Zmajevi u Sloveniji, lav-riba u Singapuru, hobiti na Novom Zelandu i još mnogo drugih izmišljenih priča dovoljan su razlog da stotine hiljada turista otputuje na neko odredište.
Srbija ne zaostaje za drugim zemljama u broju turističkih atrakcija, ali je način na koji se oko njih ispredaju priče manje zanimljiv od ostalih. Tako je, bez interesantne priče, Beogradska tvrđava samo park okružen zidinama kakve imaju i Prag, Bratislava, Valeta, Hajdelberg, Ljubljana, Skoplje... Avalski toranj je simbol otpora NATO agresiji, ali nije najveći na svetu, a ni u Evropi.
- Najveći brendovi Srbije i dalje su manifestacije "Egzit" i "Guča" i Nikola Tesla i Novak Đoković - kaže Vladimir Pavković iz Visoke turističke škole. - To su brendovi koje prepoznaju strani turisti. Međutim, mi ih ne koristimo dovoljno. Teslino ime nosi aerodrom, postoji i muzej, ali je daleko od centra. U Beogradu ne postoji tura "putevima uspeha Novaka Đokovića". Važno je kako mi sebe predstavljamo. Mitologija je dozvoljen način prodaje turizma koji ne koristimo dovoljno. Niko ne očekuje da će u Grčkoj sresti Zevsa, niti su bogovi razlog zašto turisti tamo putuju, ali priča o njima čini da se bolje osećaju.
Pavković smatra da Srbija ne mora da mitologizuje prošlost, niti da okuplja stručnjake koji će da izmisle neki brend. Srbija već ima dovoljno bogatu istoriju koju ni na koji način ne naplaćuje.
- Ko osim nas zna da je u Srbiji rođeno 17 rimskih careva - pita Pavković. - Hrvatska je platila da se serija o hrvatskim kraljevima emituje na kanalu Histori, a mi istoriju kao način turističke promocije ne koristimo. Dobar film ili serija visoke produkcije o Prvom svetskom ratu mogli bi da budu razlog da se engleski, francuski, ruski, austrijski i balkanski turisti zainteresuju za posetu Srbiji. Uporedo s tim, promovisaćemo naše viđenje istorijskih činjenica.
Posle serije "Igra prestola", Hrvatska je imala povećanje turista iz zemalja u kojima nije radila promociju. Dve trećine turista koji posete Novi Zeland dođu na taj kontinent zbog trilogije "Gospodari prstenova". Slično je uradila i Švajcarska kada je režiserima Bolivuda platila da na zelenim poljima Alpa snimaju scene, što se isplatilo kroz posete turista.
Naši turisti kada putuju u inostranstvo ne razmišljaju o tome koliko je važan utisak koji ostavljaju na druge i da je to često razlog zašto neko ne želi da poseti Srbiju.
Kada su naši turisti u inostranstvu bučni, svađaju se ili se nekulturno ponašaju, kod stranaca stvaraju loš utisak o Srbiji. Važno je i kako se u svakodnevnom životu ponašamo, jer svaki građanin na pitanje stranca šta može da vidi u našem gradu treba u dahu da navede sve znamenitosti.
Izvor: Novosti
Autor: Aleksandra Mikata
A member of Alco Group
