Kada sam prvog julskog dana krenula putem uspomena iz detinjstva i mladosti, u moju oazu mira i sreće – porodičnu kuću u Tekiji na samoj obali Dunava, ostavila sam bez imalo kajanja Beograd, koji je goreo na 40 stepeni.
Već na samom izlasku iz Požarevca i Velikog Gradišta osetila sam miris Dunava a nedugo potom ugledala reku neobične lepote, u kojoj se krije toliko tajni i čudesnih legendi. Buka talasa koji se valjaju pored Golubačke tvrđave, na gotovo nadrealan način vode ka istorijskim događajima i znamenitostima.
Kada se približite drevnim zidinama, ugledaćete srednjovekovne vitezove, koji su posle toliko godina postali turistička atrakcija. Tvrđava je pre rekonstrukcije dugo zanemarivana, prepuštena da je talasi zapljuskuju u samotnim noćima. Sada je ceo kraj oživeo, priroda je nabujala i pred bliceve fotoaparata stala u punom sjaju. Stranih turista ima mnogo, što me posle 25 godina ničega, konačno ispunjava ponosom. Sevaju blicevi fotoaparata posetilaca koji obilaze tvrđavu, a ja s uživanjem i radošću pratim njihove začuđene poglede.
Sledeća tačka je Donji Milanovac, nekada pristanišna stanica za hidroglisere "Jugoslovenskog rečnog brodarstva", odavno poznat po Lepenskom viru, zahvaljujući kojem je ova destinacija najposećenija tokom letnje sezone. Lepenski Vir datira iz srednjeg kamenog doba. Smatra se da je naseljen oko 8000 p.n.e. nakon otapanja ogromnih ledenih glečera koji su obuhvatali veći deo severne hemisfere. Danas je to najzanimljivija arheološka znamenitost koja predstavlja jedno od najstarijih, do sada otkrivenih, ljudskih staništa na svetu. Smešten je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri, a ime dobio po nazivu velikog vira na Dunavu. Bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura u praistoriji. Najpoznatiji je po kamenim figurama ljudi sa velikim očima i ribolikim usnama, verovatno u svrhu obožavanja idola lovaca i ribara, koji su zavisili od moćne reke Dunav.
Od Donjeg Milanovca do Tekije ima 55 kilometara magistralnim putem, s kojeg puca najlepši i najuzbudljiviji pogled na Dunav. Теkija je malo, tiho i čisto mesto, sa oko 350 lepo uređenih kuća, s lepim okućnicama,vrlo čistim, sređenim apartmanima u skladu s potrebama savremenih gostiju, uključujući internet, parking mesta, domaću kuhinju sa mnoštvo ribljih specijaliteta... U restoranima uz samu obalu, goste svakog vikenda dočekuju tamburaši. Na plaži je mini bar koji su meštani nazvali “Plaža bar”, ležaljke i suncobrani su besplatni, a uvek ima i dobre muzike i društva. Potpuno je nevažno kojim jezikom govorite, odmah ćete steći prijatelja. A ono što je najvažnije - sve je nadohvat ruke: savremena moderna prodavnica, pošta, u renoviranom školskom dvorištu teren za košarku i rukomet, park okićen hiljadama ruža sa nizom klupa za sve one koji se u šetnji umore.
Tekija čitave godine živi svojim mirnim životom, pomalo usamljeno, osim u letnjem periodu. Potpuni doživljaj lepote i monumentalnosti ove destinacije moguć je jedino s vode. Tako krstarenje Đerdapskom klisurom u trajanju od 90 minuta, koje organizuje Trinity boat tours, predstavlja neponovljiv doživljaj, čak i za mene koja od ranih osamdesetih godina plovim Dunavom.
Ima tu i drugih privatnih glisera i s zadovoljstvom mogu reći da svi imaju posla. Sudeći po broju tura, gosti su oduševljeni putovanjem kroz istoriju. Trajanova tabla, natpis uklesan u steni pored Dunava u Đerdapskoj klisuri, posvećen čuvenom rimskom imperatoru, Hajdučka vodenica, Mali i Veliki kazan koji su najdramatičniji prirodni predeo celog toka Dunava zbog otežanih uslova plovidbe, spomenik posvećen Decebalu, poslednjem kralju Dačana, čiji je lik uklesan u steni u Đerdapskoj klisuri, u Kazanu, manastir Mrakonija samo su neke od zanimljivosti o kojima s oduševljenjem tokom vožnje priča iskusni kapetan i poznavalac ovog kraja.
Tekija je,15. septembra 2014. preživela katastrofalnu poplavu koja je pokrenula klizište i uništila više od polovine kuća, a evakuisano je više od 800 ljudi.
Danas,7 godina kasnije, blista u punom sjaju svoje veličanstvene prirode i lepote. U uverenju da će najavljeni putevi, infrastrukturni projekti i saobraćajne veze do sledeće sezone biti materijalizovani a Đerdap postati regionalni turistički centar – samo na kratko opraštam se od Tekije.
Natalija Vojimirović
