Na ulicama Beograda danas se retko viđa „Zastava 1300“ – popularni „Tristać“, simbol zlatnih godina SFRJ i prvi luksuzni automobil Balkana. Međutim, od decembra prošle godine, prateći tačno utvrđene rute, našim glavnim gradom krstari jedna takva atraktivna, uglancana limuzina u bojama srpske zastave, sa natpisom „CITYSoul Belgrade“ i grbom Srbije na vratima. „O čemu se tu radi?“, pitaju se radoznali prolaznici prilikom susreta sa ovim dobrodržećim lepotanom.
Reč je o turističkim turama „Tristaćem“ kroz Beograd, koje je osmislila dvadesetosmogodišnja Lizzy Mae van Son, Švajcarkinja holandskog porekla, koja već godinu dana živi u našoj prestonici. Ljubav prema automobilima odvela ju je na put oko sveta, i dovela pravo u Srbiju.
Ženski rekord
- Na studijama u Italiji upoznala sam svoju najbolju prijateljicu, Ruskinju Valentinu, sa kojom sam obišla 49 zemalja jednim kolima, u nameri da oborimo svetski rekord. Nažalost, nismo uspele da se upišemo u Ginisovu knjigu, ali smo postale prve žene koje su u kontinuitetu obišle toliko zemalja jednim vozilom. Na našim putovanjima prolazile smo i kroz Srbiju, odakle su bili i neki moji prijatelji sa fakulteta. Zbog njih sam u Srbiju dolazila u više navrata – preko vikenda, na slave i rođendane, i mnogo mi se dopala. Po završetku studija, otišla sam u Holandiju da radim za veliku kompaniju, ali mi se nije mnogo svidela, bez obzira što potičem odatle. Odlučila sam da se preselim u Srbiju i pokrenem „CITYSoul“. Ideju sam dobila prilikom posete Moskvi, gde se održavao ulični reli na kom su se mogli videti različiti automobili. Svi su, naravno, gledali u „Bentley“ i „Lamborghini“, jedino sam ja bila oduševljena „Moskvičem“. Shvatajući da će turistima svakako biti mnogo zanimljivije da se voze u takvim kolima, nego u novom „Mercedesu“, pomislila sam da bi ta ideja mogla da funkcioniše i u Srbiji. I eto me ovde – otkriva Lizzy, te nastavlja svoju priču o pokretanju neobičnih turističkih tura sa „Tristaćem“ u glavnoj ulozi.
Od Osmanlija do beogradskih gangstera
- Nakon meseci istraživanja kako bi sve to moglo da funkcioniše i kako da se započne biznis u Srbiji, kupila sam starog „Tristaća“ od jednog momka iz Zemuna, kog je on nasledio od svog dede, i kompletno ga obnovila i brendirala u boje srpske zastave. Tokom boravka u Srbiji, upoznala sam Petra Matanovića, turističkog vodiča kroz Beograd. Zajedno smo seli i porazmislili o tome šta bi turisti koji posete Beograd želeli da vide i iskuse. On je već posedovao znanje o tome šta sve u ovom gradu može da se vidi, kao i vozačku dozvolu, tako da smo ujedinili snage, i kreirali „Gangstersku turu“ kroz Zemun i Blokove, koja se završava pucanjem iz pištolja u metu; „Kraljevsku turu“ o srpskim vladarima; „Otomansku“ o turskoj zaostavštini; „Tito turu“ o socijalističkoj prošlosti; „Zemunsku turu“ kroz ovu opštinu i „custom-made“ turu, koju kreiramo po želji korisnika – otkriva naša sagovornica, ističući da ture najkraće traju dva sata, i da se izvode na srpskom i engleskom jeziku.
- Tako, na primer, „Gangsterska tura“ podrazumeva obilazak nekadašnjih mafijaških krajeva, posetu podzemnoj streljani i priču o srpskim kriminalcima, ekonomskoj krizi ‘90-ih godina i činjenici da se to sve promenilo, pa je Beograd danas izuzetno bezbedan grad. „Tito tura“ podrazumeva obilazak komunističke arhitekture po Novom Beogradu, Kuće cveća, itd, pripovedajući o Titovom velikom uticaju i tragovima koje je ostavio na ekonomiju, način života i izgled Beograda, ne zaobilazeći, pritom, ni priču o njegovom misterioznom identitetu – pojašnjava Lizzy.
Kako se mi toga nismo setili?
Naša sagovornica kazuje da ove atraktivne ture kroz domaću istoriju najčešće „bukiraju“ strani turisti, uglavnom iz zapadne Evrope i SAD.
- Zanimljiv komentar na TripAdvisor-u ostavili su turisti iz Engleske koje smo vozili, napisavši da im se svidela tura i sve što su videli, ali da su najviše uživali u tome što su se osećali kao „selebritiji“, jer su im ljudi stalno trubili iz kola i mahali im – otkriva ova mlada preduzetnica koja, ukoliko se sve bude odvijalo po planu, planira ekspanziju svog biznisa i izvan Beograda.
- Često mi ljudi u Srbiji govore da su i oni mogli da pokrenu ovako nešto, ali se nisu setili. Ipak, mislim da stranci najbolje mogu da uvide šta sve može da se ponudi turistima. Jer, kad si lokalac, tebi je sve to uobičajeno, tvoj deda je vozio „Tristaća“ i ti u tome ne vidiš ništa zanimljivo i neobično – kazuje Lizzy, koja je svoj novi dom pronašla na Vračaru.
Vrline i mane
Pitamo je za utiske o Beogradu, Srbiji, našim ljudima, šta joj se ovde dopada, a šta ne...
- Ljudi u Srbiji su neverovatni, zaista sjajni. Uvek su spremni da vam priteknu u pomoć. Samo što mi se nikako ne pruža prilika da naučim srpski jezik, jer svi sa mnom razgovaraju na engleskom (smeh). Generalno, da mi se nije dopalo, ne bih se ovde ni preselila – ističe naša sagovornica, dodajući jednu zamerku:
- Ne sviđa mi se što ljudi u Srbiji sami ne čine mnogo da se njihova zemlja razvije, taj njihov nedostatak radne etike. Naravno, ne kod svih. Mislim da većina Srba zaista radi mnogo i naporno, ali se to kompenzuje onima koji rade samo na svom hedonizmu – iskrena je ova strankinja, kojoj se u Beogradu najviše dopada Hram Svetog Save, u čijoj blizini i živi, kao i Kalemegdan, restoran „Smokvica“ na Vračaru i sjajan pogled na stari grad sa nekog od beogradskih splavova. A osim Beograda, osvojio ju je i Golubac – sa svim svojim lepotama.
Autor: Biljana Bosnić Ognjenović
© Turistički Svet
A member of Alco Group
