Tunis – zemlja sunca i nestvarnih pejzaža

09. November 2017
Sidi bu Said i kafe Sidi Chebaane
Sidi bu Said i kafe Sidi Chebaane
Novinari iz Slovenije i Srbije u Tunisu
Novinari iz Slovenije i Srbije u Tunisu
Nas domaćin Sofiane Taieb
Nas domaćin Sofiane Taieb
Regency Tunis Hotel
Regency Tunis Hotel
Sidi bu Said
Sidi bu Said
Tuniski suveniri
Tuniski suveniri
Tuniski suveniri
Tuniski suveniri
Crkva u glavnom gradu - Tunisu
Crkva u glavnom gradu - Tunisu
Tunis - glavni grad
Tunis - glavni grad
Ambijent restorana Dar El Jeld
Ambijent restorana Dar El Jeld
Sus
Sus
Sus
Sus
Naš vodič kroz Sus
Naš vodič kroz Sus
Tkanje tradicionalnog ćilima
Tkanje tradicionalnog ćilima
Koloseum u El Džemu
Koloseum u El Džemu
II pratilja Slovenije u tuniskoj nošnji
II pratilja Slovenije u tuniskoj nošnji
Džip safari
Džip safari
Scenografija iz 'Engleskog pacijenta'
Scenografija iz "Engleskog pacijenta"
Sahara
Sahara
Vožnja džipovima
Vožnja džipovima
Tatooine
Tatooine
Scenografija iz 'Ratova zvezda'
Scenografija iz "Ratova zvezda"
Scenografija iz 'Ratova zvezda'
Scenografija iz "Ratova zvezda"
Kamila u prirodnom ambijentu
Kamila u prirodnom ambijentu
Pustinjski gradić Nefta
Pustinjski gradić Nefta
Suveniri iz Tozera
Suveniri iz Tozera
Prodavac urmi u Tozeru
Prodavac urmi u Tozeru
Kamile pasu pored puta
Kamile pasu pored puta
Oaza Šebika
Oaza Šebika
Šebika
Šebika
Šebika
Šebika
Šebika
Šebika
Vodopad u Tamerzi
Vodopad u Tamerzi
Kanjon u Midesu
Kanjon u Midesu
Slano jezero Šot el Džerid
Slano jezero Šot el Džerid
Kuća Berbera
Kuća Berbera
Kuća Berbera
Kuća Berbera
Kuća Berbera
Kuća Berbera
Matmata
Matmata
Tvrđava Ghazi Mustapha
Tvrđava Ghazi Mustapha
Djerbahood
Djerbahood
Djerbahood
Djerbahood
Umetnik Zerria Jilani
Umetnik Zerria Jilani
Čitaonica u studiju Dar Jilani
Čitaonica u studiju Dar Jilani
Hotel 'Aldiana Djerba Atlantide'
Hotel "Aldiana Djerba Atlantide"
Detalj sa plaže na Đerbi
Detalj sa plaže na Đerbi

Na poziv Nacionalne turističke organizacije Tunisa, novinari iz Srbije i Slovenije imali su priliku da uzduž i popreko obiđu ovu prelepu zemlju sunca, ljubaznih ljudi, tirkiznog mora, peščanih plaža i nestvarnih pustinjskih predela. Zemlju u kojoj se prepliću kulturni uticaji Berbera, Starih Rimljana, Arapa, Francuza, Turaka, Jevreja… i postojbinu čuvenog kartaginskog vojskovođe Hanibala koji je svojim veštim manevrima i vojskom na slonovima zapretio neprikosnovenom Rimskom carstvu. Uverili smo se da je Tunis sada vrlo bezbedna zemlja, koja se nakon nemilih dešavanja iz 2015. godine, odvažnim koracima – u Hanibalovom stilu, ponovo vraća na svetsku turističku scenu.
 
Kišno oktobarsko jutro u Beogradu ostalo je u izmaglici iza nas, a sunce i plavetnilo neba poželeli su nam toplu dobrodošlicu još dok smo avionom „Tunisair“-a leteli iznad Sredozemnog mora ka glavnom gradu Tunisa. Na tuniskom aerodromu, nakon pasoške i bezbednosne kontrole, sastajemo se sa kolegama iz Slovenije i domaćinom Sofiane Taieb-om iz Turističke organizacije Tunisa, spremni za severnoafričku avanturu.

Bezbednost na visokom novou

Prva stanica bio je glavni grad i luksuzni „Regency Tunis Hotel“ u kom ćemo prenoćiti. Bezbednosne mere vidljive su već na samom ulazu u hotel, gde je postavljen skener za kontrolu gostiju i prtljaga.

- Nakon terorističkog napada u Susu 2015. godine, pojačali smo bezbednosne mere: postavili smo skenere na ulaz, uveli video-nadzor spolja i iznutra i imamo čuvare na plaži i u parku oko hotela – otkriva Aziz Galalou, direktor prodaje i marketinga ovog luksuznog zdanja sa 227 soba. - Kao i cela turistička privreda u Tunisu, i mi smo osetili krizu i pad posete turista zbog terorističkih napada, naročito u sezoni 2016. Ali već ove godine, pogotovo u avgustu, uspeli smo donekle da se vratimo na raniji broj turista. Imamo sreću da nam klijenti koji su ranije ovde boravili veruju, i oni su nastavili da dolaze i posle nemilih događaja – kazuje Galalou, dodajući da popunjenost kapaciteta ovog hotela na godišnjem nivou iznosi čak 80 odsto.
 
Ovaj hotel nije usamljen slučaj – u celom Tunisu se veoma vodi računa o bezbednosti, tako da smo bezbrižno uživali u svakom momentu provedenom u ovoj prijateljskoj zemlji, obasjanom suncem čak 300 dana u godini.

Sidi bu Said i cenkanje u Medini

A za posmatranje zalaska sunca ne postoji lepše mesto, osim možda Santorinija – koji mu i nalikuje, od Sidi bu Saida: romantičnog plavo-belog kvarta, koji je zbog svog nesvakidašnjeg izgleda, šarma i atmosfere, stecište umetnika iz celog sveta. Legenda kaže da u ovom gradiću, koji je dobio ime po svom zaštitniku – mudracu „gospodinu Saidu“, treba pronaći najlepša plava vrata i teškim gvozdenim alkama zakucati na njih, kako bi vam se ostvarile sve želje. Naše želje ostvario je konobar u popularnom kafeu „Sidi Chebaane“, iz kog se pruža fantastičan pogled na luku i marinu, posluživši nas tradicionalnim čajem od mente i domaćim kolačima.
  
Sutradan smo krenuli u obilazak glavnog grada, prošetavši Avenijom Habiba Burgibe – prvog i doživotnog predsednika Tunisa, zaslužnog za oslobađanje od kolonijalne francuske vlasti, počasnog građanina Beograda i bliskog prijatelja Josipa Broza Tita.

No, mirise i boje pravog Tunisa osetili smo u starom delu grada – Medini, koja je poput one u Susu, pod zaštitom UNESCO. Krase je brojne istorijske građevine, palate, džamije, kao i sukovi sa načičkanim radnjama u kojima se nude raznobojni proizvodi od kože i tekstila, grnčarija, začini, urme, nakit… Teško je ostati ravnodušan pred raskošnom ponudom i ne upustiti se u neizbežni ritual cenkanja, koji, u zavisnosti od toga koliko ste vešt pregovarač, može poprimiti razmere prave pozorišne predstave. Prodavac će vam isprva ponuditi nerealno visoku cenu, očekujući od vas kontra-ponudu. Ukoliko potcenite njegovu robu, on će se hvatati za glavu i panično uzvikivati: „Bankrot!“, ili će se ljutito okrenuti i prekinuti dalji razgovor uz demonstrativni odlazak. Onda sledi vraćanje i ponovno pregovaranje… Na posletku, kad se obavi kupovina, svi su srećni i zadovoljni: vi, jer ste višestruko snizili cenu, i prodavac – koji jedini zna pravu vrednost svoje robe. Uostalom, poznato je da u trgovini, kao i u kocki, „kuća uvek dobija“!

Sus i El Džem – najočuvaniji rimski koloseum

Boravak u glavnom gradu krunišemo ručkom u ekskluzivnom restoranu „Dar El Jeld“, skrivenom iza elegantno dekorisanih, velikih žutih vrata na vrhu Medine, posle čega mini-busom, koji će narednih dana postati naša „kuća putujuća“, krećemo ka jugu – u poznato letovalište Sus i hotel „Sousse Palace“.

Kroz uske ulice Medine u Susu skoro da je nemoguće prošetati u sopstvenom aranžmanu, jer se meštani utrkuju da vam, uz simboličnu nadoknadu, budu turistički vodiči. Prihvatamo ponudu dobrodušnog dekice, koji nam objašnjava da, ukoliko na vratima kuće stoji jedan zvekir u obliku ruke, to znači da u njoj živi samo jedna porodica. U slučaju da u kući stanuje više porodica, vrata tog doma krase dva ili više zvekira. Nakon ture, „vodič“ nas odvodi u radnju u kojoj je zaposlena njegova sestra. Ona nam pokazuje kako se na razboju tka tradicionalni tuniski ćilim – tzv. margoum, objašnjavajući da bele pahulje simbolizuju sneg na severu, a plave talasaste linije – more. Potom sledi razgledanje radnje i neizostavno cenkanje.

U unutrašnjem delu Tunisa, na nekih 70 km od Susa, smešten je gradić El Džem. Podignut je na mestu rimskog grada Thysdrus, koji je u to vreme, kako saznajemo od lokalnog turističkog vodiča, bio vrlo razvijen i bogat grad (drugi po veličini u rimskoj Africi, odmah posle Kartagine), prvenstveno zahvaljujući trgovini maslinovim uljem. O njegovoj slavnoj prošlosti danas svedoči velelepni koloseum – treći po veličini u svetu, nakon onih u Rimu i Veroni. Izgrađen je u 3. veku naše ere i svojevremeno je mogao da primi 30.000 ljudi koji su tu posmatrali borbe između lavova i gladijatora. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, danas je to najočuvaniji rimski koloseum, koji je pod zaštitom UNESCO od 1979. godine. Ovaj antički spomenik je od velike važnosti za tuniski turizam, a zbog izvrsne akustičnosti i odlične vidljivosti sa tribina, u njemu se svakog leta održava Festival simfonijske muzike.

Pustinjska avantura

Posle El Džema, otisnuli smo se na dugačak put – na jugozapad zemlje i grad Tozer, našu polaznu tačku za obilazak najveće pustinje na svetu: Sahare. Ispred hotela „Ras El Ain“ (Golden Yasmin) u kom smo odseli, čekaju nas džipovi kojim ćemo se vinuti dublje u pustinju i krenuti u ludu vožnju po peščanom terenu. Vremenski uslovi su idealni – sunce i prijatnih 26 stepeni.
 
Onaj ko na pomen Sahare očekuje samo nepregledne pustinjske dine, iznenadiće se prilikom susreta sa raznolikošću tuniske pustinje. Atraktivne oaze, pesak posut solju koja je glavni krivac za fatamorgane, kamile koje laganim korakom prelaze put, stenoviti planinski predeli, te kanjon, vodopad i slano jezero usred pustinje… Nimalo ne čudi što je tuniska Sahara poslužila kao kulisa za snimanje popularnih filmskih ostvarenja, kao što su „Ratovi zvezda“ i „Engleski pacijent“. Prvo obilazimo te lokacije – Ong Jemel i čuvenu Star Wars „planetu“ Tatooine, gde srećemo razdragane kineske turiste sa fotoaparatima i maskama na licu – koje ih štite od peska u slučaju vetra, a potom i raskalašne ruske turiste, koji se, viseći sa džipova, spuštaju niz pustinjske dine.

Nakon toga, mi se našim džipovima upućujemo u jednu od najlepših oaza – Šebiku. Nestvarna, kao iz bajke o Alibabi, ova pustinjska lepotica okružena je strmim stenama, po kojima se penjemo kozjim stazama, provlačimo kroz uske prolaze i preskačemo potoke bistre vode okružene palmama. U podnožju su i ostaci starog naselja, koje je nakon poplave iz 1961. godine iseljeno i premešteno nekoliko stotina metara niže.

Krećemo se dalje na zapad, do Tamerze i atraktivnog vodopada. Potom prolazimo stari napušteni grad i približavamo se samoj granici sa Alžirom. Krajnja odrednica je oaza Mides, sa palmama i bujnom zelenom travom, naspram koje leži raspukli stenoviti kanjon nepostojeće reke, dubok nekoliko desetina metara. Tu konstatujemo kako Tunis ima „svet u malom“: svoj Santorini (Sidi bu Said), Rim (koloseum u El Džemu) i Veliki kanjon (u Midesu).

Slano jezero, pa ručak kod Berbera

Novi dan doneo je nove avanture, nove predele i poznanstva. Sa krajnjeg zapada, do sutona je trebalo stići na krajnji jugoistok – ostrvo Đerbu, od kog su nas delila slikovita pustinjska naselja, nestvarno slano jezero Šot el Džerid i brdoviti pejzaži Matmate. 

Za slano jezero (koje se leti skoro u potpunosti isušuje) vezuje se jedna tajna – da je na njegovom mestu nekada bilo more, koje se povuklo. Danas su tu ostale ogromne rezerve soli, a jezero se akumulira zahvaljujući sporadičnoj kiši u jesenjim i zimskim mesecima. Kao pravi turisti, napravili smo pauzu da se fotografišemo pored umetničkih instalacija koje doprinose atraktivnosti samog jezera, i da od lokalnih prodavaca kupimo suvenir u obliku pustinjske ruže ili ukrasnih prirodnih kristala u različitim bojama.

Nakon duže vožnje, izmoreni i pomalo gladni, nenajavljeni, poput putnika namernika, stižemo u Matmatu, u kuću berberske porodice koja je svoja vrata otvorila za turiste. Kuće su ovde ukopane u zemlju, i to iz praktičnih razloga – kako bi se, u okrutnim pustinjskim uslovima, održala konstantna i prijatna temperatura za život. Sastoje se od nekoliko prostorija u kojima nema prozora, a svetlost dolazi sa zasebnih ulaza bez vrata. Berberi su, inače, starosedeoci Tunisa, nomadi koji su prilikom naseljavanja Arapa potisnuti ka jugu i pustinji. Žive u skromnim uslovima, te su njihove prostorije opremljene ručno tkanim šarenim prostirkama, drvenim stočićima i stolicama, glinenim posudama, kamenim mlinom kojim se melje ječam... No, ubedljivo najslasniji obrok imali smo ovde, kada su nam vredne berberske domaćice iznele tradicionalne lepinje i pikantne specijalitete, čiju smo ljutinu „gasili“ zalogajima hleba umočenog u med ili maslinovo ulje.

Đerba – za ljubitelje umetnosti i dobrog provoda

Putem kojim su još Stari Rimljani povezali ostrvo sa kopnom, stižemo u Đerbu taman na vreme – da zajedno sa pticama i rodama ispratimo sunce koje se spuštalo za mirni vodeni horizont. Smeštamo se u hotel „Aldiana Djerba Atlantide“ u kojem je sve podređeno nemačkim turistima, koji tokom cele godine u velikom broju popunjavaju kapacitete ovog prostranog rizorta, u čijem su sastavu i pozorište, barovi na plaži i kraj bazena, kao i diskoteka čiji plesni podijum napuštamo u sitne sate. 

Na Đerbi obilazimo tvrđavu Ghazi Mustapha, sa koje se pruža fantastičan pogled na more i okolinu. Neizostavan je i Houmt Souk sa brojnim jevrejskim trgovinskim radnjama, a najveći utisak na nas ostavio je Djerbahood – „street-art“ u malom selu Er-Riadh, gde je 150 umetnika iz 30 zemalja sveta živopisno oslikalo bele fasade kuća muslimanskih, jevrejskih i hrišćanskih porodica koje u ovom mestašcu skladno žive već vekovima.

Da je Đerba raj za ljubitelje umetnosti potvrđuje i naša poseta studiju „Dar Jilani“. Glava porodice, umetnik Zerria Jilani, pretvorio je svoju privatnu kuću u nesvakidašnji umetničko-turistički kompleks sa smeštajnim kapacitetima, čitaonicom, restoranom, galerijom i otvorenim bazenom pored kog je moguće organizovati različite događaje. Ovde je angažovano 12 umetnika koji recikliraju stare predmete od drveta, stakla, konzervi, perja, pa čak i kostiju životinja – pretvarajući ih u umetnička dela, dajući im tako novi život i značenje. Ovaj neobični atelje napustili smo sa personalizovanim poklonima, koje je naš domaćin vešto izrađivao pred našim očima.

U večernjim satima, predah od napornog tempa pronalazimo u hotelskom wellness & spa centru, uživajući u hamamu i masaži, dok je naš poslednji dan na ovom čarobnom ostrvu rezervisan za sunčanje na plaži.
 
Đerbu napuštamo avionom koji nas vraća na početnu tačku – u grad Tunis i hotel „Regency“. Povratak u glavni grad označavao je i kraj našeg boravka u Tunisu – zemlji koja nas je u potpunosti očarala svojim bojama, ukusima, slikovitim predelima, pozitivnom atmosferom, neposrednim ljudima… Zemlji kojoj ćemo se, sasvim sigurno, sa radošću iznova vraćati. 
 
Tekst: Biljana Bosnić Ognjenović
Foto:
Siniša Živković

Comments (0)

Connected news

Tourism
Bregzit učinio Britaniju privlačnijom turističkom destinacijom
17. November 2017
Iako je većina britanskih preduzeća na oprezu jer nastoje da procene efekte izlaska Britanije...
Tourism
Slavija, Bulevar oslobođenja i Ruzveltova pušteni u saobraćaj
16. November 2017
Posle 180 dana od početka radova, kako je i bilo predviđeno ugovorom, danas (16. novembra) su...
Tourism
Počinju Božićni vašari u Beču
14. November 2017
Priprema Božićnih vašara u Beču je uveliko u toku, a ove godine će 20 vašara...
Tourism
Novi Pazar proglašen Izuzetnom destinacijom Evrope u Srbiji
14. November 2017
Pobednik ovogodišnjeg nacionalnog konkursa za izbor „Izuzetne destinacije...