Srbija još uvek “nevina” kamp destinacija

29. July 2019
Srbija još uvek “nevina” kamp destinacija

Iako je u svetu kamping industrija uveliko u ekspanziji, u našoj zemlji koja za to ima ogroman potencijal, ova grana turizma je još uvek nedovoljno afirmisana. Trenutno, Srbija ima 41 kamp, s tim što ni u jednoj banji u Srbiji ne postoji autokamp, jer je i poslednji u Ovčar banji ugašen.

Da vreme kamping turizma u Srbiji tek dolazi, iako je on u svetu već uveliko stekao verne poklonike, sa sigurnošću tvrdi Vladimir Đumić iz Kamping asocijacije Srbije, sudeći prema podacima kojima ova asocijacija raspolaže.

– Poslednjih 15 godina koliko smo članovi Kamping asocijacije Evrope, ova oblast doživljava neprekidni rast u svetu. Činjenica je da je sve više proizvođača pokretnih kućica za odmor, prikolica, kampera, trejlera, brako prikolica, šatora, vreća, primusa i raznoraznog pribora za udobniji boravak u prirodi. Kraj vode, na planini, pored jezera, usamljenih rukavaca, rečnih ostrva od najfinijeg peska, smeštaju se leti čitave porodice ili grupe prijatelja i uživaju u odmoru u prirodi, najčešće daleko od urbanih sredina. I sve ih je više, što je ohrabrujuće – kazuje Đumić. - Hajking, planinarenje, ciklo kamping – oblasti su u kojima vidimo šansu za ekspanziju turizma u Srbiji.

Tu su biciklističke rute kao što je „Euro velo šest”, pa kampovi u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji, uz Dunav, potom veliki gradovi Novi Sad, Beograd.... koji bi trebalo da budu tranzitni kampovi. Po broju kampova vidi se da se stvari „ubrzavaju”. Sada ih ima 41 i svake godine ih je po 3-4 više, otprilike 10 odsto godišnje. Doduše, mnogi se i zatvore, jer nema dovoljno brzog obrta sredstava, ma kako mala ulaganja bila u početku.

U tranzitnom kampingu bismo mogli da budemo jedna od vodećih zemalja u Evropi, ali ne koristimo mnogo te prednosti, pogotovu na koridorima 7 i 10. Đumić kaže da je dovršio projekat po kojem bi uz svaku NIS-ovu benzinsku pumpu bio postavljen i mali tranzitni kamp, ali to nije zaživelo.

- Kamping bi trebalo da bude ozbiljan prioritet u strategiji razvoja turizma, jer smo tranzitna zemlja – naglašava
Đumić. - Mogli bismo da otvaramo kampove na lepim mestima naše zemlje i da svako domaćinstvo može da bude kamp odmaralište. Mi nemamo more ali imamo jezera, planine, banje… Nažalost, trenutno ni u jednoj banji u Srbiji nemamo auto-kamp, jer je i poslednji u Ovčar banji ugašen.

Čini se, ipak, da se sve svodi na privatnu inicijativu, mada se naši ljudi izgleda još uvek ne usuđuju da krenu u ovaj posao, koji ne zahteva velika ulaganja, a može da donese veći prihod od izdavanja soba.

- Ekološki je prihvatljivije da se pored jezera, reke, na planini ili na nekom vidikovcu izgradi kamp, nego hotel, restoran, pansion ili odmaralište – kaže Đumić. – Brži je povrat investicije, a rizici nisu preveliki. Svi ljude koje smo vodili na putova nja po Sloveniji i Hrvatskoj da vide kako se to kod njih radi, započeli su sa kamping turizmom. U Sloveniji se otvaraju kampovi kraj reka i jezera, na planinama, kao u Nemačkoj. Bitno je da naši ljudi shvate da investicija u kamp ne može da se vrati za godinu dana, već je to dugoročni projekat. Mi smo u svetskim okvirima „vrdžin (nevina) destinacija”, jer kod nas kamping još uvek nije industrija, već doživljaj grupe i pojedinaca na atraktivnim mestima u prirodi. Svi oni koji su boravili kod nas, oduševljeni su prirodom i gostoljubivim domaćinima koji su ih osvojili za sva vremena. Zato se i vraćaju. Ali moramo da im napravimo mesta da imaju gde da se vrate i da dovedu prijatelje. Idealni su mali kampovi za do 30–40 turista, a ne od 100 ili više, jer to nije cilj Srbije kao vrhunske kamperske destinacije – naglasio je Vladimir Đumić.



Kuće na točkovima

Od sredine 20. veka, ekspanzijom automobilske ali i industrije putovanja, kuće na točkovima (kamperi i trejleri), postale su popularne na čitavoj planeti. To nisu samo klasični kamperi ili prikolice, nego prava mala luksuzna carstva za putovanje na točkovima u kojima može i da se živi. Mogu da se parkiraju pored jezera, na plaži, brdu s kojeg puca pogled na grad, reku ili dolinu. Nenad Andrić iz Rume, zaljubljen u kuće na točkovima, godinama je putovao sa porodicom a onda otvorio svoju malu „ergelu” sjajnih trejlera, poznati „Etno– kamp” Andrić kraj Rume, čuven i na tranzitnoj auto-kamping mapi Evrope. Sada izdaje ali i prodaje ove sjajno uređene kućice na točkovima.

Kaže da je potražnja iz godine u godinu sve veća i da se ljudi odlučuju na kupovinu ovih malih luksuznih vila na točkovima pred penziju, rešeni da ostvare snove i putuju svetom, sa kućom na točkovima. Mlađi svet uglavnom iznajmljuje ove prosečno osam metara duga luksuzna vozila. Iznajmljivanje u špicu letnje sezone košta oko 120 evra na dan, u zavisnosti od modela i stepena luksuza koji želite da imate. Izvan pune sezone cena je niža, a u cenu su uključeni plin i sva čišćenja pre i posle završenog najma. Odlaze ljudi i po mesec – dva na odmor: do mora, na ostrva Grčke ali i kod nas, na reke, jezera... Računica je prosta, ako na odmor pođe četiri do šest osoba, to je neuporedivo jeftinije od klasičnog agencijskog aranžmana. Novi kamperi koštaju oko 50 hiljada evra ali imaju dugogodišnju garanciju i ljudi koji ih kupe za sebe, nikada ih ne prodaju, već samo menjaju za veće.

D.K.–I.

Comments (0)

Connected news

Tourism
200 godina postojanja muzeja Prado u Madridu
20. November 2019
 Madridski Prado juče je napunio 200 godina, a za to vreme je uspeo da postane muzej s...
Tourism
Regentov Božićni bazar - Čarolija praznika na tivatskoj obali
20. November 2019
Šesti po redu Božićni bazar hotela Regent održaće se 14. i 15. decembra i 21. i 22....
Tourism
Pristan u Zemunu do marta 2020. godine
19. November 2019
Pristan u Zemunu, koji je počeo da se gradi u junu, trebalo bi da bude završen do marta,...
Tourism
Aerodrom
18. November 2019
Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) zvanično je dodelilo Aerodromu...