoljstva stranih gostiju Beogradom kao turističkom destinacijom iznosi 4,01...
Tourism
Niko se nije javio na poziv da gradi akva-park u Nišu
18. December 2018
Licitacija za ustupanje niškog zemljišta firmi koja bi gradila akvapark na...
Tourism
Bogat program manifestacije „Trg otvorenog srca“
17. December 2018
Manifestacija „Trg otvorenog srca“, kao deo gradskog novogodišnjeg programa,...
Tourism
Počela izgradnja Akva parka i spa centra na Paliću
17. December 2018
Postavljanjem kamena-temeljca, u subotu, 15. decembra otpočela je prva faza radova na izgradnji...