Petoro prijatelja – Aleksandra Miladinović, Tanja i Bojan Vasojević, Rade Rogač i Marjan Dragić, od januara 2016. godine svakog meseca obilaze različite destinacije u Srbiji, sa ciljem da što bolje upoznaju našu zemlju van utabanih turističkih staza. Samo u 2016. godini prevalili su više od 4.500 km i obišli preko 30 lokaliteta. Na društvenim mrežama, poznati pod nazivom „Trippin Srbija“, dele svoja iskustva i atraktivne fotografije iz različitih krajeva naše zemlje, poručujući jednoglasno: „Nemaš izgovor, obiđi Srbiju!“.
- Sve je počelo novogodišnjom odlukom da vreme koje provodimo zajedno iskoristimo na kvalitetniji način, tako što ćemo svakog meseca izdvojiti po jedan dan ili vikend za putovanje. Izbor je pao na Srbiju, jer smo shvatili da o našoj zemlji znamo vrlo malo, tako da smo odmah u januaru krenuli u obilazak – otkriva Tanja, dok se Aleksandra nadovezuje:
- Naša prva destinacija bilo je Valjevo i okolina. Posetili smo centar grada, brdo Vidrak i spomenik Stevanu Filipoviću. Išli smo i na Markovu stolicu odakle se pruža pogled na grad. U odnosu na kasnije ture, ova je bila amaterska, s obzirom da nekada dnevno pređemo i po 600 kilometara!
Cilj: inspirisati ljude da se pokrenu!
Ova petorka, koju čine tri politikologa (Tanja, Marjan i Aleksandra), jedan arhitekta (Bojan) i građevinski inženjer (Rade), na put kreće u jutarnjim satima. Od zajedničkog budžeta, koji u zavisnosti od dužine puta iznosi od dve do pet hiljada dinara po osobi, plaćaju obroke, gorivo, prenoćište, ulaznice u muzeje...
Njihov cilj je da prilikom svakog putovanja obiđu što više atrakcija, o kojima izveštavaju na društvenim mrežama, i tako inspirišu ljude da se pokrenu i bolje upoznaju Srbiju. Kako tvrde, ovakva putovanja ne iziskuju mnogo materijalnih sredstava, niti oduzimaju mnogo vremena, već samo zahtevaju dobro društvo, volju i organizaciju.
Putuju kolima, tako što naizmenično koriste svoja dva automobila. O destinaciji koju će posetiti informišu se preko prijatelja, štampe, televizijskih emisija, Interneta, i unapred prave itinerer. Iako koriste turističke mape, lokalno stanovništvo im neretko pritiče u pomoć u pronalaženju nekog zabačenijeg mesta, do kog nema ni asfaltiranog puta, niti turističke signalizacije.
Upravo zbog takve situacije na terenu, neizbežno doživljavaju brojne avanture širom zemlje, od kojih im se neizbrisivo urezala u pamćenje nedavna dogodovština na Staroj planini.
Avantura koja se pamti
- Uputili smo se u Pirot i na Staru planinu, i trebalo je da noćimo u selu Dojkinci, gde smo rezervisali smeštaj. Međutim, mojom greškom, završili smo u drugom selu – Gostuši, koje se nalazi na suprotnoj strani Stare planine. To ne bi bio problem da u ovo „kameno selo“ nismo stigli u ponoć – započinje priču Rade, a Tanja dodaje:
- Pritom, čim izađete iz Pirota, više ne postoji domet. Nema mobilne mreže, nema signala.
Rade: Do jednog dela postoji asfaltiran put, a onda kreće makadam, i tako naizmenično u nedogled. Apsolutno ne znate gde se nalazite ni kuda idete, jer nema ulične rasvete. Takav mrak odavno nismo videli. I onda u nekom momentu ulazimo u selo, ali u – pogrešno.
Bojan: To selo sa kamenim krovovima bilo je na našoj listi, ali ne za tu noć.
Rade: Nismo znali šta da radimo, pa smo počeli da dozivamo meštane kroz prozore njihovih kuća. Da je mene neko tako dozivao u sred noći, mislim da bih presvisnuo od straha. (smeh)
Aleksandra: A u selu ukupno 52 stanovnika, i to sve starije žene.
Tanja: Mi se interno šalimo kako sve babe gledaju kroz prozor. E, upravo jedna takva baka je postala naš spasitelj.
Bojan: Meštani su nas sjajno ugostili, tj. našli su osobu koja će nas primiti na prenoćište. To selo je inače turistički aktivno, i igrom slučaja je gospođa koja iznajmljuje smeštaj za turiste, bila tada u selu.
Tanja: No, to nije bio kraj našim „mukama“. Sutradan, kad smo krenuli u obilazak Pirota, pukla nam je guma – prvi put za ovih godinu i po dana.
Aleksandra: I menjali smo je na tom makadamu, odmah ispred Zavojskog jezera.
Bojan: Bar smo imali lep pogled. (smeh)
Rade: Stvarno je lepo bilo dok smo menjali gumu na 40 stepeni… (smeh)
Aleksandra: Ova avantura na Staroj planini vratila nam je veru u ljude. Jer su meštani sela Gostuša toliko bili srdačni – pomogli su nam u pola noći, nahranili nas, napojili, našli nam prenoćište… Bili su izuzetno prijateljski nastrojeni, a mi smo, živeći u gradu, pomalo izgubili pojam o gostoljubivosti naših ljudi.
Zaboravljeno kulturno blago
Kada ih pitamo koje su destinacije ostavile najveći utisak na njih, ova vesela družina kao iz topa počinje da nabraja relativno nepoznate turističke atrakcije, kao što su Vražji kamen na jugu Srbije, Gornja i Donja isposnica Svetog Save na obroncima planine Rodočelo, ili stara crkva Arača iz 13. veka kod Novog Miloševa – građevina bez krova, koja se nalazi na sred njive i do koje se stiže lošim traktorskim putem. Oduševila ih je, takođe, tvrđava Solotnik kod Bajine Bašte – sa koje se, kako tvrde, pruža fantastičan pogled, ali je i ona u izuzetno lošem stanju, baš kao i zapuštena crkva Gorovič – zadužbina Despota Lazarevića, u kojoj se venčao Karađorđe, i u kojoj se, po legendi, pričestio deo vojske kneza Lazara pre odlaska u Kosovski boj.
- U Srbiji postoji toliko mnogo lokaliteta koji imaju svoju priču: nije potrebno ništa izmišljati, samo ih treba dovesti u red – obnoviti i zaštiti od propadanja – kazuje Rade, dodajući da je svrha ove grupe prijatelja, organizovane u „Trippin Srbija“, da nadležnim institucijama na lokalu, koliko je u njihovoj moći, skrenu pažnju na propuste na toj destinaciji.
Ali, njihova želja je, pre svega, da inspirišu i pokrenu ljude da bolje upoznaju Srbiju.
- Cilj nam je da „probudimo“ ljude, jer ima mnogo toga da se vidi u njihovoj neposrednoj blizini. Primera radi, mnogi ne znaju da se u Brestoviku kod Grocke nalazi rimska grobnica iz 3. veka. Ne postoji izgovor da se ne obiđe Srbija, što je i naš slogan. Niko ne spori, svi volimo da putujemo u inostranstvo, ali činjenica je da može mnogo kvalitetnije vreme da se utroši na upoznavanje Srbije, što je u neku ruku i dužnost svakog od nas. Pritom, to ne košta mnogo – tvrde ovi mladi ljudi, i poručuju:
- Omladina u Srbiji misli da je naša zemlja turistički mrtva. Da nema šta da se vidi, ni doživi. Ali, to nije istina. Ona je možda „mrtva“ u smislu saobraćajne infrastrukture i turističke signalizacije, ali ponuda je živa i raznovrsna, i svi to treba da shvate. Srbija je sjajna, potrebno je samo upoznati je da bismo je još više voleli.
Tekst: Biljana Bosnić Ognjenović
Foto: Trippin Srbija
A member of Alco Group
